{"id":7482,"date":"2023-09-23T13:49:38","date_gmt":"2023-09-23T11:49:38","guid":{"rendered":"http:\/\/prs2.profimediagroup.com\/?p=7482"},"modified":"2023-12-11T09:47:12","modified_gmt":"2023-12-11T08:47:12","slug":"dani-srpske-u-srbiji-u-zrenjaninu-krusevcu-u-kraljevu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/prethodni-dogadjaji-sr-latn\/dani-srpske-u-srbiji-u-zrenjaninu-krusevcu-u-kraljevu\/","title":{"rendered":"\u201eDani Srpske u Srbiji\u201d u Zrenjaninu, Kru\u0161evcu i Kraljevu"},"content":{"rendered":"

U Zrenjaninu je gradona\u010delnik Simo Salapura zajedno sa svojim saradnicima uprili\u010dio prijem za delegaciju Republike Srpske koju su \u010dinili Goran Vu\u010di\u0107, \u0161ef kabineta ministra, Mla\u0111en Cicovi\u0107, \u0161ef Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji, i Jelena Kusmuk i Tatjana Duvnjak, savjetnici u Predstavni\u0161tvu Republike Srpske u Srbiji.<\/p>\n

\"Mla\u0111en<\/p>\n

\u0160ef Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji Mla\u0111en Cicovi\u0107 rekao je da su \u201eDani Srpske u Srbiji\u201c manifestacija kojom se predstavlja privreda, nauka, kultura i prosvjeta Republike Srpske, odnosno \u0161ta je to Srpska u ovom trenutku i \u0161ta \u017eeli da bude u budu\u0107nosti.<\/p>\n

\"Mla\u0111en<\/p>\n

\u201eManifestacija je i postavljena tako da daje puni zna\u010daj i doprinos podsticanju i ja\u010danju saradnje na\u0161e Republike Srpske i na\u0161e Srbije. Imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da ulazimo u drugu deceniju manifestacije, mislimo da je ve\u0107 zauzela svoje mjesto u prostoru koji osje\u0107a i ja\u010da saradnju Republike Srpske i Srbije“, rekao je Cicovi\u0107 i naveo da se \u201eDani Srpske<\/p>\n

identiteta, na\u0161e kulture, tradicije, obi\u010daja, na\u0161e vere, na\u0161eg srpskog jezika, na\u0161e u Srbiji“ ove godine realizuju u 11 gradova \u0161irom Srbije, kroz 15 programa u kojima u\u010destvuje vi\u0161e od 160 izvo\u0111a\u010da.<\/p>\n

\u201eManifestaciju smo otvorili 20. septembra u Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu u prisustvu najvi\u0161ih zvani\u010dnika Srpske i Srbije, odakle su poslate potpuno jasne poruke, poruke koje su i moto na\u0161e manifestacije, da je najva\u017eniji posao za na\u0161 narod, posao koji je vezan za o\u010duvanje na\u0161eg \u0107irilice i da \u0107emo samo jedinstveni i sabrani sa potpuno jasno o\u010duvanim nacionalnim identitetom obezbediti sebi budu\u0107nost i kao takvi \u0107emo znati sigurno da defini\u0161emo i sve ono \u0161to je ekonomija, \u0161to je razvoj na\u0161eg naroda, jer na\u0161 narod je i u prethodnom periodu pokazao da bore\u0107i se za svoju slobodu uvek je potpuno jasno slao poruku da koliko mu je va\u017ena njegova sloboda, toliko je i va\u017ena sloboda svih naroda koji \u017eive sa nama na ovim prostorima\u201d, naveo je Cicovi\u0107.<\/p>\n

\"Goran<\/p>\n

\u0160ef kabineta ministra za evropske integracije i me\u0111unarodnu saradnju Republike Srpske Goran Vu\u010di\u0107 istakao je da se \u201eDani Srpske u Srbiji“ odr\u017eavaju u Zrenjaninu ve\u0107 osmu godinu zaredom i postaju tradicionalni doga\u0111aj u ovom gradu.<\/p>\n

\u201eDanas smo razgovarali o uspostavljanju privredne saradnje grada Zrenjanina i generalno Republike Srpske“, rekao je Vu\u010di\u0107.<\/p>\n

On je naveo da je zaklju\u010deno da sigurno ima prostora za promociju proizvoda iz Srpske kako u cijeloj Srbiji tako i u gradu Zrenjaninu.<\/p>\n

