Page 12 - Bilten_136_cir

12 Представништво Републике Српске у Србији

Арно Гујон у Српској

кона!“ Послије тога су Срби Али изнад његове физич- водом 48 година рада ове обра-
споменик француско-српском ки масивне фигуре појавио се зовне установе .
пријатељство на Kалемегдану скроман младић дјечачког из- Почасни докторат Гујону
прекрили црним сукном . Али, гледа, без велике функције, из је додељен за изузетан допри-
вријеме је учинило своје и уза- народа да би испричао причу о нос у ширењу истине .
јамне посјете умјетника, ди- томе да тзв . мали људи могу да Према његовим речима,
пломата, привредника и поли- чине, велика дјела . Да и у време- ово признање за њега предста-
тичара и на највишем нивоу на ну највећег невремена постоје вља подстрек за даљи рад .
релацији Париз–Београд су об- људи који одржавају вјеру и „Борићемо се увек за ис-
новљене . Kао што је откривен и наду . Једноставно, Арнуов деда тину и за правду . За слободу .
од графита разочарања и гњева је причао унуку најљепше при- За слободу, коју сваки Евро-
очишћен споменик посвећен че о малом а великом српском пљанин дугује једном малом,
братству по оружју између народу који упознао у ровови- храбром и пркосном народу
два народа искованог у Првом ма Солунског фронта . Арнуов са далеког Балкана . Срби су
свјетском рату . Али никад то отац је био међу малобројним заслужили поштовање, мир и

више није било оно некадашње . припадницима Де Голвог пок- истину о њиховим подвизима и
А и то што је остало рета отпора у Другом свјетском страдањима“, истакао је Гујон .
повремено се поквари неким и ипет на истој страни фронта Како каже, сматра да је
инцидентом попут оног оно- са Србима . И, Арну Гујон на- посебно привилегован, јер је од
мад у Приштини да подсјети просто није могао да повјерује оснивања Универзитета у Бања-
да је и Француска признала Kо- да су Срби „народ звјери без луци 1975 . године, додјељено
сово и да партиципира у при- вјере и закона“ и храбро је за- само 10 почасних доктората .
тисцима и уцјенама колекти- пливано узводно од антисрпски Гујон је изјавио да Срби
вног Запада према Републици острвљене бујице западних по- широм свијета имају посебан
Српској . Франсоа Митеран је литичара и медија . Са оцем и однос према Републици Срп-
као предсједник Француске, и братом почео је од сакупљања ској и многи од њих је сматрају
посљедњи велики француски играчака у Француској за српс- својом другом матицом .
државник, био и посљедњи ку дјецу на Kосову . Није давао Гујон је указао да је Репу-
који је држао до старе љубави . велике изјаве ни на франсуком блика Српска призната Дејтон-
Слетио је у ратно Сарајево да ни на српском, који је у међув- ским споразумом, који Србија
би западним савезницима до- ремену научио, него се бавио поштује .
казао да не постоје хуманитар- тзв . ситним конкретним радом „Србија је подржавала
ни разлози да се Срби бомбар- који тражи велика одрицања, многе пројекте у Републици
дују још половином ’92 године . да би израстао у лично највећег Српској и нема мјеста гдје није
Ником најављен долетио на ае- добротвора српског народа уложила у вртиће, школе, до-
родром Бутмир под унакрсном крајем 20 . и почетком 21 вије- мове културе“, рекао је Гујон
ватром и храброшћу изнена- ка . новинарима .
дио западне интервенциони- Данас директор Агенције Он је истакао да је то нај-
сте и тако личним примјером за дијаспору Владе Републике бољи одговор на злонамјерне
отворио ваздушни хуманитар- Србије Гујон је 7 . новембра до- коментаре људи који немају
ни мост . Послије Митерана на шао у посјету Републици Срп- кредибилитет, нити подршку
власт је дошао Ширак, кога ће ској како би примио почасни у српском народу, попут опо-
више Срби памтити по злу него докторат Универзитета у Бања- зиционог политичара у Србији
Французи по добру . луци на свечаној академији по- Биљане Стојковић, која је изја-