Page 34 - izvjestaj_godisnji_2022
P. 34
34 Извјештај о раду за 2022. годину 35
сарадњу Златана Клокића и чланова Академије наука и умјетности Републике стварност“. О десет издања су говорили, између осталих, предсједник овог
Српске и Српске академије наука и уметности. Тривићева је истакла да се удружења Предраг Бјелошевић, који је истакао да су ово издања у посљедње
српски народ током свог постојања борио да сачува своје највеће вриједности двије године, а да је ово удружења од прије пет година почело и своју издавачку
- језик и писмо, јер га то чини народом. У име Представништва госте, публику и дјелатност, током које је издало око 30 наслова. Говорећи о часопису „Нова
представнике медија поздравио је шеф Представништва Млађен Цицовић, а у име стварност“, он је рекао да су умјетници Републике Српске нова стварност на
Министарства културе и информисања Србије помоћник министра за савремено балканским просторима. Архив Републике Српске представио је монографију
стваралаштво Радован Јокић. Цицовић је истакао да је за овогодишњи слоган „Сакрална архитектура бањалучке Епархије на њеном садашњем простору од
„Читајмо заједно ћирилицом“ изабран како би се широј јавности скренула пажња Миланског едикта до краја средњег вијека“ аутора Славољуба Лукића, Бојана
да сви заједно морамо да радимо на очувању српског националног идентитета, Вујиновића и Марка Јанковића. Мастер археологије Бојан Вујиновић рекао је
језика, писма и наше културе, традиције, православне вјере и обичаја. Радован Срни да је књига писана како би се потврдило да је БиХ одувијек имала српски
Јокић је изјавио да Србија и Република Српска морају да буду заједно у борби предзнак и да се прича о постојању српског становништва на том простору може
за очување српског језика и ћирилице, јер је то супстанцијални дио чувања испратити од најранијих времена. „Показујемо да и ми на том простору нисмо
нашег националног идентитета. У наставку свечаног отварања услиједио је `тиква без коријена`. Данас је тај простор организован кроз једну нову политичку
панел о српском језику и писму, уз учешће професора Вељка Брборића, Милоша ситуацију која се зове Република Српска, унутар БиХ”, рекао је Вујиновић.
Ковачевића, Александра Милановића и представника министарстава културе
Српске и Србије Тање Ђаковић и Младена Весковића. Панелисти су упозорили Другог дана Сајма своје наслове промовисало је укупно седам издавача,
да је опасаност по ћирилицу директна опасност за читав српски народ, јер је шест промоција је било на штанду Републике Српске (Хала 2, ниво А) и једна у
ћирилица основа његовог постојања. Такође су истакли да је дигитализација сајамској сали Борислав Пекић (Хала 1А). На штанду у 11 сати СКПД „Просвјета“
додатно угрозила наше традиционално писмо, пошто је далеко већи избор из Гацка промовисала је своја издања „Херцеговачки вијенац“ Гедеона Стајића,
латиничних фонтова. зборнике са Научног скупа историчара 2021. и 2022 године, часопис „Нова
Након свечаног отварања на штанду Републике Српске започео је програм зора“, и књигу „На прагу стварности“ Огњена Кандића. Један од пјесника
промоција са представљањем двије књиге за дјецу у издању Завода за уџбенике који су уврштени у антологију Доброслав Ћук је рекао да је приређивач ове
и наставна средства Источно Сарајево – „Како сам завољела своје име“ Соње антологије Гедеон Стајић имао добар осјећај да би требало да се промовишу
Арсић Вукомановић, која говори о тинејџерки чији се живот свео на интернет, људи пјесници који живе на херцеговачком кршу, а квалитетно пишу и износе
„Инстаграм“ и смајлије, а која се суочава са стварним свијетом, па јој се тај живот проблеме Херцеговине, и то ратне и поратне. „Херцеговачка поетика је посебна
руши. Друга књига је „Шушуова чудесна авантура” Сање Клисарић о одрастању и специфична по томе да је њен смисао да се каже истина на примјерен начин,
преко животињског свијета, односно једне коале која је главни јунак, а сањар а да се ништа не прећути”, рекао је Ћук, који је пензионисани доктор и бивши
је и креће на пут око свијета гдје среће различите људе и егзотичне животиње. градоначелник Требиња. Два зборника о научним скуповима историчара 2021.
Инспирација ауторке био је случај из њеног дјетињства када је видјела како је око и 2022. године са „Ћоровићевих сусрета“ у Гацку и Билећи представио је Милан
40 коала у Аустралији умрло од стреса јер је због немара људи изгорјело њихово Мицић, који је рекао да су они благо српске историографије. Он је истакао да су
станиште - бамбусова шума. Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица сусрети 15 историчара 2021. године били посвећени рату 1941. године, новим
Републике Српске представила је издање на Брајевом писму „Косовске приче“ посматрањима тих догађаја, трагедије и великих злочина над Србима, док је
Григорија Божовића, у оквиру едиције „Отргнути од заборава”. Јелена Радаковић на сусретима 10 историчара 2022. године било разматрано српско национално
из Специјалне библиотеке навела је да су се опредијелили да Божовића уврсте у питање у БиХ. Професор Милош Ковачевић је подсјетио да је часопис „Нова зора”
ову едицију због начина на који је изгубио живот, јер је стријељан послије Другог покренут у Билећи и Гацку 2004. године, а данас је представљен седамдесет
свјетског рата, наводно као сарадник непријатеља. Она је рекла да је Божовић пети број, те да је до сада у овој публикацији објављено више од 4.000 радова.
стално мислио и писао о Косову, борио се за суживот на Косову и Метохији и Ковачевић је истакао да је у „Новој зори“ текстове објављивало више од 2.000
да је писао о Србима, Албанцима, Турцима, Бугарима и Ромима. Удружење аутора не само са српског простора, него и из Европе, односно свако ко нешто
књижевника Републике Српске представило своја издања, као и часопис „Нова представља на српском културном простору.
Представништво Републике Српске
у Србији