„Radi\u0107emo na tome da organizacije koje se bave tim poslom uspostave saradnju i da napravimo modalitet kako bismo proizvode Republike Srpske pribli\u017eili Srbiji, ali i proizvode Srbije pribli\u017eili Srpskoj“, rekao je Vu\u010di\u0107.<\/p>\n

\"Simo<\/p>\n

Gradona\u010delnik Zrenjanina Simo Salapura izjavio je da tradicionalna manifestacija \u201eDani Srpske u Srbiji\u201c profili\u0161e identitet srpskog naroda i da mu je \u010dast \u0161to je Zrenjanin u agendi bogatog programa i ovogodi\u0161nje manifestacije.<\/p>\n

\"Mla\u0111en<\/p>\n

\u201eBez identiteta nema naroda, a na\u0161i narodi su tradicionalno vezani, su\u0161tinski vezani poreklom, a posebno nekoliko naseljenih mesta i delova grada Zrenjanina sa delovima Republike Srpske. Istakao bih odli\u010dne i bratske veze sa gradovima Bijeljina, Lakta\u0161i i Trebinje sa kojima imamo dugogodi\u0161nju saradnju, a sada na ovaj na\u010din poku\u0161avamo tu saradnju da unapredimo i vidimo kako i na koji na\u010din Drina mo\u017ee biti linija spajanja, a\u00a0 ne odvajanja i ve\u0107 sada \u010duli smo neke lepe ideje koje mo\u017eemo realizovati u narednom periodu\u201d rekao je Salapura.<\/p>\n

\"U<\/p>\n

Nakon sastanka, delegacija Republike Srpske je zajedno sa gradona\u010delnikom i njegovim saradnicima prisustvovala u Kulturnom centru Zrenjanina koncertu etno grupe \u201eTrag\u201c iz Banje Luke. Na koncertu su nastupili vokali Valentina Mileki\u0107 Kova\u010di\u0107, Vesna Dra\u0161kovi\u0107, Tanja Vran\u010di\u0107 i Hilda Hrekes, uz pratnju violinistkinje Jelene \u0160krbi\u0107, Bojana Stijaka koji je svirao bas gitaru, Filipa Vukeli\u0107a na klavijaturama, Bobana Ad\u017ei\u0107a na gitari, Milana Kosi\u0107a na udaraljkama i Gorana Piva\u0161evi\u0107a koji je svirao frule, gajde, i kaval.<\/p>\n

\"U<\/p>\n

\u201e\u010cast nam je \u0161to smo i ove godine dio manifestacije `Dani Srpske u Srbiji` koja se odr\u017eava u Srbiji ve\u0107 11. put. Nakon ve\u010dera\u0161njeg koncerta u Zrenjaninu, naredne dvije ve\u010deri o\u010dekuju nas koncerti u Subotici i Somboru“, izjavila je uo\u010di koncerta \u010dlanica „Traga“ Valentina Mileki\u0107 Kova\u010di\u0107.<\/p>\n

Ona se zahvalila Predstavni\u0161tvu Republike Srpske u Srbiji i gradovima doma\u0107inima \u0161to i na ovaj na\u010din osna\u017euju mostove izme\u0111u srpskog naroda sa dvije strane Drine.<\/p>\n

\u201eKroz na\u0161u muziku na ovogodi\u0161njim koncertima poku\u0161ali smo prenijeti poruku da je Drina \u017eila kucavica na\u0161eg naroda, a nikada granica i me\u0111a“, poru\u010dila je Valentina Mileki\u0107 Kova\u010di\u0107.<\/p>\n

\"Delegacija<\/p>\n

U Kraljevu se delegacija Republike Srpske koju \u010dine dr Ljubodrag P. Risti\u0107, predsjednik Dru\u0161tva Sveti Sava, prof. dr Aleksandar Milanovi\u0107 sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Pejakovi\u0107, predsjednik skup\u0161tine Studentskog pozori\u0161ta iz Banje Luke i Ana Ljuti\u0107, saradnik u Predstavni\u0161tvu Republike Srpske u Srbiji sastala u Gradskoj upravi sa dr Predragom Terzi\u0107em, gradona\u010delnikom Kraljeva i Milo\u0161em Mili\u0161i\u0107em, pomo\u0107nikom gradona\u010delnika za kulturne manifestacije.<\/p>\n

\"Dr<\/p>\n

Gradona\u010delnik Kraljeva Predrag Terzi\u0107 istakao je tokom prijema da je saradnja sa Republikom Srpskom veoma dobra i da o\u010dekuje da \u0107e u narednim godinama biti jo\u0161 bolja.<\/p>\n

