Култура, у којој се огледа цјелокупно стваралаштво човјека, представља једну од најважнијих претпоставки за развој људског друштва у цјелини.
Као трајни извор нових идеја, критичког мишљења и креативних потенцијала, култура омогућава препознавање свог времена и разумијевање свог друштва. Културни капитал дјелује као један од најснажнијих фактора развоја без кога је необјашњива могућност за обликовање прихватљивог и одрживог друштвеног амбијента.

Улагање у културу има далекосежне посљедице по напредак и развој друштва јер култура обухвата и прошлост и садашњост и будућност, све оно по чему се препознајемо и разликујемо једни од других.


Архив Републике Српске

Архив Републике Српске са сједиштем у Бањој Луци основан је 1992. године. У његов састав ушли су бивши Архив Босанске крајине Бања Лука, Регионални архив у Добоју и Историјски архив у Фочи.

Архив Републике Српске је републичка управна организација у саставу Министарства просвјете и културе који има статус централне установе заштите културних добара која прикупља, штити, чува, сређује, обрађује и даје на коришћење архивску грађу на цјелокупној територији Републике Српске.

Више информација: www.arhivrs.org

Републички Завод за заштиту Културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наљеђа основан је 1976. године као регионални завод а од 1995. године организован је на републичком нивоу. Својим дјеловањем Завод покрива територију Републике Српске, а налази се се под надлежношћу Министарства за просвјету и културу.

Завод је задужен за очување и заштиту културног и природног насљеђа и води централни регистар културних, историјских и природних споменика. Такође, Завод се бави истраживањем и промоцијом културног, историјског и природног насљеђа Републике Српске које је интегрални дио европског насљеђа.

Више информација: www.nasljedje.org

Установе културе

Музеј Републике Српске

Музеј у Бањој Луци је основан 1930. године одлуком Бана Милосављевића и тада је носио назив Музеј Врбаске Бановине. Музеј је убрзо постао важна културно-исторјска институција која је за десет година свог постојања успјела да сакупи велики број етнографских предмета непроцјењиве националне, историјске и културне вриједности.

У току Другог свјетског рата многе збирке су заплијењене и украдене, али је након рата Музеј наставио рад у новим условима. Музеј је мијењао сједиште неколико пута, а од 1982. године смјештен је у прoстор дома солидaрнoсти гдје ce и дaнас налази. Од 1992. године Музеј носи назив Музеј Републике Српске и проглашен је централном установом заштите покретних културних добара.

Данас на 1.500 м2 сталну изложбену поставку чини: археолошка збирка, историјска збирка, етнолошка и етнографска збирка, збирка историје умјетности и природњачка збирка. У својим збиркама Музеј има више од 30.000 хиљада експоната, а музејска библиотека располаже са више од 14.000 књига.

Више информација: www.muzejrs.com

Музеј савремене умјетности Републике Српске

Након катастрофалног земљотреса који је погодио Бању Луку 1969. године, захваљујући многим умјетницима широм тадашње Југославије и свијета од фонда прикупљених умјетничких дјела 1971. године основана је Умјетничка галерија. Галерија од  2004. године носи назив Музеј савремене умјетности Републике Српске и налази се у центру града, у згради некадашње жељезничке станице, која је посебно адаптирана 1980. године.

Почетни фонд је временом проширен, тако да Музеј данас посједује колекцију умјетности XX вијека која обухвата преко 1.300 умјетничких дјела: слика, скулптура, графика, акварела, цртежа и радова из области проширених медија.

Више информација: www.msurs.net

Народна и универзитетска библиотека Републике Српске

У просторијама дома Краља Петра Великог Ослободиоца 26. априла 1936. године свечано је отворена Народна библиотека Краља Петра Великог Ослободиоца као прва библиотека у Врбаској бановини. Од 1980. године библиотека мијења назив и постаје Народна и универзитетска библиотека „Петар Кочић“, а од 1999. године носи назив Народна и универзитетска библиотека Републике Српске.

Више информација: www.nubrs.rs.ba

Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске

Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске у Бањој Луци отпочела је своју дјелатност у оквиру Савеза слијепих Републике Српске 1997. године. Статус јавне установе у области културе добила је 2006. године, када је званично и основана.

