Page 7 - Bilten_120_cir

Билтен број 120, април 2022. 7

Инвестиција у истраживачки рад

Има више разлога што је политички и уставни инжиње- Он је напоменуо да ће
такав научноистраживачки ма- ринг . Такви радови дјелују као Центар радити слично, али не
теријал остао мање-више неис- да су више писани у функцији исто као Републички центар за
коришћен „на вруће“, односно оправдања међународног ин- истраживање рата, ратних зло-
у реалном времену и што је тервенционизма, него у циљу чина и тражење несталих лица .
пропуштено праћење динами- бољег разумијевања актуелних „Запослени у овом центру
ке промјена у краћим интерва- политичких феномена, односа ће све оно што данас имамо на
лима . Прије свега то су опште и процеса у Републици Срп- 50 и више адреса борачких и
околности, као што су ратне ској, односно БиХ . других организација, локалних
прилике, војна мобилизација Формирање Центра за заједница и раних институција
кадрова, недоступан истражи- друштвено-политичка истра- скупити на једно мјесто, сор-
вачки терен, недостатак финан- живања биће, са једне стране тирати, архивирати пописати
сијских средстава . Већ првих неопходан институционални и направити билтене који ће на
година послије рата објављен је оквир за научно компетентан прави начин представити де-
значајан број политиколошких, одговор на такве изазове и, шавања од 1992 . до 1995 . годи-
правних, војних, социолошких са друге, биће истраживачки не на простору БиХ“, рекао је
и историографских студија не пункт који ће подићи теоријс- Вишковић .
само домаћих него и иностра- ке и методолошке стандарде у И до сада смо у Бањалу-
них аутора . Поред дефицита раду домаћих кадрова млађе ци, прије свега у оквиру Уни-
емпиријских исраживања, не- генерације . верзитета и при факултетима,
достатак знатног дијела ових Предсједник Владе Ре- али и изван академске среди-
радова је пристрасан приступ . публике Српске Радован Виш- не, имали више покушаја да се
Иако начелно вјерни на- ковић рекао је 30 . марта у формирају одговарајући цен-
учној објективности, домаћи Бањалуци да ће се Центар за три или институти за историју,
истраживачи са све три нацио- друштвено-политичка истра- политикологију, економију,
налне стране су или директно живања који је Влада недавно социологију, дефендологију,
или индиректно били инол- основала бити јавна установа, али се већином нису устали-
вирани у сукобе у грађанском са четири или пет запослених, ли због нестабилног финан-
рату и то је нападно препозна- додајући да је одлука о његвом сирања . Препоручено повези-

тљиво у њиховим текстовима, оснивању објављена у Службе- вање са привредом могло је да
Али ни инострани научници ном гласнику РС, а да ће након функционише само код неких
нису одољели искушењу да ап- што прође формалну процеду- од њих . Чињеница да иза овог
риори заузму позицију једне ру бити именовани директор и пројекта стоји Влада Републи-
од страна у сукобу у складу управни одбор . ке Српске, односно републич-
са политичком и академском „Ово није усмјерено ни ки буџет, гарантује стабилност
атмосфером која је владала против кога и није никаква ин- и континуитет, а ангажовање,
у срединама у којима живе и вестиција за Републику Српску . како је најављено, Душана Па-
раде . Нажалост, то се код њих Установили смо да нам фали та вловића на позицији директо-
и даље јасно препознаје када је карика која ће све институције ра и чланова Управног одбора
ријеч о мирнодопским темама повезати на једно мјесто и која Драге Мастиловића, Горана Ла-
као што су анализа Дејтонског ће са једног мјеста да шаље је- тиновића и Жељка Будимира,
споразума и његова примјена, динствену поруку из Српске“, обећава квалитет .
ревизија Анекса 4, бонска овла- појаснио је Вишковић .
шћења, статус протектората,

САДРЖАЈ НАСЛОВНА