Page 25 - izvjestaj_godisnji_2017

24 Извјештај о раду за 2017. годину 25

живот, већ су уложили додатне напоре да спасу Миланин живот. Резултат филмских стваралаца „Византија“ са Пала, омогућили су Југословенска кинотека
ангажовања породице Гајић јесте велики помак у свијету медицине да се у Београду и Представништво Републике Српске у Србији.

након вишедеценијске потраге открије лијек. Прича је значајна јер ће лијек за
Лафорину болест бити употребљен и за шири спектар неуролошких обољења У свечаној сали Дома Војске у Београду представљена је књига холандске
као што су Паркинсконова и Алцхајмерова болест. Порука филма јесте да нема апотекарке и хуманисте Јени Лигтенберг „Ратни дневник - Пале 1993-1995”, коју
предаје, каже његов аутор Денис Бојић. Промоцији филма присуствовали су је приредио проф. др Мирко Шошић. О књизи су говорили др Драган Калинић,
представници дипломатског кора и културног и јавног живота Србије, а многи Драган Давидовић, проф. др Бранко Летић, Боро Драшковић и приређивач.
посјетиоци потресени аутентичношћу приче, у сузама су испратили пројекцију. Приређивач књиге навео је да је ово дјело несвакидашњи ратни дневник у којем
Пројекцију је организовала Радио-телевизија Републике Српске уз подршку аутор износи и сопствени доживљај и свједочанство о двоструким стандардима
Представништва Републике Српске у Србији. међународне заједнице према актерима сукоба у БиХ. Књига „Ратни дневник
- Пале 1993-1995” први пут је представљена у Београду на Сајму књига

Као и претходних година, Представништво Републике Српске у Србији је одржаном у октобру прошле године, а промоцију у Дому Војске организовало је
помогло одржавање, а и учествовало активно у организацији Свесрпског сабора Представништво Републике Српске у Србији. Књига је објављена у издању „Света
„Крушедолска звона“ у Крушедолу на Фрушкој Гори, на којем се окупило око пет књиге“ из Београда, Академије наука и умјетности Републике Српске и Матичне
хиљада људи, углавном Срба протјераних са својих вјековних огњишта у хрватским библиотеке Источно Сарајево.
војним и полицијским акцијама „Бљесак“ и „Олуја“. Традиционални црквено
народни сабор „Крушедолска звона“ организује Удружења Срба из Хрватске како “Завичајни збор-косидба”, манифестација очувања обичаја и његовања
би се показало заједништво и сачувало сјећање на завичај и славну историју, а уз вриједности крајишких Срба одржан је 17. јуна у фрушкогорском насељу Буковац
подршку Представништва Републике Српске у Србији. Свету архијерејску литургију на сремској страни Новог Сада. Збор је отворио министар рада, запошљавања,
у манастиру Крушедол служила су њихова преосвештенства епископ сремски борачких и социјалних питања Србије Александар Вулин, а у име Владе
Василије и епископ амерички Лонгин. Послије литургије служен је парастос Републике Српске и Представништва Републике Српске у Србији “Завичајни
погинулим Србима из Хрватске током 20. вијека, као и Србима који су умрли у збор” је поздравио Борислав Максимовић, стручни сарадник у Представништву

избјеглиштву. Бесједу пред крушедолским манастиром одржао је академик Републике Српске. Одржана су такмичења у спортско-витешким дисциплинама,
Матија Бећковић који је подсјетио да су почетак и крај 20. вијека обиљежиле као и косидби, а у културно-умјетничком дијелу програма наступила су културно-
двије избјегличке колоне. У културно-умјетничком програму који је изведен умјетничка друштва, пјесници, гуслари, етнички појци, диплари, фрулаши,
на позорници испред манастира, учествовали су признати драмски умјетници тамбураши и мајстори двојница. Манифестацију на Фрушкој гори организовали
Танасије Узуновић, Љубивоје Тадић, Маја Колунџија Зорое и Саша Пилиповић. На су Завичајно удружење “Мањача” и Савез крајишких удружења, а подршку
позорници су се затим смјењивале изворне мушке и женске певачке групе и КУД- одржавању ове манифестације пружило је и Представништво Републике Српске
ови који његују и чувају традицију, фолкор и обичаје свог завичаја. Свесрпском у Србији.
сабору у Крушедолу присуствовали су посланици, као и представници власти
Србије, Републике Српске и Аутономне покрајине Војводине. Духовна академија поводом обиљежавања 100 година од затварања
аустроугарског концентрационог логора у Добоју, првом концлогору у
У Југословенској кинотеци у Београду 30. маја премијерно је приказан савременој Европи, одржана је 17. јуна у крипти Храма Светог Саве у Београду.
филм „Пофалићи“ аутора Сњежана Лаловића, који говори о страдању Срба 16. Академија је одржана уз благослов патријарха српског Иринеја и епископа
маја 1992. године у истоименом сарајевском насељу. Свједоци у филму су људи зворничко-тузланског Хризостома, те уз подршку Представништва Републике
који су преживјели рањавања, учествовали у тим борбама, били у избјегличким Српске у Србији. Хор “Богољубље” и драмски студио “Прота Славко Трнинић” из
колонама и они који су изгубили своје најмилије и још трагају за њима. Према Добоја извели су композиције, као и читање текстова - одломака из “Споменице”,
ријечима аутора, филм има амбицију да покаже младим генерацијама догађаје која је урађена 1938. године, а која описује мучеништва у Добојском логору,
из прошлости и “да послужи као мотив некоме да направи озбиљнију ствар”. оригинална свједочанства преживјелих логораша. У сарадњи са Архивом СПЦ,
Београдску премијеру филма „Пофалићи“, који је сниман у продукцији Удружења припремљена је документарно-архивска изложба фотографија и докумената

Представништво Републике Српске
у Србији