Sve o Srpskoj | 26.05.2025.g. – Aleksandar Pavić –

ŠTA SRPSKOJ DONOSI TRAMPOV RASKID SA EROM AMERIČKOG INTERVENCIONIZMA?

• Zamenik šefa Stejt departmenta Kristofer Landau u Dejtonu povodom 30-godišnjice sporazuma za BiH koji nosi ime tog grada: ”Danas nisam ovdje da držim predavanja, već da slušam vas koji dolazite iz BiH i regiona. Mi u Trampovoj administraciji spremni smo da stavimo na raspolaganje svoju pomoć i doprinesemo unapređenju uslova – ali samo ako je naše uključivanje i željeno i opravdano… Šta to znači za BiH? To znači da smo spremni da slušamo i sarađujemo sa svim uključenim stranama“
• Ova poruka iz SAD bi se suštinski mogla dešifrovati kao – ”BiH narodima BiH”. A iz toga logično proizlazi i poruka koju posebno Srbi odavno prizivaju – ”Balkan balkanskim narodima”. Era vašingtonskog mešanja u naše unutrašnje poslove se privodi kraju
• To jeste zaokret od 180 stepeni. Ali je, na neki način i pravljenje punog kruga od 360 stepeni, jer nas potencijalno vraća na same početke – naravno, pod uslovom da se odupremo još uvek neutaživim intervencionističkim instinktom evropskih neokolonijalnih sila. Pogotovo što bh muslimani – kao što je Dodik primetio –”nisu sposobni da bez mentora bilo šta urade”. To će biti problem jer je svojevrstan poziv vodećim EU silama da nastave sa svojim neokolonijalnim pristupom našim prostorima
• S obzirom na potpunu promenu kursa u Vašingtonu, kao i na sve čvršće veze sa Moskvom, Pekingom i zemljama BRIKS-a, Srpska je sada u mnogo boljoj poziciji da odbrani svoje nacionalne interese i izbori se za svoj suvereni put. Ili unutar izvorno dejtonske BiH – ili u nekim drugim, pogodnijim i prirodnijim okvirima

Kad god se u poslednje vreme govori o radikalnim zaokretima u međunarodnoj politici, postalo je skoro obavezno ironično parafraziranje čuvenog poziva koji je 2023. bivša nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok uputila Vladimiru Putinu – da treba da napravi ”zaokret od 360 stepeni” u vezi sa ukrajinskom krizom.

U tom stilu bismo mogli, dajući zaslužen omaž inače skoro već (više nego zasluženo) zaboravljenoj Berbokovoj, da se osvrnemo i na govor zamenika šefa američkog Stejt departmenta Kristofera Landaua u Dejtonu povodom 30-godišnjice mirovnog sporazuma za BiH koji nosi ime tog grada u američkoj saveznoj državi Ohajo – i konstatujemo da predstavlja ”zaokret od 360 stepeni” (a zapravo 180 stepeni) u odnosu na spoljnu politiku koju su Sjedinjene Države vodile u posthladnoratovskom periodu tokom svog ”jednopolarnog trenutka”, odnosno u vreme kada su posredovale u sklapanju Dejtonskog mirovnog sporazuma u novembru 1995. godine.

Jer, Landauov govor označio je jasan, nesumnjiv raskid sa erom američkog intervencionizma, ”ispravljanja krivih Drina” širom sveta, nametanja demokratije ili, po rečima samog Landaua, ”preoblikovanja stranih društava prema utopijskim vizijama”.

Zamislimo samo da su SAD bile vođene načelima Trampove spoljnopolitičke vizije u proleće 1992. kada je poslednji američki ambasador u SFRJ, Voren Zimerman, ohrabrio Aliju Izetbegovića da povuče svoj potpis sa tzv. Kutiljerovog plana, po kojem su Srbi čak prihvatili nezavisnost BiH samo da bi se sačuvao mir. Mnogo je verovatnije da bi mir bio sačuvan. Međutim, umesto toga, najveća svetska sila – jedina tadašnja ”hipersila”, po rečima francuskog ministra spoljnih poslova Ibera Vedrina – podržala je sasvim suprotnu spremnost lidera bh muslimana da žrtvuje mir ”zbog suverene Bosne”. To je donelo tri i po godine ratnih razaranja, ljudske patnje i preko 100.000 poginulih na svim stranama u krvavom građanskom ratu koji je izbio u toj doskorašnjoj socijalističkoj republici u sastavu SFRJ.

