Page 33 - izvjestaj_godisnji_2019

32 Извјештај о раду за 2019. годину 33

радом удружења већ деценијама Херцеговци и пријатељи окупљају на збор - косидба” који је 19. годину заредом окупио велики број посјетилаца за
саборовањима у овом граду. Предсједник Удружења Херцеговаца, потомака које је припемљен разноврстан програм. Прво је одржано такмичење у спортско-

и пријатеља Херцеговине Милан Бјелогрлић је истакао да су сијела у земљи виштешким дисциплинама (бацање камена с рамена, скок у даљ, навлачење
Херцеговој израз традиције јавног живота, окупљања и сретања људи, потребе конопца, навлачење штапом, варизање, клисање и крмање). Највећа атракција
да се разгоне магле и поглед разбистри, и да се чује јака ријеч. Бојана Петровић и овога пута било је такмичење у кошењу траве, а потом су посјетиоци уживали
је у својој бесједи указала на опасности покушаја ревизионизма истине о Логору у културно-забавном програму и наступума културно-умјетничких друштава,
смрти Јасеновац и броју мучки убијених Срба, Јевреја и Рома у том логору, а пјесника, гуслара, диплара и звуцима фруле, тамбуре и двојница.
академик Матија Бећковић је указао на мјеста у Херцеговини попут Грачанице, Циљ манифестације је, према ријечима културне организаторке манифестације,
Хашана, Кнешпоља, Змијања, Приједора, одакле потичу значајни књижевни Ранке Срдић Милић, да „у духовном поробљавању које је тренутно у свијету
ствараоци, а који представљају стубове Републике Српске. Након академије, тренд” сачувају идентитет, регионалност, насљеђе и културу Срба из Крајине.
дружење је настављено на сијелу у сали хотела, уз храну и музику из Херцеговине.

Представништво је пружило техничку подршку одржавању овог догађаја. Манифестација „Kрајишке пјесме, игре и обичаји – Бусије 2019“ одржана
је 23. јуна у познатом избјегличгом насељу Бусије код Земуна, коју десету годину
Асоцијација избјегличких и других удружења Срба из Хрватске заједно са заредом организује Координација удружења избеглих и расељених у Републици
Завичајним клубом „Славонија“ из Инђије и Епархијом сремском организовала Србији поводом Свјетског дана избјеглица. Јубиларној смотри крајишких
је 25. маја, код манастира Крушедол на Фрушкој гори, тринаести по реду културно-умјетничких група, такмичењу у кошењу траве, сеоском вишебоју и
Крајишки црквено-народни свесрпски сабор „Крушедолска звона 2019“ који традиционалним дисциплинама као што су вучење конопца и бацање камена с
је посвећен српским жртвама из ратова деведесетих година прошлог вијека. У рамена, која је ове године била под мотом „Ко ће нас уздићи ако ми сами нећемо“,
манастирској цркви литургију и парастос за све Србе који су погинули и нестали присуствовали су министар одбране Републике Србије Александар Вулин,
током 20. вијека служио је Његово преосвештенство владика сремски Василије директор полиције Владимир Ребић, представник Комесеријата за избеглице
са свештенством Епархије сремске. Владика сремски Василије захвалио је Србији и миграције Република Србија Иван Георгинов, заменик предсједника општине
што је несебично примила прогнанике и пружила им нови дом, те нагласио Земун Дамир Kовачевић, представник општине Звездара Милош Игњатовић

да никад не треба да се заборави оно што се десило и шта се дешава српском и сарадник у Представништву Републике Српске у Србији. Централни дио
народу. Предсједник Завичајног удружења „Славонија“ из Инђије Вељко Вукелић манифестације била је молитва за све погинуле у ратовима 90-их, а положени су
подсјетио је на отварању скупа на тешка времена из српске историје, те изразио и вијенци свјежег цвијећа на спомен чесму у порти цркве св. Ћирила и Методија.
наду да ће српски народ успјети да превазиђе искушења данашњег времена. У оквиру ове манифестације која се одржава поводом свјетског Дана избјеглица
Помоћник покрајинског секретара за културно насљеђе Милан Мицић рекао приређена је и показна вјежба жандармерије Републике Србије. Уз народне игре
је да се у прошлом рату на подручјима у Хрватској, које су настањивали Срби, КУД-ова из Крајине и Републике Српске и народних спортских такмичења, овај
десило етничко чишћење. Манифестацији је присуствовао и потпредсједник дан у којем било и доста сјетног сјећања и прича о „старом крају“, о љепотама
Покрајинске владе Ђорђе Милићевић, шеф Представништва Млађен Цицовић, те завичаја и завичајних пјесама завршио се косидбом у којој је, и поред обилне
представници институција Србије и Војводине. Осим избјеглих и прогнаних Срба кише, учествовало тридесет врсних косаца. Манифестацију су подржали Град

из Хрватске и БиХ и њихових пријатеља из Србије, на Сабору је било сународника Београд, општинe Звездара и Земун, Комесаријат за избеглице и Представништво
из земаља региона, као и из дијаспоре. Програм представља смотру духа и Републике Српске у Србији.
народног стваралаштва изворних мушких и женских пјевачких група и културно-
умјетничких друштава која чувају и његују обичаје, фолклор и традицију свога У Прес центру Удружења новинара Србије 2. септембра одржана је
завичаја. У програму су наступили извођачи из Републике Српске. конференција за медије поводом обиљежавања егзодуса Срба из долине
Криваје, који се десио 10. септембра 1995. године, на којој се новинарима обратио
На Селишту у Буковцу код Новог Сада, у организацији Завичајног удружења Зоран Благојевић, предсједник Завичајног удружења Завидовићана у Добоју и
„Мањача“ из Буковца и Савеза крајишких удружења 15. јуна одржан је „Завичајни ратни командант 4. Озренске лаке пјешедијске бригаде Војске Републике Српске,

Представништво Републике Српске
у Србији