Sve o Srpskoj | 29. jun 2024. godine

DODIK KRAJIŠKI ODGOVARA NA KAUBOJSKI STIL AMBASADORA SAD KOJI NIJE ČITAO KOČIĆA I ĆOPIĆA

• Američki ambasador u Sarajevu tvrdi da plan RS za mirno razdruživanje predstavlja, ni manje ni više, „pretnju suštinskim interesima SAD“, te da ljudima u BiH (kojim to ljudima?) treba pomoći da se integrišu u EU i u NATO. SAD će pomoći da se obnovi (a kada su je imale?) „snaga i sposobnost institucija o kojima ovise građani BiH“. Prvo „ljudi“, pa sad „građani“ BiH. Ko su oni? I ko je Majkl Marfi? Ambasador SAD u BiH ili ambasador „ljudi“ i „građana“ BiH, koje će SAD da brane od destruktivnog ponašanja „neljudi“ i „negrađana“ te iste BiH?
• U objavi na tviter profilu američke ambasade u Sarajevu, pod naslovom „Zajednički interesi Amerike i građana BiH“ nabrojano je deset tih „zajedničkih interesa“, uz koje je ispred rubrika sa znakovima saglasnosti i podudaranja štampana američka zastava ispod koje logično piše SAD i zastava BiH, ispod koje stoji „Građani BiH“! Znači, ne BiH, kao država, već „građani BiH“, što pojačava utisak da gospodin Marfi diplomatski zastupa, pored SAD, i „građane BiH“
• Ako bi se Marfijeva (i ne samo njegova) vizija “građanske BiH“ kojim slučajem pokušala nemetnuti nekim vidom primene sile, jedino što je izvesno jeste da bi posle još jedne takve tragedije ishod bio ne samo raspršivanje tlapnji o tobože „građanskoj“ državi, već nestanak bilo kakve države koja bi okupljala stvarne građane, a ne Marfijeve „građane“ sa tvita američke ambasade
• Ne znamo koliko Marfi voli ljude i haje li uopšte za moguće posledice svoga delovanja po sudbinu Bošnjaka i Hercegovaca. Nema osnove za pretpostavku da njega i njegove naredbodavce to uopšte zanima. Uostalom, tu je plamteći primer Ukrajine…

AMERIČKI ambasadori su u svim zemljama i diplomatskim korovima značajne ličnosti. Nije potrebno objašnjavati zašto.

Prisutni su u medijima, političkoj i široj javnosti, a na diplomatskim prijemima i drugim manifestacijama, kad se pojavi ambasador SAD, sve i svi odlaze u drugi plan, sem eventualno predsednika i premijera države domaćina.

Većina kolega bi da im se nekako približi, napuštajući dotadašnje sagovornike, prividno spontano i tobože nenametljivo se pomerajući ka novom centru gravitacije u sali, ne mareći da li će nekoga gurnuti ili nagaziti.

U zavisnosti od svojih ličnih sklonosti, američki ambasadori uživaju u takvom statusu, prave sa de ne primećuju zanimanje koje izazivaju, otežavajući ili olakšavajući nestrpljivim kolegama da sa njima stupe u kontakt, ponekad ih ignorišu, a najčešće s osmehom na licu i čašom viskija u ruci preziru i ne slušaju šta im govore.

Ima među njima i istinski pristojnih, ozbiljnih i decentnih ljudi kojima sva ta nametljiva pažnja smeta i nervira ih, ali takvi su u manjini.

Pojedini se poigravaju sa gomilom svojih servilnih klijenata, pa se neočekivano i samoinicijativno obrate predstavniku neke države koja se, upravo u skladu sa američkim merilima i pravilima, smatra parijom u međunarodnim odnosima, što skupinu laskavaca ostavlja otvorenih usta.

Američki ambasador u BiH Majkl Marfi ni po čemu nije izuzetak od opisanog statusa i ponašanja diplomatskih predstavnika SAD, samo što je, uz namešteni osmeh, još agresivniji i bezočniji od većine njih, a to se naročito nediplomatski ispoljava u odnosu prema jednom od dvaju entiteta koji čine tzv. dejtonsku BiH, prema srpskim zvaničnicima, a osobito prema najuticajnijem među njima, Miloradu Dodiku, koji mu, na način na koji američki poslanici nisu navikli, ne ostaje dužan.

