Page 10 - bilten_128_lat

10 Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji

Javna podrška akciji premijera Viškovića

Ne rade a primaju redovnu platu

Кada je krajem 80-ih i snost. „Radio ne radio svira ti Imalo je to svoju logiku i oprav-
početkom 90-ih započela tran- radio!“ – bila je njihova parola, danje, ali uz uslov da je ma-
zicija, ekonomske reforma re- a profesionalni entuzijazam, njak ekonomske racionalnosti
trukturacija privrede i priva- radna etika, odgovornost i dis- balansiran viškom budžetskih
tizacija društvenih preduzeća ciplina na poslu postali su go- injekcija. Čak je na toj osnovi
u SFRJ, ustanovljeno je da je tovo individualna nastranost. ostvaren impresivan rast u ra-
u prosječno u svakom bilo oko Dijelom karikiramo pro- nim fazama socijalizma, ali su
30 odsto viška zaposlenih. Na- izvod jednog ekonomski ne- u kasnijim fazama isti principi
postajali sve veća kočnica ra-
zvoja sve do na kraju kolapsa
socijalističke ekonomije.
Sa naglim prelaskom na
tržišnu privredu zavladala je
divlja privatizacija. Zapušta-
nje i obezvređivanje fabrika
da bi se brže i jeftinije pro-
dale, a privilegovani kupci za
bescijenje, kasnije ih skuplje
preprodavali stranim vlasnici-
ma. Ovi su ih opet uništavali
da bi domaće tržište ostalo bez
konkurencije njiihovim uvo-
znim proizvodima. Zatvore-
ne su stotine preduzeća što je
izazvalo masovno otpuštanje
radnika i galopirajuću neza-
poslenost. Jačanje privatnog
ravno da takva preduzeća nisu održivog sistema u kome su sektora, rast realne ekonomije
mogla pozitivno da posluju jer postojale tzv. političke fabrike. i otvaranje novih radnih mjsta,
je naprosto „šteta pojela ćar“. Vlast je da bi podigla nerazvi- nametnuli su nove uslove rada
Na stranu što su ti koji su pri- jene dijelove zemlje i masovno sa efikasnijim privređivanjem,
mali nezasluženu platu na fik- zaposlila siromašno stanovniš- bez viška zaposlenih, sa većim
tivnim radnim mjesta bespo- tvo, gradila fabrike koje su da- radnim zalaganjem i discipli-
sličili, demotivisali i one koji vale zamajac i širem društve- nom, na način kako funkcioni-
su stvarno zarađivali platu, te nom razvoju (otvaranje škola, še kapitalistička ekonomija.
ometali radnu atmosferu i ko- stanogradnja, domovi kulture, Jedini zaklon starim na-
lektivnu odgovornost i efika- hoteli, domovi zdravlja itd.) vikama i praksi postala su