Page 21 - izvjestaj_polugodisnji_2015

20 Извјештај о раду за период јануар - јуни 2015. године 21

Србије и из осталих крајева да се и ове године окупимо у манастиру Крушедол и словенских земаља и да се тим поводом говори и о обнови духовне поезије
тиме покажемо да настављамо вијековну традицију окупљања на саборима око у овом дијелу свијета. Обиљежавање је, као и претходних година, почело 23.

цркава и манастира. Овај позив упућен је и са сајта нашег Представништва. маја Академијом захвалности светим словенским равноапостолима, али ове
године не у свечаној сали Удружења књижевника Србије као до сада, него у
У организацији Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске, сали цркве Ружице на Калемегдану, гдје су учеснике и госте, представнике
Завичајног клуба Славонија из Инђије и епархије Сремске, а уз организациону амбасада словенских земаља, поздравили протојереј ставрофор Радомир
и материјалну подршку Представништва РС у Србији, 30. маја одржан је Поповић, старешина цркве св. Петке и Радомир Андрић, председник Удружења
традиционални 9. крајишки црквено – народни Свесрпски сабор „Крушедолска књижевника Србије, а о Ћирилу и Методију бесједила је Гордана Влаховић,
звона 2015“ код манастира Крушедол на Фрушкој гори. Сабор је почео књижевница из Крушевца. Поред гостију – Владислава Маљенка (Русија),
светом архијерејском литургијом и парастосом за све погинуле и нестале у Мирослава Демака (Словачка), Славомира Гвозденовића (Румунија), Мирчета
ратовима током прошлог вијека. Чинодејствовао је владика сремски Василије Клечкароског (Македонија) и три пјесникиње из Бугарске: Светла Радкова,

са свештенством Сремске епархије. По завршетку парастоса у манастирској Мирослава Дончева и Тања Лучанска– своје стихове у славу свете словенске
трпезарији приређена је трпеза љубави. Испред манастира изведен је богат браће говорили су пјесници из Републике Српске, Црне Горе и Србије: Милован
културно умјетнички програм. Прво је поздравно обраћање имао Вељко Витезовић, Адам Пуслојић, Селимир Радуловић, Петар Жебељан, Зорица Арсић
Вукелић, предсједник Организационог одбора Сабора, а потом је благослов Мандарић, Душка Врховац, Душко М. Петровић, Мићо Цвијетић, Јеремија
дао владика сремски г. Василије. Присутнима се обратио и предсједник Лазаревић, Гордана Влајић, Војислав Вукотић, Иванка Радмановић, Братислав
Милорад Додик, а овогодишњу крушедолску бесједу говорио је проф. др Мило Р. Милановић, Мирјана Ковачевић, Миљурко Вукадиновић и Ранко Радовић, а
Ломпар са Филолошког факултета у Београду. Програм духовног садржаја био драмски умјетник Вицо Дардић је казивао стихове пјесника из Чешке, Словеније,
је посвећен обиљежавању 20 година од прогона српског народа из Хрватске и Хрватске, Белорусије и Пољске. На дан св. Ћирила и Методија, 24. маја, пјесници
400. годишњици од оснивања Богословије у Крки. У духовном дијелу програма су, заједно с представницима Скупштине града Београда, представницима
учествовали су глумци: Љубивоје Тадић, Саша Филиповић, Мићо Јелић Грновић амбасада словенских земаља и члановима друштва “Ћирилица“, положили
и народни умјетник Светлана Спајић с групом „Бело платно“. У другом дијелу цвијеће пред споменик светој словенској браћи у парку у близини Вуковог

програма наступало је седам културно умјетничких друштава из Србије који споменика у Булевару краља Александра, а потом су два пјесничка каравана
његују обичаје, фолклор и традицију завичаја и КУД „Српски вез“ из Куманова- кренула у два правца: један у Републику Српску, у Милиће, а други у Србију
Македонија. Такође, наступало је седам мушких и женских изворних пјевачких (Костолац, црква св. Максима Исповедника, Петровац на Млави). У Републици
група, Тамбурашки оркестар „Славонија“, диплар Милан Влашалић, те познати Српској је ове године било организовано друго књижевно прослављање св.
извођачи изворних народних пјесама Андрија Бајић, Чедо Марковић, Добривоје Ћирила и Методија. У складу с Меморандумом о сарадњи који су у име Удружења
Павлица и Миле Делија. Током Сабора представљен је Зборник радова посвећен књижевника Србије и Представништва РС у Србији потписали Радомир Андрић
20-годишњици прогона српског народа са својих вјековних огњишта, под називом и Млађен Цицовић, пјесници из словенских земаља и белоруски академик Иван
„Срби у Хрватској -од конститутивног народа до мањине“, чији су аутори истакнути Чарота, као бесједник, прошле године први пут су приредили лијеп програм у
српски интелектуалци. Овогодишњем Свесрпском сабору присуствовало је више Републици Српској- у Андрићграду. Ове године, захваљујући прије свега Рајку

хиљада наших земљака избјеглих из Хрватске и Босне и Херцеговине, као и Дукићу, предсједнику Компаније “Боксит“, пјесници из Словачке, Македоније и
многобројни пријатељи из Србије и Републике Српске. Ову духовну и културну Србије добили су прилику да у потпуном сагласју с околином представе своје
манифестацију од општег националног значаја Представништво је финансијски стихове у славу светих словенских равноапостола: паркови великана– српских,
подржало. руских и европских– били су надахнуће пред духовно-књижевни програм у
амфитеатру школе “Милутин Миланковић“. Послије бесједе православног
У организaцији Удружења књижевника Србије и Представништва РС у Србији и теолога и лингвисте проф. др Димитрија Калезића, који је и благословио ово
ове, као и прошле, године Дани св. Ћирила и Методија одржани су у Србији и вече, амфитеатар су испунили стихови Душице Милановић Марике, Мирослава
Републици Српској и били су добра прилика да се чују стихови пјесника из свих Демака, Мирчета Клечкароског, Јанка Вујиновића и Душка М.Петровића.

Представништво Републике Српске
у Србији