Према својој организационој структури библиотека има три одјељења и то: библиотечко одјељење, издавачко одјељење, одјељење заједничких послова. Поред штампања, издавања и објављивања часописа, књига и других садржаја библиотека организује и низ других активности из области културе као што су:  књижевни сусрети, промоције, поетско-културне вечери, изложбе, литерарни конкурси и сл. Ове манифестације се спроводе у сарадњи са другим установама и институцијама културе широм РС и БиХ.

Више информација: www.bsrs.rs

Народно позориште Републике Српске

Народно позориште Републике Српске у Бањој Луци основано је 1930. године као „Народно позориште Врбаске бановине“ и од тада има важну улогу у развоју драмске умјетности, како у Бањалуци, тако и у цијелој регији. У Народном позоришту Републике Српске гостовали су многи редитељи из Београда, Новог Сада, Ниша, домаћи и страни умјетници, глумци, пјевачи, сценографи, костимографи и композитори. Посебно важна сарадња оставрује се са домаћим драмским писцима. Народно позориште помаже развој и дјеловање институција позоришне умјетности на ширем простору, у Републици Српској и БиХ.

Од 1998. године покренут је Театар Фест, као један  од највећих и најпосјећенијих културних догађаја на којем учествују многи домаћи и страни глумачки ансамбли.

Више информација: www.np.rs.ba

Дјечије позориште Републике Српске

Дјечије позориште Републике Српске основано је 1955. године у Бањој Луци. За посљедњих 50 година дјеловања представљено је 265 премијерa и за свој дугогодишњи рад Позориште је добило многа значајна признања.

Дјечије позориште Републике Српске од 2002. године организује Међународни фестивал позоришта за дјецу који сваке године окупља театре из десетак европских држава.

Више информација: www.djecijepozoristers.ba

Кинотека Републике Српске

Кинотека Републике Српске је установа културе кoja je основана одлуком Владе Републике Српске 2009. године а правни је насљедник јавног филмског предузећа „Срна филм“. Предузеће „Срна филм“ основано је 1992. године са циљем да прикупи и трајно сачува архивски филмски материјал са простора Републике Српске, из чега је израсла и документарна продукција „Срна филма“ –  прве и једине продуцентске куће у Републици Српској.

Основна дјелатност Кинотеке Републике Српске је филмска архивистика – прикупљање, трајно чување и стручно обрађивање филмова, односно филмске грађе и пратећих филмских материјала: фотографија, плакате, рекламних материјала, документације, старих предмета из области кинематографије, као и сарадња са сродним установама у земљи и иностранству и обављање размјене филмова и филмске грађе.

Филмски фонд Кинотеке Републике Српске данас посједује значајну збирку играних филмова (више од 1500 наслова) како југословенске, тако и различитих кинематографија свијета и збирку од више стотина документарних филмова на 16 и 35 милиметара, насталих на простору бивше Југославије од 1945. до 1991. године, те око 300 негатива, различите архивске филмске материјале, филмске журнале, те велику колекцију видео и дигиталних записа, тонске и магнетофонске записе и др.

Значајан дио фонда  чини и комплетна архивска грађа настала током рада „Срна филма“ – од 1992. до 2008. године, као и цјелокупна документарна продукција прве продуцентске куће Републике Српске.

Више информација: www.kinotekars.com

Јавна установа „Спомен-Подручје Доња Градина“

Доња Градина је 1975. године проглашена спомен – подручјем и започело је њено уређење. Ужа зона Спомен – подручја Доња Градина простире се на 117 хектара. На девет гробних поља налази се 105 великих масовних гробница чија површина износи 10.130 m2. Накнадно су пронађене још 22 гробнице чија величина још није утврђена. Распадом СФРЈ јединствено Спомен – подручје Јасеновац, подијељено је географски и административно на двије самосталне институције: Спомен – подручје Јасеновац у Републици Хрватској и Спомен – подручје Доња Градина у Босни и Херцеговини.

Више информација: www.jusp-donjagradina.org

Археолошки музеј „Римски Муниципијум“ Скелани

Археолошки музеј „Римски муниципијум“ Скелани основан је 2010. године и представља централну музејску установу за управљање заштићеним подручјем археолошког комплекса Скелани. Комисија за очување националних споменика 2011. године прогласила је Археолошко подручје Скелани националним спомеником Босне и Херцеговине. Археолошко истраживање овог подручја почело је још у вријеме аустроугарске владавине када су откривени остаци римског муниципијума с некрополом, императорском палачом, двије ранохришћанске базилике, мноштвом мозаика, скулптура и др.

Више информација: www.municipiumskelani.net

Изборник