Terzi\u0107 je rekao da Kraljevo ima prijateljske odnose sa Novim Gora\u017edem, koji se\u017eu jo\u0161 iz perioda biv\u0161e Jugoslavije, kao i lijepe odnose sa op\u0161tinom Rudo, ali i sa Trebinjem, te naglasio izuzetan patriotizam i gostoljubivost naroda u Republici Srpskoj.<\/p>\n

\u201eKada odemo tamo svuda smo lepo do\u010dekani i osetimo bratske odnose. Kad god se sretnemo to bude prijateljski, bratski i ja verujem da \u0107e to tako da bude i u budu\u0107nosti dok postojimo na ovaj na\u010din“, rekao je Terzi\u0107.<\/p>\n

Jasna Markovi\u0107, direktor Narodne biblioteke \u201eStefan Prvoven\u010dani\u201c u Kraljevu, rekla je da ovakvi susreti zavre\u0111uju veliku pa\u017enju.<\/p>\n

\u201eZahvaljujem se \u0161to ste na\u0161i gosti. Na\u0161 zadatak je da negujemo tradiciju, kulturu, identitet, jezik i pismo, ali je na\u0161 zadatak, tako\u0111e, i da produbljujemo tu saradnju na raznim osnovama. Kultura je veoma plodno tlo za tako ne\u0161to i smatram da je ovo prilika da razmenimo iskustva, znanja i da napravimo neke zajedni\u010dke projekte koje mo\u017eemo da realizujemo“, rekla je Markovi\u0107eva.<\/p>\n

\"Prof.<\/p>\n

\u201eKao istori\u010dar jezika po\u017eeleo sam da govorim o Povelji Kulina bana, koja se u poslednje vreme dosta politizuje, naro\u010dito na prostoru Federacije BiH, i da prisutnima ka\u017eem za\u0161to je to simbol srpske kulture, jezika i istorije i da ne potpadaju pod vrstu medijskih impulsa koji sti\u017eu i poku\u0161avaju da na osnovu takvih spomenika, koji su nesumnjivo spomenici srpske istorije, grade neku novu naciju i dr\u017eavu“, rekao je profesor Aleksandar Milanovi\u0107.<\/p>\n

\"U<\/p>\n

Nakon prijema kod gradona\u010delnika Kraljeva, u Narodnoj biblioteci \u201eStefan Prvoven\u010dani\u201c govorili su dr Ljubodrag P. Risti\u0107 na temu \u201eUloga Dru\u0161tva \u201eSveti Sava\u201c u o\u010duvanju srpske kulture i tradicije nekad i sad\u201d i prof. dr Aleksandar Milanovi\u0107 na temu \u201ePovelja bana Kulina kao najstariji spomenik srpskog narodnog jezika i simbol srpske kulture\u201d.<\/p>\n

\"Prof.<\/p>\n

\u201e\u010cak i po dnevnim novinama vidimo jednu vrstu \u010dudnovatog pritiska da se Povelja Kulina bana, kao najstariji spomenik pisan srpskim narodnim jezikom, a samim tim segment srpske kulture, proglasi segmentom neke druge kulture i primerom nekog drugog jezika, \u0161to ne treba pustiti bez komentara“, istakao je Milanovi\u0107.<\/p>\n

On je pred publikom izgovorio Povelju Kulina bana na na\u010din na koji nau\u010dnici pretpostavljaju da je on izgovarao u vrijeme kada je nastala 1189. godine i pojednostavljenom analizom dokazao da je to srpski narodni jezik, a potom i pokazao za\u0161to je bitno da ovaj spomenik ostane dio plana i programa u \u0161kolama u Srbiji.<\/p>\n

\u201eSpomenik koji pokazuje jako dugu tradiciju pisanja i na srpskom narodnom jeziku od kraja 12. veka do danas. On pokazuje vrstu odnosa izme\u0111u srpskih dr\u017eava krajem 12. veka, kao i tip poslovnih, a samim tim i civilizacijih odnosa, i, \u0161to je najva\u017enije, da je spomenik koji svedo\u010di o hri\u0161\u0107anskoj tradiciji, da svedo\u010di srpska imena“, rekao je Milanovi\u0107.<\/p>\n

\"Prof.<\/p>\n

Predsjednik Dru\u0161tva \u201eSveti Sava“ Ljubodrag P. Risti\u0107 podsjetio je na 137 godina istorijata ovog udru\u017eenja, koje je osnovano 1886. godine s ciljem da poma\u017ee sve Srbe koji su u ono vrijeme bili van Srbije. On je naveo da Dru\u0161tvo \u201eSveti Sava\u201c danas uspje\u0161no radi, da ima svoje manifestacije i svoj \u010dasopis, i istakao veliku pomo\u0107 Dru\u0161tvu Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji.<\/p>\n

