Sve o Srpskoj | 05.05.2025.g. – Tribina „Srpska se brani Ustavom“ – izlaganje Živadina Jovanovića –

• Sadašnja dešavanja u BiH, sudski i medijski progon predsdenika Dodika, deo su širih planova i nastojanja duboke države, njenih ogranaka u Evropi, kojima ne odgovaraju Dejton i položaj Republike Srpske utvrđen u Dejtonu. Oni se ne mire sa novom realnošću u kojoj nema mesta za dalje razvlašćivanje RS i za dosadašnji odnos prema srpskom narodu i njegovim stečenim i zagarantovanim pravima
• Duboka država danas na Balkanu nastoji da nastavi konstituisanje islamske države u srcu Evrope, da završi jedan od svojih nezavršenih poslova i da dokaže da nije posustala niti odustala od destabilizacije, ekspanzionizma i hegemonizma, uprkos dubokim promenama i novom odnosu moći na evropskoj i globalnoj sceni.
• Duboka država se ona boji svog odlaska, mira, dijaloga Putina i Trampa. Dakle, dok svedočimo naporima za okončanje rata u Ukrajini, duboka država, preko ilegalnog Visokog predstavnika, podstiče eskalaciju u BiH, odnosno, vraćanje na koncept unitarne BiH, pod dominacijom islamističke sarajevske elite
• Za Republiku Srpsku, Srbiju i srpski narod u celini, globalne promene otvaraju šire mogućnosti za efikasniju odbranu vitalnih nacionalnih i državnih interesa i za njih ima više nade. Neophodni su: aktivan odnos, sinhronizacija i efikasnije korišćenje tih prostora

Visoki predstavnik za BiH davno je prevaziđena kategorija, a kad se radi o nekom ko je taj položaj ilegalno uzurpirao, kao što je slučaj sa Kristijanom Šmitom, onda to pripada davnoj kolonijalnoj prošlosti od koje nas dele vekovi.

Sećam se da je redsednik Slobodan Milošević ubrzo posle Dejtona, neposredno posle prvih izbora, govorio da Visokog predstavnika treba što pre ukinuti jer je i samo njegovo postojanje ozbiljna prepreka da legitimni izabrani predstavnici tri konstitutivna naroda preuzmu u svoje ruke punu odgovornost za uhodavanje dejtonskog ustavnog uređenja, za rešavanje razvojnih i svih drugih pitanja novim ustavnim metodama i mehanizmima.

U jednom razgovoru sa ruskim ministrom inostranih poslova, Igorom Ivanovim, u Moskvi – Milošević je rekao da stečena i Dejtonom zagarantovana prava Republike Srpske nikada ne mogu biti predmet novih pregovora.

Po mom dubokom uverenju, sadašnja dešavanja u BiH, sudski i medijski progon predsdenika Republike Srpske Milorada Dodiga, deo su širih planova i nastojanja duboke države, njenih ogranaka u Evropi, kojima ne odgovara Dejton i položaj Republike Srpske utvrđen u Dejtonu. Oni se ne mire sa novom realnošću u kojoj nema mesta za dalje razvlašćivanje Republike Srpske niti za dosadašnji odnos prema srpskom narodu i njegovim stečenim i zagarantovanim pravima.

Duboka država je agresijom 1999. godine protiv Srbije (SRJ) tražila opravdanje za opstanak NATO kad ga je trebalo raspustiti, jer je ostao bez globalnog proptivnika. Duboka država danas na Balkanu nastoji da nastavi konstituisanje islamske države u srcu Evrope, da završi jedan od svojih nezavršenih poslova i da dokaže da nije posustala niti odustala od destabilizacije, ekspanzionizma i hegemonizma, uprkos dubokim promenama i novom odnosu moći na evropskoj i globalnoj sceni.

Može se reći, da se ona boji svog odlaska, da se boji mira, dijaloga Putina i Trampa, odnosno, vraćanja na scenu diplomatije umesto eskalacije i konfrontacije. Dakle, dok svedočimo naporima za okončanje rata u Ukrajini, duboka država, preko ilegalnog Visokog predstavnika, podstiče eskalaciju u Bosni i Hercegovini, odnosno, vraćanje na koncept unitarne BiH, pod dominacijom islamističke sarajevske elite. I zbog rata u Gazi, ima interesa da demonstrira podršku unitarnom islamističkom konceptu BiH.

Smatram da je ovo vreme kada globalne promene u Evropi i u svetu otvaraju nove prostore za bolju zaštitu stečenih i zagarantovanih prava Republike Srpske, Srbije i srpskog naroda na Balkanu.

Ako je tačno da treba nastupati strpljivo i obazrivo, onda je bar jednako odgovorno da se ne treba kolebati niti povlačiti sa pozicija čvrste odbrane Dejtona i stečenih prava Republike Srpske.

Nastavljanjem otvorenosti za dijalog, razvojem i inicijativama za doslednu primenu Dejtona treba čuvati stečena prava, obeshrabrivati pokušaje revizije Dejtona i vraćati izvorne nadležnosti RS. I inicijativu za donošenje Ustava Republike Srpske treba tretirati u tom kontekstu.

Ustav, razume se, sam po sebi, ne rešava sve probleme. Zato je potrebno, paralelno, i taktički i suštinski, razvijati unutrašnji dijalog u Republici Srpskoj u smislu učvršivanja nacionalne i društvene kohezije, dialog sa Sarajevom ili sa drugim entitetom i nastaviti uzlaznu diplomatsku inicijativu na međunarodnom planu.

Pored Rusije, kao strateškog partnera, treba tražiti kontakte i nalaziti, kontakte sa Trampovom administracijom koja nema interesa da nastavlja ni Bajdenovu, još manje, politiku Klintona i Olbrajtove. Naprotiv, smatram, da Trampova administracija ima interes da što pre sve to prevaziđe mirno, diplomatijom a ne konfrontacijom i otvaranjem nove krize.

Izvesno je da je smanjena podrška Vašintona konceptu nametanja unitarne BiH koji Kristijan Šmit zastupa sa pozicija prošlosti. Nema više one podrške iz Vašingtona ni Kurtiju, niti Šmitu, niti islamističkim unitaristima u Sarajevu. I, to je kvalitativna promena.

Zatim, treba ojačati koordinirano delovanje Srbije i Republike Srpske na međunarodnom diplomatskom planu. Tu nikada nije ponestajalo energije i inicijative, bilo je značajnih i ima značajnih rezultata, ali ovo vrema svakodnevnih dubokih promena zahteva još intenzivniju sinhronizaciju njihovog delovanja.

Smatram da za Republiku Srpsku, Srbiju i srpski narod u celini, globalne promene otvaraju šire mogućnosti za efikasniju odbranu vitalnih nacionalnih i državnih interesa i da za njih ima više nade.

Neophodni su: aktivan odnos, sinhronizacija i efikasnije korišćenje tih prostora.

(Tribina je održana u organizaciji portala „Sve o Srpskoj“ i „Fakti“ uz podršku Predstavništva RS u Srbiji)