Page 38 - izvjestaj_godisnji_2022
P. 38
38 Извјештај о раду за 2022. годину 39
- отаџбинског рата” само први том који ће се наћи пред читаоцима, док ће радова „Савремени материјали” и часопис „Савремени материјали”, монографије
Центар у наредном периоду публиковати злочине над Србима који су извршени „Рехабилитација послије можданог удара” и „Новине у дијагностици, лијечењу
1993, 1994. и 1995. године. „`Атлас` садржи 1.300 страница и у њему је обрађено и превенцији акутног коронарног синдрома”. Представљена је и монографија
76 стратишта српског народа током 1992. године, а обрађено је више од 2.000 о академском сликару Миливоју Унковићу „Унковић”, као монографије
цивилних и војних жртава ратног злочина. Приказан је велики број експлицитних „Ограничења и изазови у биљној производњи”, „Од генетике и спољне средине до
фотографија јер је то адекватан начин да прикажемо сву страхоту рата, а хране”, „Перспективе развоја прехрамбене индустрије” и „Биомаса у одрживом
објављене су фотографије скоро 90 одсто жртава”, рекао је Нуждић. Он је навео кошићењу обрадивог земљишта”.
да је свако стратиште обрађено територијално, али да су пратећи и хронолошки Приче два бивша заточеника злогласних логора за Србе - „Силоса” у Сарајеву
принцип, догађаји описани без субјективних оцјена, све је поткријепљено и „Лоре” у Сплиту о страхотама кроз које су прошли током деведесетих година
материјалним доказима, за сваку жртву наведен је датум рођења, мјесто преточене су у двије књиге које су промовисане у 14.30 на штанду Српске у
страдања. Историчар Предраг Лозо истакао је, говорећи о публикацији „Жртве организацији Удружења логораша Републике Српске. Ријеч је о роману Јанкице
Одбрамбено-отаџбинског рата” да је Република Српска прва државна творевина Самоуковића „Прича о никоме и ничему” који је издао „АС оглас” из Зворника
код Срба, која је у 20. вијеку институционално пописала своје жртве. и збирци прича „Себи у повјерењу” Раденка Којовића у издању „Просвјете” из
Лозо је навео да су пописане 35.042 жртве српског народа у стварању Републике Берковића. Самоуковић, који живи у Вишеграду, рекао је да његов роман говори
Српске, али и Републике Српске Крајине, истичући да је то пописивање веома о логору „Силос”, али сматра и да је то књига о једном људском животу, особи
важно зато што је тиме смањен простор за манипулације попут оних са Јасеновцем која је проживјела неке лоше ствари у том рату, како се тада и послије тога са
и сличним стратиштима. свим тим носила и успјела да од себе направи човјека способног да се опет
Историчар Никола Берковић навео је да су у публикацији „Дјеца жртве рата радује животу и напише књигу. Стеван Ђуровић, пуковник у пензији, рекао је да
1991-1995” обрађене страдале особе животне доби до 18 година страдале од све што се налази у осам поглавља романа заиста оцртава људску душу, да се
1991. до 1995. године, као и дјеца страдала након рата, а као посљедица ратних аутор ослања на природу којој даје све почасти, те на предиван начин описује
дешавања. Берковић је навео да је у публикацији обрађено 1.418 страдале дјеце, разлику између џелата и жртве. Професор Радомир Ћук рекао је да су приче
од којих је њих 34 одсто смртно страдало, 30,2 одсто је рањено, а 31 одсто дјеце „Себи у повјерењу” професора Којовића аутентичне приче о злогласном логору
је било у логорима, затворима или кућним притворима. „Лора” у Сплиту гдје је у 12 прича испричано 12.000 мука, које нормалан људски
У сали „Борислав Пекић” је у 14 сати представљен Трећи том Енциклопедије разум не може ни замислити.
Републике Српске Академије наука и умјетности Републике Српске, за коју је На штанду Српске у 15.30 промовисано издање Републичког центра за
предсједник те академије Рајко Кузмановић рекао да треба да допринесе ширењу истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица „Студентска бригада
знања о Српској и заштити њеног идентитета, језика, писма, историје, културе, Војске Републике Српске”, аутора Горана Латиновића али и књига „Одсутна
традиције. Кузмановић је навео да Енциклопедија треба да послужи као лична одбрана: митровданске офанзиве на источну Херцеговину 1992. и 1994” аутора
карта, незаобилазан приручник систематизованог знања из разноврсних научних Предрага Лозе. Горан Латиновић је испричао да је војно-политичка ситуција у
дисциплина, културе и умјетности. Он је истакао да је у изради Енциклопедије којој се 1994. године нашла Република Српска довела до мобилизације студената
посвећена значајна пажња историјским чињеницама, јер, како је подсјетио, није оба јавна универзитета у Српској, те да је у саставу Првог Крајишког корпуса
непознато да многи квази-историчари у неким бившим републикама Југославије, формирана Прва студентска пјешадијска лака бригада Војске Републике Српске,
а посебно у Сарајеву, настоје да дисквалификују оно што је српско и што припада која је имала више од 2.100 припадника. У сали „Борислав Пекић” у 17 сати је
Републици Српској. У писању овог тома учествовало је 16 редакција или 336 представљен „Ратни дневник – Пале 1993-1995” Јени Лигтенберг на енглеском
аутора из различитих области рада и стваралаштва, а објављивање четвртог језику у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево и приказан филм „Јени,
тома Енциклопедије Републике Српске очекује се до краја ове године. У наставку мало свјетло са запада” редитеља Слободана Симојловића у продукцији Кинотеке
промоције је представљено и неколико публикација Академије из области Републике Српске и Матичне библиотеке Источно Сарајево. Филм је снимљен
медицине, умјетности, привреде и пољопривреде. Чланови Академије наука и по мотивима ратног дневника фармацеута Јени Лигтенберг, која је из Холандије
умјетности Републике Српске представили су данас и издања Академије зборник дошла на Пале у намјери да донесе хуманитарну помоћ, али је у ратној болници
Представништво Републике Српске
у Србији
