Page 27 - izvjestaj_godisnji_2015
P. 27

26  Извјештај о раду за 2015. годину                                                                  27




 Клечкароског  (Македонија)  и  три    пјесникиње  из  Бугарске:  Светла  Радкова,      Поводом Међународног дјечијег фестивала фолклора “Лицидерско срце”
 Мирослава Дончева и Тања Лучанска – своје стихове у славу свете словенске   11. августа у Скупштини града Београда одржана је конференција за новинаре

 браће говорили су пјесници из Републике Српске, Црне Горе и Србије: Милован   на којој је најављено одржавање ове манифестације на Златибору, у Ужицу и
 Витезовић, Адам Пуслојић, Селимир Радуловић, Петар Жебељан, Зорица Арсић   Андрићграду. Директор Цицовић рекао је да манифестација има прекогранични
 Мандарић,  Душка  Врховац,  Душко  М.  Петровић,  Мићо  Цвијетић,  Јеремија   карактер и да она подстиче и унапређује сарадњу људи са обје стране Дрине.
 Лазаревић,  Гордана  Влајић,  Војислав  Вукотић,  Иванка  Радмановић,  Братислав   Фестивал је отворен 17. августа у Ужицу свечаним дефилеом 300 дјеце из девет
 Р. Милановић, Мирјана Ковачевић, Миљурко Вукадиновић и Ранко Радовић, а   земаља:  Бугарске,  Словачке,  Македоније,  Украјине,  са  Tајвана,  из  Грузије  и
 драмски умјетник Вицо Дардић је казивао стихове пјесника из Чешке, Словеније,   Италије. Свечаност је настављена концертом Драгољуба Ђуричића и “Балканске
 Хрватске, Белорусије и Пољске. На дан св. Ћирила и Методија, 24. маја, пјесници   лавине“. Поред публике, свечаном отварању присуствовали су и бројни гости
 су,  заједно  са  представницима  Скупштине  града  Београда,  представницима   међу  којима  су  били  представници  кабинета  предсједника  Републике  Србије
 амбасада словенских земаља и члановима друштва “Ћирилица“, положили цвијеће   г.  Николића,  покровитеља  фестивала,  и  дипломатски  представници  Украјине

 пред споменик светој словенској браћи у парку у близини Вуковог споменика у   и Републике Словачке. Други дан Фестивала одржавао се у Бајиној Башти и у
 Булевару краља Александра, а потом су два пјесничка каравана кренула у два   Вишеграду. Гости Србије и Републике Српске били су очарани љепотом кањона
 правца: један у Републику Српску, у Милиће, а други у Србију (Костолац, црква   ријеке  Дрине,  којим  су  прошли  возећи  се  бродом  “Лотика“  од  Перућца  до
 св. Максима Исповедника, Петровац на Млави). У Републици Српској је било   Андрићграда. У Вишеграду су најприје одржали фолклорну играоницу на тргу
 организовано друго књижевно прослављање св. Ћирила и Методија. У складу   код  Ћуприје,  а  затим  ревију  ношњи  и  фестивалски  концерт  у  Андрићграду.  У
 са Меморандумом о сарадњи који је потписан између Удружења књижевника   радионици  покрај  древне  ћуприје  на  Дрини  били  су  фолклорни  ансамбли  из
 Србије и Представништва РС у Србији, пјесници из словенских земаља и белоруски   Бугарске, Словачке, Украјине, Србије и Републике Српске, коју су представљала
 академик Иван Чарота, као бесједник, 2014. године први пут су приредили лијеп   два  друштва  из  Вишеграда,  “Бикавац“  и  “Краљ  Петар  Први  Ујединитељ“.  У
 програм  у  Републици  Српској  -  у  Андрићграду.  Захваљујући  прије  свега  Рајку   Вишеграду је дефиле учесника фестивала почео у 18.30, а завршио се на Тргу
 Дукићу, предсједнику Компаније “Боксит“, 2015. године пјесници из Словачке,   Николе  Тесле  у  Андрићграду,  гдје  је  у  19.15  била  ревија  народних  ношњи  из
 Македоније и Србије добили су прилику да у потпуном сагласју са околином   земаља учесница и, потом, велики фестивалски фолклорни концерт. Наиме, већ

 представе  своје  стихове  у  славу  светих  словенских  равноапостола:  паркови   три године овај фестивал, који је 2009. започело и полако развијало Удружење
 великана  –  српских,  руских  и  европских  –  били  су  надахнуће  пред  духовно-  грађана “Еро“  из Ужица, прелази Дрину и на лијевој обали има значајан дио
 књижевни програм у амфитеатру школе “Милутин Миланковић“. Послије бесједе   програма – захваљујући прије свега Представништву Републике Српске у Србији,
 православног теолога и лингвисте проф. др Димитрија Калезића амфитеатар су   које то подршком и директним учешћем у организацији обезбјеђује, а у сарадњи
 испунили  стихови  Душице  Милановић  Марике,  Мирослава  Демака,  Мирчета   са Андрићградом из године у годину шири и садржајно обогаћује. Трећи дан у
 Клечкароског, Јанка Вујиновића и Душка М.Петровића. У име Компаније “Боксит“,   Ужицу је организовано вече под називом „ЕРА и пријатељи“, на коме су наступили
 покровитеља  ове  манифестације  у  Републици  Српској,  Мирјана  Лазаревић,   Ерин  Фолклорни  ансамбл,  који  је  својим  гостима  из  иностранства  показао
 извршни директор за сектор Угоститељство и туризам, направила је садржајан   своје умеће и љепоту српске традиције,  оркестар „Old Serbian Sound“ и млади
 програм боравка пјесничког каравана; још исто вече посјетили су Музеј рударства   ужички пјевач Милош Радовановић у пратњи оркестра „Мерак“ из Ужица. Седми

 у Милићима, а у појутарје св. Ћирила и Методија манастире Папраћу и Ловницу,   међународни фестивал дјечијег фолклора завршен је 21. августа, на тргу у Ужицу,
 а  потом  обишли  погоне  Компаније  “Боксит“.  Поезију  у  славу  свете  словенске   гдје је и почео радосним обећањем да ће се и догодине, и сваке године, наново
 браће пјесници су говорили и у миру манастира Папраћа, а послије узбуљивог   долазити и играти. Представништво је, као суорганизатор, подржало одржавање
 сусрета са копом Подрбраћан, највећим површинским копом боксита у Европи,   овог Фестивала.
 поезија је спонтано потекла и на Рајковом торњу са којег се пружа диван поглед
 на све стране живописних Милића.     Дугогодишња програмска акција Радио Београда “Књиге солидарности“
               наставила се и 2015. године. У сарадњи са нашим Представништвом књиге су
               овога пута, 26. и 27. маја, уручене библиотекама у Доњим Агићима и у Новом




                                                                 Представништво Републике Српске
                                                                                             у Србији
   22   23   24   25   26   27   28   29   30   31   32