Page 22 - izvjestaj_polugodisnji_2014

22 Извјештај о раду за период јануар - јуни 2014. године
Панов и Мирче Нешковски (Македонија) и истакнута српска глумица Биљана
Ђуровић. Пред споменик св. Ћирилу и Методију у Београду, 24. маја цвијеће су
положили: у име Представништва Републике Српске Млађен Цицовић, у име
Удружења књижевника Србије Радомир Андрић, а у име културно-просветних
заједница Србије и Београда Живорад Ајдачић, а послије подне цвијеће пред
споменик Ћирилу и Методију положили су у име својих држава амбасадори
словенских земаља акредитованих у Србији и Горан Весић, градски менаџер, у име
Града Београда. Послије полагања цвијећа пред споменик Солунској браћи, 24.
маја, једна група умјетника је кренула у Костолац, гдје је Академија захвалности св.
Ћирилу и Методију била у храму св. Максима Исповедника. Друга група је отишла
у Републику Српску, у Андрићград тако да је реализована иницијатива директора
Представништва Цицовића да један дио програма ове значајне манифестације
буде и у Републици Српској, што је и предвиђено Меморандумом о сарадњи
Удружења књижевника Србије и Представништва. Академија захвалности
Ћирилу и Методију у Андрићграду била је у великој сали мултиплекса “Доли Бел“.
Скуп је благословио свештеник Средоје Андрић, коме је академик Иван Чарота,
професор унивезитета у Минску, књижевник и књижевни преводилац који је са
српског на руски и белоруски превео више од 1500 јединица, поклонио постер
св. Ћирила и Методија у Белорусији и књигу преподобног Ава Јустина у свом
преводу на руски. У својој бесједи академик Чарота је прво рекао да му је “част
што је дошао овдје гдје су два великана: Иво Андрић и Емир Кустурица“, а потом
говорио о светој словенској браћи Ћирилу и Методију, којима сви словенски
народи сваке године у овај дана исказују дужну захвалност. Своје стихове у славу
словенских равноапостола говорили су пјесници: Наташа Швинкарт Жумер из
Словеније, Николај Шопов из Бугарске и Душко М. Петровић, Миодраг Јакшић и
Ирена Милетић, а Петја Шопов је отпевала бугарску химну св. Ћирилу и Методију.
Музички допринос овој академији захвалности дао је, баладом “Марина“, и
Бранислав Остојић, кантаутор из Београда. Академија захвалности св. Ћирилу и
Методију у Републици Српској завршена је општеприхваћеном жељом да се и
наредне године организује овакав програм у Српској, те да се Дани Ћирила и
Методија у Србији и Републици Српској из године у годину садржајно обогаћују
и да 24. мај, Дан словенске писмености постане државни празник. Сутрадан, 25.
маја, књижевници су посјетили манастир Добрун и Дрвенград на Мокрој Гори.
Представништво је финансијски, са 20.000 динара, учествовало у реализацију
дијела програма Дани Ћирила и Методија који су одржани у Андрићграду.
У организацији Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске и
Завичајног удружења Славонија из Инђије 31. маја одржан је традиционални 8.
крајишки црквено – народни Свесрпски сабор „Крушедолска звона 2014“ код
23
манастира Крушедол на Фрушкој гори. Како је то било у вријеме катастрофалних
поплава, Организациони одбор Сабора „Крушедолска звона 2014“ у консултацији
са СПЦ одлучио је да ове године изостане културно-забавни дио програма и да
Сабор има само духовни карактер. У манастирској цркви Благовештења Господњег
служена је Архијерејска литургија и парастос за све погинуле у ратовима током 20.
вијека и настрадале у поплавама. Чинодејствовао је владика сремски Василије
са свештенством Сремске епархије. Литургији и парастосу присуствовало је
око хиљаду наших земљака избјеглих из Хрватске и Босне и Херцеговине, као и
многобројни пријатељи из Србије и Републике Српске. По завршетку парастоса
у манастирској трпезарији приређена је трпеза љубави, гдје су се сви присутни
још једном заједно помолили за нашу страдалу браћу. Организатор је за ову
прилику одштампао посебне флајере – апеле који су подјељени присутнима, а
којим су позвани сви људи добре воље да помогну угроженом становништву у
поплављеним подручјима у Србији и Републици Српској. Организатори Сабора
су на крају упутили посебну захвалност Представништву Републике Српске у
Србији, које је, финансијски подржавајући ову манифестацију са 395.000 динара,
обезбиједило да овогодишњем духовном Сабору присуствују многи наши
земљаци из разних мјеста Србије, који нажалост нису у материјалној ситуацији
да у властитој режији присуствују овом традиционалном Крушедолском сабору.
У акцији Радио Београда “Књиге солидарности“, прикупљено је 1500 изузетно
вриједних књига које су прије свега даровали ђаци београдских школа,
слушаоци Радио Београда и запослени у установама културе, као и многи други.
У најтијешњој сарадњи с нашим Представништвом књиге су 20. марта стигле и
у Библиотеку у ентитету Федерације БиХ, у општину Гламоч. Овога пута, караван
“Књиге солидарности“ оставио је по 350 књига и у библиотекама у Бараћима и
Мајдану (општина Мркоњић Град), а кад би сабирали колико су књига у само
неколико посљедњих година однијели и предали у Републици Српској сигурно
би то било више од 12.000 примјерака. Планирамо да прикупимо корисне књиге
које би биле уручене библиотекама и школама и у другим крајишким општинама
у Федерацији БиХ гдје су Срби у већини.
Представништво је у складу са својим могућностима и у овом периоду финансијски
подржало више пројеката - издавање књига, одређене манифестације и
догађаје који се односе на афирмацију и промоцију Републике Српске и који су
од општег значаја. На основу склопљених уговора, финансијски смо подржали:
Српско удружење „Ћирилица“ из Београда за издавање Зборника радова с
округлог стола о очувању српске културе који је одржан у јануару 2014. године у
Београду; Музеј жртава геноцида из Београда за реализацију издавачког
Представништво Републике Српске
у Србији