Na 12. konkursu Predstavništva Republike Srpske u Srbiji i redakcije časopisa Žrnov, nagradu Izvor za najljepšu pjesmu о zavičaju 2024. godine dobila je Ljiljana Pavlović Ćirić za djelo Ljubostinjski vez.

Ljubostinjski vez

Ljubostinjo, zakrilje Jeličino,
stoletna ti pod kamenom ćutim
uz prah kosturnički
u grlo žalopev sipam
Trnovna u Vaskrsenije
Za Bogorodičino Uspenije!

Ljubostinjo, umlje Miličino;
Lazareva snago nekopnela,
Nemanjića rako zašropljena!
Evo ti pesme na uzdarje!
Zlatoslovim na krvnoj podlozi:

Ja, raba Božija,
Ljiljan na rozeti istočnoj,
krin iz albanske golgote
na međi slave i samote,
Tebi, Ljubostinjo,
vezem

Ja bih stihom na uzdarje,
krstom na  bezverje,
u rukama golo žarje,
put Lazara – nad carima Car je!
Ko sinja bih ‘tica gugutala,
po bojištu mornom skakutala!

Ljubostinjo,
Ja bih verigama oteto vezala
dedovinu znojem železala;
Ja? Sve u stih! U varnicu!!
U žilu kucavicu!!!
Ne bih Turke u opanke, Ljubostinjo!
Ja bih rađala Lazareviće,
obećane Obiliće, dojila Dojčine
platnom belim opasane u opsadi opasne!
Ja bih  vezla zlatorečju
po Kosovskom Porečju,
Ja bih Caru na biljegu
od ninje do bijelo sinje krv crvenu,
srpsku, trobojnu….
Ja bih oči u Jefimije, lice u Milice
topuzinu u Toplice, vojsku u Vojina,
milost u Miloša, venac u Lazara,
Krst pod rebrima!!!

Samo mi Kosovo dole ostalo
i na njemu sve moje ocvalo:
oglodane dedove kosti,
očev barjak-vijojrak,
mati nad rakom  bezdanom
i kamen na kamenu
Sinu na opomenu…
Vezem…

Ljiljana Pavlović Ćirić