Page 10 - Bilten_100_cir

10 Представништво Републике Српске у Србији

Односи у региону

се у постојећим максимално под земљом недалеко од саме отпор ионако дискриминисане
појача безбједност . Једно врије- централе у Kршком, дакле у српске мањине, која нема шан-
ме говорило се и о многим Словенији . Словеначка влада се да анимира ни организације
мањим и раније прикриваним је хрватским партнерима била зелених у Хрватској, а поготово
инцидентима, а онда су на днев- предложила да тако и остане, већинско национално мњење .
ни ред дошле друге еколош- али уз одговарајућу финансијс- Према писању загреба-
ке опасности, попут пораста ку компензацију . Хрватска вла- чког „Вечерњег листа“ од 15 .
угљен-моноксида у атмосфери, да је, опет, понуду прихватила, јуна, Хрватска креће у реа-
великих суша и олуја, загрија- али уз услов да се нуклеарном лизацију пројекта Центра за
вања океана, отапања ледника прикључи и медицински отпад, збрињавање радиокативног от-
на Гренланду, потапања обала и такође опасан по људско здра- пада на Трговској гори, гдје ће
сл . Но, Чернобил је заборављен вље и природни околиш . се складиштити ниско и средње
и нуклеарке спомињу једино (Не)споразум је окон- радиоактивни отпад из Нукле-
САД када им треба да ирански чан обавезом хрватске владе арне електране „Kршко“, као и
мирнодопски нуклеарни про- да у ограниченом року преуз- институционални радиоактив-
грам осумњиче као фасаду за ме своју половину радиоакти- ни отпад настао на подручју те
војни . Најзад, многе земље, по- вног отпада и транспортује га земље .
пут Турске, које немају алтера- на тада још непознату адресу Почетак градње Центра
нативне изворе енергије, а због у својој земљи . Испоставило планиран је за 2023, а завр-
велике динамике економског се да је избор локације за из- шетак за 2024 . годину, уз про-
раста имају све веће потребе градњу депоније пао на Черке- цијењену вриједност градње
за енергијом, граде нове тзв . зовац, тик уз саму границу са од 10 милиона евра . У Фонду
атомске централе . БиХ, већим дијелим са Репу- за финансирање разградње и
Словенија и Хрватска бликом Српском . Тако је Хр- збрињавање радиоактивног
спадале су у републике СФРЈ ватска из једног спора са Сло- отпда Нуклеарне електране
које су имале и највеће развојне венијом упала у други спор - са „Кршко“ појашњавају да то
потребе за енергијом и релатив- БиХ, која је одмах негативо ре- укључује и истражне радове,
но најмање повољне природне аговала . пројектовање и добијање дозво-
услове (рудници угља и ријеч- Иако влада у Загребу ис- ла за рад .
ни токови), да енергију обез- тиче еколошку безбједност бу- Складишта Центра
биједе термо и хидроелектра- дуће депоније и позива се на пројектују се за прихват око
нама . Нуклеарна електрана у атесте ЕУ, познато је да Бри- 3 .000 кубних метара радиоак-
Kршком је посљедњих година сел има једне критеријуме за тивног отпада, што је, како на-
била на крају рока употребе и своје чланице, а друге за остали воде у Фонду, половина укупне
већ је била пред гашењем, али свијет . Затим, индикативно је количине погонског и декоми-
јој је генералним ремонтом да влада Хрватске ту еколош- сијског отпада из Електране у
продужен вијек трајања за још ки „безопасну“ депонију није Kршком, те институционал-
20 година . смјестила, рецимо, у Далма- ни нуклеарни отпад настао на
Био је то повод за спор цију или у Загорју, него баш подручју Хрватске, укључујући
данас већ двије иностране др- на крајњу периферију своје те- и радиоактивни отпад настао
жаве око тога гдје ће заврши- риторије . Најзад, Черкезовац разградњом складишта у Ин-

ти нагомилани радиокативни припада општини Двор на Уни ституту „Руђер Бошковић“ и
материјал који је до тада од- у којој већином живе Срби, па Институту за медицинска ис-

лаган у бетонским блоковима хрватска влада рачуна на нејак траживања и медицину рада .