Krajiški odgovor na kaubojski stil.

Marfi svakako nije čitao ni Kočića ni Ćopića…

Marfijeva drskost i arogantnost u zastupanju političkih interesa SAD dobro su poznate, nisu ništa neočekivano i ne bi iziskivale neki novi komentar, da u novije vreme njegova retorika ne privlači pažnju pojedinim novim akcentima i nijansama koje, zapravo, to uopšte nisu.

Američki ambasador jeste bezobrazan, ali ne i nerazuman i nepromišljen. Sve što napiše ili izgovori služi određenom cilju, odnosno u funkciji je ostvarivanja jasnog ili prikrivenog, svejedno, političkog učinka u zalaganju za navodno građansku i demokratsku BiH i suštinsko stavljanje ad acta najbitnijih, temeljnih odredbi Dejtonskog sporazuma, optužujući pri tome druge (RS i Dodika) da ga ruše.

Drž’te lopova, poznata mangupska taktika.

U tome se potpuno solidariše sa nelegalnim i nelegitimnim „visokim predstavnikom“ Kristijanom Šmitom, o čijoj štetnosti se već počinje šuškati i u Briselu.

Dva skorašnja Marfijeva istupanja upućuju na pozornost i iziskuju usredsređenu pažnju. Pošto BiH za Vašington svakako nije strategijski prioritet, ali je dobila na značaju u kontekstu opšteg ukrajinskog zaoštravanja odnosa između Ruske Federacije i tzv. „kolektivnog Zapada“ (tj. Amerike i njenih samo prividno samostalnih saveznika u Evropi), američki ambasador u Sarajevu raspolaže srazmerno širokim manevarskim prostorom za vlastitu inicijativnost, pozivajući se na političku liniju Stejt Dipartmenta, koju dobrim delom sam frizira na terenu. Glavno je da deluje na magistralnom pravcu opšteg geopolitičkog nastupanja svoje države.

Govoreći 21. juna na manifestaciji „Dani Bosanskohercegovačke-američke akademije umetnosti i nauka“ (?!), Marfi je izneo više ocena i stavova u vezi sa aktualnim političkim trenutkom u BiH, od kojih su naročito zanimljiva dva međupovezana:

„Plan gospodina Dodika za ‘mirno razdruživanje’ Republike Srpske od BiH opasna je fantazija, nezakonita je i predstavlja pretnju suštinskim interesima SAD u BiH. Ona je takođe pretnja mirnoj, prosperitetnoj i demokratskoj budućnosti unutar evro-atlantskih institucija koju ljudi u BiH žele i zaslužuju“, i „Izazovi sa kojima se Bosna i Hercegovina suočava su značajni, ali BiH se s njima ne suočava sama. Sjedinjene Američke Države su odlučne da obnove snagu i sposobnost institucija o kojima ovise građani Bosne i Hercegovine i koje su neophodne da bi zemlja završila svoj put ka integraciji u evro-atlantske institucije“.

Dakle, plan za mirno razdruživanje predstavlja, ni manje ni više, „pretnju suštinskim interesima SAD“, ljudima (kojim to ljudima?) u BiH treba pomoći da se integrišu u EU i u NATO, čemu oni željno teže i što zaslužuju. SAD će pomoći da se obnovi (a kada su je imale?) „snaga i sposobnost institucija o kojima ovise građani BiH“.

Prvo „ljudi“, pa sad „građani“ BiH. Ko su oni? I ko je Majkl Marfi? Ambasador SAD u BiH ili ambasador „ljudi“ i „građana“ BiH, koje će SAD da brane od destruktivnog ponašanja „neljudi“ i „negrađana“ te iste BiH?

Ovo nije nikakvo šegačenje, iako prosto mami na to da se humorno tretira, već krajnje ozbiljno pitanje, što potvrđuje nova objava na tviter profilu američke ambasade u Sarajevu, pod naslovom „Zajednički interesi Amerike i građana BiH“. Nabrojano je deset tih „zajedničkih interesa“, uz koje je ispred rubrika sa znakovima saglasnosti i podudaranja štampana američka zastava ispod koje logično piše SAD i zastava BiH, ispod koje stoji „Građani BiH“!

