Међународна научна конференција на тему „Традиција, кривично и међународно кривично право“ која је окупила професоре кривичног и уставног права и еминентне стручњаке из Србије, Републике Српске, региона и свијета одржана је од 9. до 12. маја у Врњачкој Бањи.

У  саопштењу за јавност наведено је да су се учесници сложили како је неопходно истаћи  да напори Запада који су усмјерени ка доношењу и прихватању резолуције Генералне скупштине УН о осуђивању ратних злочина као геноцидa из 1995. године у Сребреници, представљају реалну пријетњу за нарушавање мира у Европи и указали да ти напори представљају „једну прљаву политичку игру, која се користи за слабљење Србије, али и сваке друге земље која баштини традиционалне духовно-моралне вредности“.

„Једнострано истраживање реалне ратне трагедије у Сребреници 1995. године, допуњавано антисрпском реториком и злоупотребом Међународног трибунала за бившу Југославију у Хагу, до данас није резултирало правичном оценом дешавања у Босни и Херцеговини из тог времена.,“ наведено је у саопштењу.

Истакнуто је  да  нема вјеродостојности у процјени броја жртава трагедије: „Некада се наводи пет, а некада осам хиљада жртава за цео регион, укључујући и нестале особе, као и принудно расељене у друге регионе и државе“.

Такође се наглашава да је у односу на Радована Караџића и Ратка Младића, као и на низ других осуђених лица трагедије у Сребреници, дошло је до „објективне импутације“, што је недопустиво и противриjечи општеприхваћеним људским правима и слободама.

Упозорава се  да  покушај Запада да кроз механизам доношења резолуције Генералне скупштине УН 2024. године, означи Србе као ,,геноцидан народ“ директно подрива ионако крхак мир у Босни и Херцеговини и уништава смисао и праксу Дејтонског споразума из 1995. године и истовремено доприноси повећању ризика за мир и стабилност у Европи.

Учесници конференције су у потпуности подржали  ставове Србије, Републике Српске и Русије у оцјени опасности од једностраног тумачења трагедије у Сребреници.

На крају саопштења, наведено је да  је нужно указати како означавајући ратне злочине у Сребреници 1995. године као геноцид иницијатори доношења Резолуције о Сребреници у УН преузимају одговорност за нарушавања мира на простору бивше Југославије и крах Дејтонског механизма за регулисање ситуације у Босни и Херцеговини.

У оквиру програма конференције, у петак,  10. маја одржан је Округли сто на тему: „Политички процес против Милорада Додика, угрожавање Дејтонског споразума и међународно правни положај Високог представника у БиХ“.

Уводничар на округлом столу је био угледни адвокат Анто Нобило, који је члан тима одбране предсједника Републике Српске, а учествовали су истакнути стручњаци из Србије, Републике Српске, региона и свијета.

Учесници су једногласно изнијели аргументе да је дјеловање Кристијана Шмита у БиХ противно свим принципима међународног права.

Исказали су јединствен став да не могу да вјерују да, прије свега, постоји институција високог представника као таква, нити да је могуће да њемачки дипломата Кристијан Шмит, који је фактички окупирао Канцеларију високог представника, може да чини ово све што ради у посљедње двије године колико је у БиХ.

Такође су закључили да је елиминација предсједникa Српске Милорада Додика из политичког живота циљ оних који су покренули поступак против њега због непоштовања одлука нелегитимног Кристијана Шмита.

Адвокат Анто Нобило је рекао да је један од аргумената одбране предсједника Додика то што је Кристијан Шмит нелегитимно изабран.

„Кристијан Шмит и неки високи представници раније доносе законе већ 28 година што је недопустиво. Имало је то смисла одмах по окончању сукоба, чак је и Венецијанска комисија то препоручивала, али у наставку функционисања државе то је недемократски пут“, рекао  је адвокат Анто Нобило.

Нобило је такође рекао да ће интересантно бити свједочење Шмита, ако га Суд позове као свједока.

Марко Ромић, савјетник предсједника Републике Српске је нагласио да никада ниједан високи представник, од Карла Билта до данашњих дана, није имао мандат да доноси законе.

„Чак ни са Бонским овлаштењима и амандманима. То говори да је ситуација у БиХ изузетно напета и да се налазимо у периоду уставне кризе“, рекао је Ромић.

Руски академик Сергеј Бабурин говорио је о важности личности предсједника Додика за опстанак и останак Републике Српске и српског народа у БиХ.

Бабурин је подсјетио и на неке историјске аналогије 90-их година и  почетком 21. вијека, када, можда не толико снажни лидери какав је Додик, нису успјели да имају толико снаге да се изборе са свим притисцима као што се Додик данас истински бори.

Међународна научна конференција „Традиција, кривично и међународно кривично право“  одржана је у организацији Српског удружења за међународно кривично право и Међународног удружења правника Каспијско-црноморске регије, уз техничку и организациону подршку  Представништва Републике Српске у Србији.