Page 20 - izvjestaj_polugodisnji_2016

20 Извјештај о раду за период јануар - јуни 2016. године
женска пјевачка група КУД-а “Петар Кочић” из Челарева и пјевачка група “Звуци
с камена” и инструментална група “Лепи Јова” из Новог Сада.
У Медија центру у Београду 22. јуна одржана је прес-конференција
поводом Првог сајма књига који је одржан у Андрићграду. На конференцији
су говорили Владимир Кецмановић- књижевник, др Александра Врањеш -
Андрићев институт, Мирјана Лукић - Београдски сајам и др Маја Радонић -
уредник програма. Сајам који је одржан под слоганом “Ријечи лете, књиге
остају”, организовао је Андрићград у суорганизацији са Андрићевим институтом
и Београдским сајмом, под покровитељством предсједника Републике Српске и
уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске, Министарства
културе и информисања Србије и Представништва Републике Српске у Србији.
Званично отворање је било 27. јуна на Тргу Николе Тесле а посјетиоци су могли
да уживају у сајамским манифестацијама и програму већ од 25. јуна, па све до 10.
јула. На сајму је учествовало око 40 издавача из Републике Српске, Србије и Црне
Горе. Почасни гост манифестације је био Уругвај, па је за вријеме трајања Сајма
књига представљена култура и издавачка дјелатност ове земље. Личност која је
на посебан начин обиљежила ову манифестацију јесте доскорашњи предсједник
Уругваја - Хосе Мухика који је од предсједника Милорада Додика добио и
посебно признање: Орден заставе Републике Српске са сребрним вијенцем.
Посјетиоцима сајма представљена је богата издавачка делатност Андрићевог
института у оквиру кога су одржане промоције књига, трибине и округли
столови, а у галерији “Лубарда” одржана је изложба слика Милоша Шобајића, те
изложба фотографија на отвореном простору Андрићграда, аутора Александра
Радоша. На свечаном затварању сајма одлуком жирија, у чијем су саставу били
књижевници Ранко Павловић, Ранко Рисојевић и професор Миле Бјелајац,
додељено је специјално признање Филмском центру Србије из Београда. Главно
сајамско признање - награду за издавачки подухват године добили су Завод за
уџбенике и наставна средства Источно Сарајево за едицију “Златна сова” и Завод
за уџбенике Београд за едицију “Сабрана дела Бранка Ћопића”. Представништво
је финансирало организацију прес-конференције.
У складу са Протоколом о сарадњи који су још 2014. године закључили
Удружење књижевника Србије и Представништво Републике Српске у Србији,
24. јуна у Удружењу књижевника организовано је књижевно вече на којем су
наступили аутори из Источног Сарајева: Недељко Зеленовић, Жељко Пржуљ и
Горан Врачар. Књижевно вече отворили су пригодним бесједама Петар Жебељан
у име Удружења књижевника Србије, и Млађен Цицовић у име Преставништва
Републике Српске у Србији. И овом приликом истакнута је веома добра сарадња
21
коју остварују ове двије институције у више заједничких програма. Прилику да на
овој књижевној вечери у пријатној, опуштеној атмосфери изговоре своје стихове
добили су и млади пјесници из УКС групе “Млади долазе“: Слађана Бушић,
Александар Станић и Никола Ђурић, а као књижевници-домаћини своје стихове
говорили су: Гроздана Лучић Лалић, Петар Жебељан и Душко М. Петровић.
Литургијом и парастосом за све Србе који су погинули и нестали током
20. вијека, у древном фрушкогорском манастиру Крушедол 28.маја почела је
10. манифестација Крајишки црквено-народни Свесрпски сабор “Крушедолска
звона 2016”. Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је на
отварању да је српска слобода увијек зависила од тога да ли Срби имају или
немају државу, да једино сабрани имају шансу, а да је Црква најснажнији
елемент српског идентитета. Пред манастиром Крушедол више од хиљаду
људи, махом Срба из Хрватске, Републике Српске и дијаспоре присуствовало је
овој манифестацији. Крушедолску бесједу на овогодишњем сабору бесједио је
прослављени редитељ Емир Кустурица. Он је поручио да свима треба да буде
јасно да је мјера нашег опстанка бити слободан. Овогодишњи сабор је у знаку
обиљежавања важних годишњица - пет вијекова од упокојења светог владике
Максима, 300 година од спаљивања моштију светих Бранковића, 75 година од
почетка страдања Срба у логору Јасеновац и тзв. Независној Држави Хрватској и
25 година од почетка грађанског рата у Хрватској. Сабор организују Асоцијација
избјегличких удружења Срба из Хрватске, Завичајни клуб “Славонија” из Инђије
и Епархија сремска, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији које
је подржало одржавање ове манифестације.
У Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду 26. март откривен
је надгробни споменик великом српском сликару, академику Јовану Бијелићу.
Tако je на достојан начин обиљежено 130 година од рођења знаменитог сликара.
Подизање надгробног споменика иницирало је завичајно удружење Петровчана
у Београду, финансирала општина Босански Петровац уз логистичку подршку
Представништва. Помену уз православни обред и полагању цвијећа на Бијелићев
гроб, поред бројних Петровчана присуствовали су Мирослав Латиновић шеф
кабинета Предсједника Србије, Млађен Цицовић директор Представништва
Републике Српске, Златко Хујић начелник општине Босански Петровац и Душан
Русовић предсједник Удружења ликовних умјетника Србије. Ликовни умјетник
и српски академик је давне 1964. године сахрањен у Алеји народних хероја на
Новом гробљу у Београду. Све до данашњих дана, његов гроб био је обиљежен
таблом од храстовог дрвета са једва видљивим натписом. Захваљујући општини
Босански Петровац, вјечна кућа Јована Бијелића напокон је добила достојно
спомен обиљежје, мермерну надгробну плочу.
Представништво Републике Српске
у Србији