Page 63 - izvjestaj_godisnji_2022
P. 63

62  Извјештај о раду за 2022. годину                                                                  63




 књиге „Истина о геноциду и злочинима” аутора Милана Љепојевића у издању   изјавио је да је од 2018. године, када је овај проблем актуализован, поднесено
 Независних новина. На београдској промоцији књиге су говорили аутор Милан   10.170 имовинских захтјева и нагласио да је веома важна информација да Срби

 Љепојевић  и  шеф  Представништва  Млађен  Цицовић.  Цицовић  је  изјавио  да   имају законску могућност да врате своју имовину, чак и у оним катастарским
 посебну вриједност књиге, која представља значајан допринос култури сјећања,   општинама,  гдје  је  завршено  укњижавање.  Драган  Дивјак,  који  је  један  од
 чини то што је аутор у њој сабрао и објавио имена 8.030 српске дјеце до 14   организатора састанка, поручио је да љубав према дједовини, право и осјећај
 година која су уморена у јасеновачким логорима. Љепојевић је изјавио да га је на   припадања  морају  превладати  безакоње  и  да  Срби  у  ФБиХ  морају  остати
 писање књиге и на истраживање усташког злочина понукао догађај из дјетињства   господари над оним што им припада вијековима. Александар Ђедовац поручио
 и спознаја да на локалном гробљу у његовом родном селу нема хумки његових   је да ће Фонд и држава Србија наставити снажно да подржавају Србе, ма гдје
 најближих рођака, напомињући да је много касније схватио зашто. Истакнуто је   да били, а посебно у ФБиХ. Он је указао да је за избјегле, расељене и Србе из
 да је у овој књизи 8.030 имена дјеце убијене у логору Јасеновац, од тога је 6.130   региона опредијељено два милиона евра и да ће сва удружења која окупљају
 имена са подручја Босанске Крајине. Од тога на Градишку и Козарску Дубицу   Србе из ове категорије бити позвана на разговоре. Састанку су присуствовали и

 потпада 5.500. Љепојевић је навео да је у његовој књизи обрађен и велики злочин   представници 25 удружења, као и представници Срба из органа локалних власти
 и етничко чишћење учињено над Србима у „Олуји“ и „Бљеску“, као и о догађај   у ФБиХ.
 у Сребреници из 1995. године, напомињући да без истине о својој прошлости
 Срби као народ не могу ићи у будућност. Књига на потресан и документован      У  београдском  Центру  за  културу  „Влада  Дивљан“  3.  децембра  су  у
 начин говори о страдању Срба у 20. вијеку, са акцентом на геноцид почињен над   организацији  Координације  удружења  избјеглих  и  расељених  у  Србији  и  уз
 Србима у НДХ који је деценијама скриван пред свјетском цивилизацијом. Аутор   подршку Представништва Републике Српске у Србији представљене монографија
 се у овој књизи бави страдањем Срба, Јевреја и Рома, убијеној дјеци и злочинима   „Дјеца  жртве  ратa“  и  књига  „Шта  су  скривиле“  аутора  Николе  Борковића.
 који су настављени све до данас, с нагласком да се до истине мора доћи како се   Представљању  ових  издања  су  присуствовали  Владан  Јеремић,  предсједник
 зло не би поновило. Књига „Истина о геноциду и злочинима“ је пре београдске   општине Звездара, др Дарко Пауновић, замјеник предсједника општине Палилула
 промоције промовисана у Бањалуци у Академији науке и уметности Републике   и савјетник за просвјету, културу, умјетност и спорт у Представништву Републике
 Српске. Београдску промоцију књиге „Истина о геноциду и злочинима“ Милана   Српске у Србији. Говорећи о монографији „Дјеца жртве рата“, Борковић је као

 Љепојевића  организовало  је  Представништво  Републике  Српске  у  Србији,  у   уредник овог дјела објаснио да је ово један од пројеката Републичког центра
 функцији неговања културе сјећања.  за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке,
               који  већ  дуже  вријеме  спроводи  истраживања  о  страдању  дјеце  на  подручју
    На основу указане потребе и захтјева Срба повратника из Федерације БиХ,   БиХ  током  протеклог  одбрамбено-отаџбинског  рата.  Он  је  навео  да  је  прво
 19. новембра у просторијама РВИ - СУБНОР-а Београд, одржан је састанак на   такво издање монографија „Шта су скривиле“, која говори о страдању 12 беба у
 којем се разговарало о проблему уписа својине и рјешавању имовинских права   Клиничко-болничком центру у Бањалуци 1992.године. Тада су тек рођена дјеца
 Срба  у  Федерацији  БиХ.  Састанак  је  организовао  Фонд  за  избегла,  расељена   остала без кисеоника јер је само Србија жељела да га допреми, али јој је лет
 лица и за сарадњу са Србима у региону АП Вовјодине, у сарадњи са Удружењем   био онемогућен Резолуцијом 757 Савјета безбједности Уједињене нације, којом
 Срба из општина Босанске Крајине у Федерацији БиХ. Састанку су присуствовали:   су  уведене  санкције  Савезној  Републици  Југославији.  Сам  аутор  књигу  види

 Александар Ђедовац, директор Покрајинског фонда за избегла, расељена лица   као свједочанство о ратном периоду и херојима иза прве борбене линије, о 12
 и  за  сарадњу  са  Србима  у  региону,  Млађен  Цицовић,  шеф  Представништва,   малих мученика, љекарима, пилотима, новинарима и људима који су помагали.
 Милимир  Вујадиновић,  замјеник предсједника  Одбора  за  дијаспору  и  Србе  у   Друга монографија Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и
 региону у Скупштини Србије, Ђорђе Радановић, предсједник Одбора за заштиту   тражење несталих лица, која говори о страдању најмлађих је „Дјеца жртва рата“,
 права  Срба  у  Федерацији  БиХ,  Драган  Дивјак,  предсједник  Удружења  Срба   гдје је до сада евидентирано 1.418 страдале дјеце по разним основама. Борковић
 из  општина  Босанске  Крајине  у  Федерацији  БиХ,  представници  Републичког   сматра да је због тога и низа других разлога значајно да се обје књиге по први пут
 секретаријата за расељена лица и миграције Републике Српске и представници   намјенски представе у Београду, не рачунајући Међународни сајам књига, гдје је
 Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије. Ђорђе Радановић   књига „Шта су скривиле“ промовисана 2019. године, а монографија „Дјеца




                                                                 Представништво Републике Српске
                                                                                             у Србији
   58   59   60   61   62   63   64   65   66   67