Page 39 - izvjestaj_godisnji_2016

38 Извјештај о раду за 2016. годину 39

напустили свој родни крај и уједно пренео поздраве владика бачког, господина има у школи кроз коју вуче и надимак Вунени.Награду за најљепшу пјесму
Иринеја и бихаћког-петровачког господина Атанасија, као и братску подршку о завичају добио је Бошко Ломовић, пензионисани дописник „Политике“
Парохије лијевањске.У уметничком делу програма учествовали су: појци из Горњег Милановца, али ју је у његово име примио син Владимир, јер
школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“; гуслар Петар Мишовић и је отац морао хитно отпутовати у Анголу. Пјесма говори о човјеку који се,
мушка пјевачка група КУД „Др Младен Стојановић“из Бачког Јарка. послије дугог одсуствовања, враћа у завичај и у сјетном сјећању на ријеку
свог дјетињства судара се, не само са разликом између драге прошлошсти и
Душку М. Петровићу за књигу „Поетар, житија живих“, објављену оронуле садашњости, него и са самим собом.Образложење одлуке о награди
јесенас у издању Издавачке куће „Филип Вишњић“, и Манојлу Гавриловићу за на конкурсу који организују Представништво Републике Српске у Србији и
књигу „Пчеле бога Перуна“, објављену прољетос у издању Српске књижевне Фондација Радост из Београда, дала је др. Гордана Влаховић, предсједница

задруге, уручио потпредсједник Удружења књижевника Србије Душан жирија, иначе познати српски приповједач и истакнути књижевни критичар.
Стојковић на пригодној свечаности књижевну награду „Печат кнеза Лазара“, Влаховићева је истакла да је разлог великом одзиву на овом конкурсу то
коју Удружење књижевника и Црквена општина Прилипац додјељују сваке што су многи људи свој завичај, осим у сновима и сећањима, изгубили и у
године за пјесничке књиге.Угледни књижевни критичар Душан Стојковић је о немогућности да се врате и да осете дах свог завичаја - рекла је Влаховићева.
двојици пјесника дао, не само образложења одлука о награди, него је у два
подужа текста анализовао обе награђене пјесничке књиге, наглашавајући У галерији “Прогрес” у Београду отворен је седми Фестивал српско-
имажинизам код Гавриловића и иновативност код Петровића.Пјесме које су руске културе на којем учествују излагачи из Санкт Петербурга и Лењинградске
пјесници казивали публика је лијепо примила, у чему је доброг удјела имала регије, а организатор намјерава да га наредне године пресели и у Републику
Нина Симић, која је у Петровићевим пјесмама читала дијелове у којима се Српску.Динара Беглова из Удружења народне умјетности и занатства Санкт
ликови из те поезије пореде са личностима из библије или из легенди и Петербурга и Лењинградске регије, које је организатор фестивала, изјавила
народних прича Петровићевог завичаја, Змијања и подмањачких села уз је да Удружење уз помоћ и посредништво Представништва Републике Српске

ријеку Сану. Представништво је у 2016. години пружило подршку Удружењу у Србији ради на томе да се фестивал наредне године прошири на Српску да
књижевника Србије за додјелу књижњвних награда “ Печат кнеза Лазара”. и тамо постане лијепа традиција, као што је то случај са Србијом.Беглова је
истакла да, као српска снаха, зна да “Република Српска рађа добре и лијепе
Директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић синове” и да они који из Русије једном дођу у Србију и Републику Српску
уручио је у свечаном салону Удружења књижевника Србије, књижевне награде “заволе те земље као другу отаџбину”.Директор Представништва Републике
Извор за најљепшу пјесму и најљепшу причу о завичају.У уводној бесједи пред Српске у Србији Млађен Цицовић очекује да ће грађани у Српској видјети
уручења награда Цицовић је подсјетио на познату мисао Добрице Ћосића, Фестивал руског народног стваралаштва већ на љето наредне године и да ће
изречену на једном књижевно-филозофском скупу у Крушевцу, да нам “само он бити још једна спона два народа која дијеле исте вриједности, а повезује
мајка и завичај не дугују ништа, а ми њима дугујемо све“ и потом рекао да их и православна вјера.”Представништво Републике Српске организовало је

је сарадња са Фондацијом Радост на организацији овог конкурса добра и да састанак директора Туристичке организације Бањалука са организаторима
је у сагласју с оним што Представништво чини и у сарадњи са завичајним фестивала и врло је извјесно да ће руски ствараоци своје умијеће током
друштвима, активностима које су усмјерене ка очувању језика и писма, јачању идуће године представити и у Бањалуци”, рекао је Цицовић. Када је ријеч о
веза Србије и Српске и чувању веза са завичајем.Награду за најљепшу причу изложби, Цицовић је рекао да је она сама по себи догађај јер своју традицију
о завичају 2016. године добила је Драгана Мрђа из Новог Београда, за причу и културу представљају српски и руски народ чије је стваралаштво дио
„Плетиља“, причу о жени која је избјегла из свог Ваганца, села између Кључа свјетске културне баштине.Савјетник за културу у Амбасади Русије у Београду
и Петровца, па са сином јединцем живи у Београду и издржава се плетући Ирина Гњедкова истакла је да овакве манифестације додатно зближавају
чарапе, џемпере и прслуке, које потом продаје на некој београдској пијаци. руски и српски народ и дају прилику да се ближе упознају кроз културу и
То је прича о тешком избјегличком животу, у којем су сјећања на завичај све стваралаштво.
чешћа и интензивнија, а сударају се и преплићу и са проблемима које син

Представништво Републике Српске
у Србији