\"Kraljeva\u010dko<\/p>\n

Program u Kraljevu zavr\u0161en je u Kraljeva\u010dkom pozori\u0161tu, gde je Banjalu\u010dko studentsko pozori\u0161te odigralo predstavu \u201eNakon predstave\u201c. Predstava za temu ima stradanje Srba i Rusa na Golom otoku. Autor je Zoran Kosti\u0107, re\u017eiju potpisuje Elena Trepetova Kosti\u0107, a igraju Nade\u017eda Kosti\u0107 i Elena Trepetova Kosti\u0107.<\/p>\n

Predsjednik Skup\u0161tine \u201eBanjalu\u010dkog studentskog pozori\u0161ta\u201c Aleksandar Pejakovi\u0107 izjavio je da je privilegija du\u017ee od decenije biti dio veli\u010danstvene manifestacije \u010diji je idejni tvorac Mla\u0111en Cicovi\u0107, a organizator Predstavni\u0161tvo Republike Srpske u Srbiji.<\/p>\n

\u201eZahvaljuju\u0107i prvenstveno gospodinu Cicovi\u0107u u medijskom prostoru biv\u0161e Jugoslavije odjekuje ljubav koju na\u0161 srpski narod pokazuje prezentuju\u0107i svoju kulturu i privredu“, poru\u010dio je Pejakovi\u0107.<\/p>\n

\"Tanja<\/p>\n

U Narodnom muzeju u Kru\u0161evacu otvorena izlo\u017eba fotografija i dokumenata Spomen podru\u010dja Donja Gradina, pod nazivom \u201eKoncentracioni logor Jasenovac 1941. godine\u201c. Autori izlo\u017ebe su muzejski savjetnik Tanja Tulekovi\u0107 i vi\u0161i kustos Dejan Motl.<\/p>\n

\u201eOvo je izlo\u017eba koja govori o svim onim istorijskim \u010dinjenicama koji su doveli do formiranja koncentracionog logora Jasenovac, najstravi\u010dnijeg logora iz perioda Drugog svjetskog rata i njegovog najve\u0107eg strati\u0161ta Donje Gradine.\u201c izjavila je Tulekovi\u0107.<\/p>\n

Ona je podsjetila da je Jasenovac sistem od pet logora koji su se prostirali na povr\u0161ini od oko 240 km2 a da je Donja Gradina bila likvidacioni centar i najve\u0107e strati\u0161te logora u kojoj se danas nalazi 9 grobnih polja sa 105 masovnih grobnica.<\/p>\n

\"Izlo\u017ebi<\/p>\n

Izlo\u017ebi su izme\u0111u ostalih prisustvovali i Jelena Todorovi\u0107, pomo\u0107nik gradona\u010delnika za dru\u0161tvene djelatnosti, Zoran Tomi\u0107, narodni poslanik, Nikola Panteli\u0107, direktor Narodnog muzeja u Kru\u0161evcu, Tanja Tulekovi\u0107, autor i direktor JUSP \u201eDonja Gradina\u201c i Borislav Maksimovi\u0107, savjetnik iz Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji. Izlo\u017eba \u0107e mo\u0107i da se vidi do 6. oktobra 2023. godine.<\/p>\n

\"U<\/p>\n

Programi jedanaeste manifestacije Dani Srpske u Srbiji, nastavljaju se u subotu, 23. septembra, u Kru\u0161evcu i Subotici, a u narednim danima u Somboru, \u010ca\u010dku i Bajinoj Ba\u0161ti, a sve\u010dano zatvaranje manifestacije bi\u0107e u utorak, 26. septembra, u Narodnom pozori\u0161tu u Ni\u0161u.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U Zrenjaninu je gradona\u010delnik Simo Salapura zajedno sa svojim saradnicima uprili\u010dio prijem za delegaciju Republike Srpske koju su \u010dinili Goran Vu\u010di\u0107, \u0161ef kabineta ministra, Mla\u0111en Cicovi\u0107, \u0161ef Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji, i Jelena Kusmuk i Tatjana Duvnjak, savjetnici u Predstavni\u0161tvu Republike Srpske u Srbiji. \u0160ef Predstavni\u0161tva Republike Srpske u Srbiji Mla\u0111en Cicovi\u0107 rekao je…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":7402,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[56],"tags":[77],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7482"}],"collection":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7482"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7482\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7402"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7482"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7482"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/predstavnistvorsbg.rs\/sr-Latn\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7482"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}