Naravno, SAD su u jesen 1995. uspele da dovedu zaraćene strane za pregovarački sto i posreduju u postizanju jednog dosta pragmatičnog sporazuma, koji nijednu stranu nije ostavio zadovoljnom, ali s kojim je, da je bilo dobre volje, moglo mirno da se živi, pa čak i razvija. Međutim, tadašnji američki – i uopšte zapadni – intervencionizam je, kako se ispostavilo, samo privremeno utihnuo, i to samo zato jer je to u tom trenutku odgovaralo kolektivnom Zapadu.

Rat je narednih godina nastavljen drugim sredstvima, ne kroz oružani nego kroz diplomatski intervencionizam, usmeren ka postepenom krunjenju i podrivanju Dejtonskog sporazuma, u pravcu postepene centralizacije koja bi bila u službi samo jednog od tri konstitutivna naroda. U tom procesu su Republici Srpskoj nasilno oduzimana dejtonska prava i prebacivana na centralni nivo do te mere da je Srpska bila primorana na nužne mere samoodbrane, što je BiH dovelo do same ivice opstanka.

Srećom, tvrd je (srpski) orah voćka čudnovata, tako da je, odolevajući svim mogućim pritiscima koji su kolektivnom Zapadu bili na raspolaganju tokom tri decenije, Republika Srpska na nogama dočekala zaslužene plodove svoje borbe, u rečima Kristofera Landaua:

”Danas nisam ovdje da držim predavanja, već da slušam vas koji dolazite iz BiH i regiona. Mi u Trampovoj administraciji spremni smo da stavimo na raspolaganje svoju pomoć i doprinesemo unapređenju uslova – ali samo ako je naše uključivanje i željeno i opravdano. Znam da to nije uvijek bio duh u kom su američki zvaničnici pristupali spoljnoj politici, ali u ovom pogledu, kao i u mnogim drugim, Trampova administracija spremna je da isproba drugačiji pristup…

– Šta to znači za Bosnu i Hercegovinu? To znači da smo spremni da slušamo i sarađujemo sa svim uključenim stranama… Da budem jasan: Sjedinjene Američke Države ne nude neograničena sredstva za nedefinisane, neizvjesne ili nerealne ciljeve… Nismo zainteresovani da namećemo viziju društva koja odražava želje udaljenih birokrata i uskih aktivističkih krugova.”

Ukratko, kao što je posle nedavnog razgovora sa Vladimirom Putinom Donald Tramp izjavio da Rusija i Ukrajina treba da direktno pregovaraju o miru, bez američkog posredovanja, poruka iz SAD na 30-godišnjicu Dejtona bi se suštinski mogla dešifrovati kao – ”BiH narodima BiH”. A iz toga logično proizlazi i poruka koju posebno Srbi odavno prizivaju – ”Balkan balkanskim narodima”.

Era vašingtonskog mešanja u naše unutrašnje poslove se privodi kraju.

To jeste zaokret od 180 stepeni. Ali je, na neki način i pravljenje punog kruga od 360 stepeni, jer nas potencijalno vraća na same početke – naravno, pod uslovom da se odupremo još uvek neutaživim intervencionističkim instinktom evropskih neokolonijalnih sila. Drugim rečima, narodima BiH se nudi prilika da se direktno međusobno dogovaraju o svojoj budućnosti. Naravno, kao što je Milorad Dodik primetio – bh muslimani ”nisu sposobni da bez mentora bilo šta urade”.

To će biti problem – a i svojevrstan poziv vodećim EU silama da nastave sa svojim neokolonijalnim pristupom našim prostorima.

Međutim, s obzirom na potpunu promenu kursa u Vašingtonu, kao i na sve čvršće veze sa Moskvom, Pekingom i zemljama BRIKS-a, Srpska je sada u mnogo boljoj poziciji da odbrani svoje nacionalne interese i izbori se za svoj suvereni put. Ili unutar izvorno dejtonske BiH – ili u nekim drugim, pogodnijim i prirodnijim okvirima.