Page 28 - izvjestaj_godisnji_2019

28 Извјештај о раду за 2019. годину
у Матици исељеника и Срба у региону;
• Гордана Петковић Лаковић, књижевница из Модриче, тренутно са
пребивалиштем у Канади - промоција књиге “Канадски блуз” које је одржана
20. априла у Матици исељеника и Срба у региону;
• Неда Гаврић, књижевница из Бање Луке - учесница 3. Међународног
књижевног фестивала „Инђија про поет“
• Перо Ћирковић, сликар из Бање Луке, тренутно настањен у Барселони, учесник
изложбе у Матици исељеника и Срба у региону;
• Ђуро Плавшић, један је од добитника овогодишње Видовданске захвалнице;
• Горан Кнежевић, сликар из Требиња,учесник 12. умјетничке колоније Крчедин
2019;
• Горан Врачар, писац из Источног Сарајева, добитник књижевне награде
“Растко Петровић” за 2019. годину коју Матица додјељује од 1996. године.
У великој сали Удружења књижевника Србије 5. децембра, на
посебној свечаности, уручене су књижевне награде „Извор“ најуспјешнијим
књижевницима, учесницима конкурса за најљепшу пјесму и најљепшу причу о
завичају. Награде је лауреатима уручио Млађен Цицовић, шеф Представништва
Републике Српске у Србији. Ово је седми конкурс за причу и пјесму о завичају
који су расписали Представништво Републике Српске у Србији и Фондација
„Радост“ из Београда, а жири је радио у саставу: Марија Пргомеља из Србије,
Војводина, прошлогодишња добитница награде за причу; Ранко Павловић из
Републике Српске и Милан Михајловић из Србије, Косово и Метохија. За награду
„Извор“ 2019. за коју су Представништво Републике Српске у Србији и Фондација
„Радост“ из Београда расписали конкурс у јануару 2019. године, са правом
учешћа аутора из Србије, Српске и расијања, стигло је 59 пјесама и 21 прича.
Одлуке о наградама жири је донио једногласно, а у име жирија образложила их
је Марија Пргомеља. Књижевна награда „Извор“ за најљепшу пјесму о завичају
2019. године припала је Горану Врачару за пјесму „За мрву среће“, а за најљепшу
причу о завичају Велимиру Савићу за причу „Мријест“.
У Матици исељеника и Срба у региону у Београду, 25. децембра, одржана
је Свечана академија којом је обиљежено 70 година Матице, у оквиру које су
уручене књижевне награде „Растко Петровић“, годишње повеље и захвалнице
за 2019. годину. Матица исељеника књижевну награду „Растко Петровић”
додjељује од 1996. године, у три категорије - за животно дjело, за најбоље прозно
и за најбоље поетско дjело у претходној години, а награда се додjељује српским
ствараоцима који живе и раде у иностранству. Овогодишњи добитници награде
су: Иво Мунћан из Темишвара (Румунија) за животно дjело, Илија Шаула из Вест
29
Честера (САД) за најбоље прозно дjело, роман „Модар” и Горан Врачар из
Источног Сарајева (Република Српска) за најбоље поетско дjело, збирку пjесама
„Исповест лудака”. Од ове године први пут се додjељује и награда за ствараоце
који пишу за дjецу и младе, а награду је добила Силвија Оташевић из Мајамија
(САД) за роман за дjецу „Олимпијски сан”. Награде је добитницима уручила
књижевница Гордана Влајић, предсједница жирија. Годишњу повељу Матице
исељеника и Срба у региону за достигнуће у области информисања добили су
недјељник „Наша реч“ у издању Савеза Срба у Румунији и електронски портал
„Штајерске новице“ у издању Штајерске заједнице из Марибора. У оквиру
свечаности уручена је захвалница Млађену Цицовићу, шефу Представништва
Републике Српске у Србији, за допринос и подршку Представништва раду Матице
исељеника и Срба у региону.
У галерији Педагошког музеја у Београду 9. априла министaр културe
и инфoрмисaњa Србиje Влaдaн Вукoсaвљeвић отворио је изложбу „Српске
православне школе у БиХ“, која, како је истакао, свједочи о борби српског народа
не само за слободу, већ и за право на образовање, очување српског језика и
писма, школовање и право на будућност. Отварању је присуствовала и помоћник
министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић која је рекла да изложба
свједочи о борби српског народа на простору цијеле БиХ за очување културног
и националног идентитета, и то на најдостојанственији начин - борбом за
школовање, образовање и опстајање у просвјетитељском духу. Изложба „Српске
православне школе у БиХ“ садржи вриједне експонате: љетописе, фотографије и
уџбенике које су користили ђаци у српским школама у периоду од 1856. до 1912.
године. Посебну вриједност изложбе чине оригинални, руком писани љетописи,
које су сачинили учитељи, а у којима су описана сва значајнија дешавања у школи,
али и друштвене прилике у мјесту у којима су учитељевали. Аутор изложбе је
кустос Педагошког музеја Александра Миловановић. Овај дoгaђaj организован је
у oквиру aктивнoсти дeфинисaних Пoвeљoм o jeдинствeнoм српскoм културнoм
прoстoру кojу су пoтписaлa Министарство културе и информисања Србије и
Министарство просвјете и културе Републике Српске. Отварању је присуствовао
и сарадник у Представништву Републике Српске у Србији.
У Железничком музеју у Београду, 24. априла отворена је изложба
Томислава Томе Јовића „Бакар у мојим рукама” поводом 50 година ликовног
рада са бакром као материјалом. Изложбу је отворио умјетник Велизар Крстић
у присуству Николе Церовца, предсједника Удружења „Зора” Книн-Београд и
сарадника у Представништву Републике Српске у Србији. Изложба је реализована
у организацији Удружења Срба из Хрватске, СКД „Зора“ Книн-Београд и сарадника
Представништво Републике Српске
у Србији