Znači, ne BiH, kao država, već „građani BiH“, što pojačava utisak da gospodin Marfi diplomatski zastupa, pored SAD, i „građane BiH“.

„Zajednički interesi“ ne donose nikakvo iznenađenje ili novost u odnosu na poznate stereotipove i floskule o teritorijalnom integritetu, suverenitetu i multietničkom karakteru BiH, integraciji BiH u EU, sigurnoj evroatlantskoj budućnost BiH itd.

Valja skrenuti pažnju na „zajednički interes“ naveden kao treći po redu: „Učinkovita, efikasna, odgovorna vlast na svim nivoima koja deluje u korist svih građana“. Evo ih opet ti „svi građann“, valjda i oni ranije pomenuti „ljudi“ BiH.

Ako je suditi po „zajedničkim interesima“ navedenim na Marfijevoj listi, sasvim je sigurno da ih bar polovina državljana/stanovnika BiH ne doživljava kao svoje. Treba li ove na neki način ukinuti ili izbrisati iz brojnog stanja, pa da u BiH ostanu samo Marfijevi „ljudi“ i „(svi) građani“ čiji je on, izgleda ambasador, pored toga što je i američki.

Svi dosadašnji istorijski pokušaji da se to učini, na ovaj ili onaj način, milom ili silom, a najčešće silom, nisu uspeli, a doneli su velike tragedije svim Bošnjacima i Hercegovcima, stvarnim, a ne fantomskim „ljudima“ i „građanima“ BiH.

Iluzija da se tronacionalna BiH može učiniti državom nekakvih „svih građana“ koji bi bili spremni da prihvate Marfijeve „zajedničke interese“ sa SAD (i njihovim trabantima) potvrđeno i neuporedivo je opasnija fantazija od bilo kakvog plana o razdruživanju na koji se okomio američko-bosnaskohercegovačko-građanski ambasador Majkl Marfi.

Ako bi se Marfijeva (i ne samo njegova) vizija “građanske BiH“ kojim slučajem pokušala nemetnuti nekim vidom primene sile, jedino što je izvesno jeste da bi posle još jedne takve tragedije ishod bio ne samo raspršivanje tlapnji o tobože „građanskoj“ državi, u ime koje su neki, izgleda, opet spremni da se poigraju životima Bošnjaka i Hercegovaca (neodgovorni i nekompetentni ministar odbrane pozira sa puškom u ruci i preti), već nestanak bilo kakve države koja bi okupljala stvarne građane, a ne Marfijeve „građane“ sa tvita američke ambasade.

Trebalo bi mu objasniti da je to neumoljiva realnost, a ne snoviđenja o svetskoj dominaciji, na tragu davnašnjeg objašnjenja Džordža Buša starijeg da je američki nacionalni interes živ na svakom pedlju planete, jer su SAD supersila.

Sila nesumnjivo jesu, i to treba racionalno uvažavati, ali nema te sile koja bi od Bosne i Hercegovine mogla napraviti zajedničku državu kojom ne bi bili zadovoljni i Bošnjaci, i Srbi i Hrvati.

Setite se ZAVNOBIH-a, vi koji se u njegove odluke kunete! Marfi to ne mora da ima na pameti. Potomci tadašnjih većnika bi morali.

Pa i taj Marfi. Ne znamo koliko voli ljude i haje li uopšte za moguće posledice svoga delovanja po sudbinu Bošnjaka i Hercegovaca. Nema osnove za pretpostavku da njega i njegove naredbodavce to uopšte zanima. Uostalom, tu je plamteći primer Ukrajine…

Može li nam nešto nade da gospodin Marfi ipak nije sasvim bezosećajan čovek probuditi saznanje da su on i njegova supruga Kimberli veliki ljubitelji pasa?

Zna se da su bolno tugovali za Tedijem, siročićem pronađenim na Jahorini 2006, prilikom njegovog prethodnog službovanja u BiH, a koji ih je napustio 2021, da bi danas uživali u privrženosti „Kosovara“ Brava, Nikija iz Bocvane i Sarajlije Marlija…

Odvojite, ambasadore Marfi, bar malo osećanja za stvarne ljude zemlje koja Vam je u Vašingtonu diplomatski poverena.

Ne zaboravite, u ratu stradaju i psi…