У Београду, у организацији информативно-политичких портала „Све о Српској“ и „Факти“, а уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, у сриједу, 26. јуна, одржана је трибина под називом „Српска између мирног раздруживања и Декларације“ .
Своја гледишта изнијели су Дарко Танасковић, Ненад Кецмановић, Александар Врањеш, Предраг Ћеранић, Александар Павић и Срђан Перишић. Уводну ријеч у име организатора имао је Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији, а разговор је модерирао Ђуро Билбија, уредник информативно-политичких портала „Све о Српској“ и „Факти“.
Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић поручио је да „Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа“, усвојену на Свесрпском сабору, види као својеврсну заклетву да ће Срби сачувати своје.
„Декларацију видим као заклетву да ћемо заједно и са истим увјерењем заступати право свих Срба на Републику Српску и Републику Србију, што даље значи да ћемо истом снагом чувати и захтијевати поштовање и Дејтонског споразума и Резолуције Савјета безбједности УН 1244 који гарантују територијални и политички суверенитет и наше Републике Српске и наше Србије“, рекао је Цицовић.
Он је у обраћању рекао да само високи ниво јединства двије српске државе значи истинско јединство српског народа са двије стране Дрине, народа једног језика и писма, једне вјере и молитве, једне историје и једне будућности.
Цицовић је нагласио да се покушаји колективног Запада, или конкретније САД, да од БиХ начине своју колонију у Европи „цијелу и послушну“ константно спотичу о интересе српског народа и његове на изборима потврђене власти Републике Српске, са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком на челу.
„Невјероватно је да онај који је био домаћин и главни актер у стварању неке државе тако свесрдно ради против ње, као што САД у чијој је кући створена ова и оваква БиХ, упорно и неуморно раде против те државне заједнице два ентитета и три конститутивна народа помирених Дејтонским споразумом“, каже Цицовић.
Цицовић је поручио да Дејтонски мировни споразум са прецизним Анексом четири, који је Устав БиХ, није бајка коју свако на свој начин може препричавати и тумачити, него међународни правни документ прве врсте, који су гарантовале велике силе Истока и Запада.
„Могуће раздруживање, које је овдје дио наслова /трибине/ видим зато само као крајњу могућност, након упорне борбе за повратак на суштинско поштовање Дејтонског споразума, то јест на враћање свих надлежности Републике Српске које су јој отели високи представници Запада у настојању да БиХ прилагоде својим интересима, а не народима и ентитетима који је чине“, рекао је он.
Професор Ненад Кецмановић поручио је да су предсједник Русије Владимир Путин и руски министар спољних послова Сергеј Лавров досљедни у ставу да подржавају изворни Дејтон, да је Република Српска по том питању увијек имала подршку Србије, али не као што је то било на Сабору.
„Предсједник Српске одавно говори да је Српска загледана у Србију, а да у Декларацији која је усвојена на Свесрпском сабору у Београду постоји и формулација ‘заједничка будућност’, али да се та формулација као нова јавља и на међународном пољу, гдје су предсједници Србије и Кине Александар Вучић и Си Ђинпинг такође говорили о тој теми. Професор са Кембриџа Тимоти Лес прије неколико година рекао је да је Република Српска пропустила прилику за осамостаљивање, али да не значи да неће доћи нови моменат да се то деси“, рекао је Кецмановић.
Кецмановић је истакао да треба одговорити на питање да ли је у околностима притисака којим је Српска изложена тај тренутак сада или није.
Политиколог Александар Павић изјавио је да је у БиХ на сцени нешто попут партије покера и да Српска не треба да одустаје од својих карата и инсистирања на повратку изворном Дејтонском споразуму.
„Ако сви прихвате повратак на изворни Дејтон то неће значити раздруживање. Српска ће наћи модел да избјегне причу о сепаратизму, а да досљедно поштује међународно право. То што је Српска ушла у наставак напора да поврати надлежности које јој по Дејтону припадају представља најмекши могући начин који не би требао бити споран за никога, а ако је споран у међународној и западној јавности, онда значи да им је споран сам Дејтон“, оцијенио је Павић.
Павић је нагласио да је Тешко замислити да ће они да прихвате мирно раздруживање и концепт Дејтона.
„Очито је да је ‘дотјерало цара до дувара’ и да је Српска схватила да више нема куда; или ће да поврати своје надлежности или ће бити дио унитарне БиХ. Не значи да Српска сада треба бити паралисана у свом чињењу да не би неког наљутила“, поручио је Павић.
Професор геополитике Срђан Перишић оцијенио је да је ово историјски моменат за Републику Српску да врати своје дејтонске надлежности, али да њихово враћање треба да буде сукцесивно.
„Република Српска је дошла у историјски моменат када су јој се и међународне околности и унутрашње у БиХ поклопиле. Дошла је у позицију да може да говори о раздруживању или о враћању надлежности. То је историјски моменат и не сме да га пропусти“, рекао је Перишић.
Амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш рекао је да амерички амбасадор у БиХ Мајкл Марфи негира оно што предвиђа Дејтонски споразум, односно Устав БиХ, а то је да све промјене које би се дешавале у уставном систему БиХ треба да одлуче двије стране, а то су ентитети и три конститутивна народа.
Према његовим ријечима, договор три народа био би против интереса САД.
Он сматра да се у томе који су суштински интереси САД, које су ставиле ад акта Дејтонски споразум, крије и одговор шта значи методологија мирног раздруживања.
„У ствари ми треба да сачекамо, или да САД сједну за сто са актерима унутар БиХ, или да дође до неког њиховог политичког повлачења из БиХ, па да се онда створи прилика да три конститутивна народа расправљају о својој будућности. Ми не можемо да говоримо о нашој методологији из простог разлога јер се позивамо на Дејтон, а САД кажу да то више не важи“, закључио је Врањеш.
Он је подсјетио на изјаву Марфија да мирно раздруживање представља пријетњу суштинским интересима САД у БиХ, чиме је експлицитно ставио до знања да су амерички интереси у супротности са концептом мирног раздруживања.
Декан Факултета безбједносних наука Предраг Ћеранић оцијенио је да раздруживање и Декларација Свесрпског сабора, која апелује на повратак изворних дејтонских надлежности Републике Српске, нису једно те исто и оцијенио да је право рјешење то да се спроведе Декларација.
Ћеранић је оцијенио да је за повратак надлежности био много повољнији крај 2021. године него данас.
„Декларација је стратешки документ и остаје да се опредијелимо како вратити надлежности. Декларацију треба посматрати као стратешки документ чије циљеве и закључке треба временом реализовати. На то су се обавезала руководства“, рекао је Ћеранић.
Он је оцијенио да би на враћање свих надлежности одједном услиједила војна интервенција, да би Сарајево реаговало негативно, те да би Русија помогла и војно, а Србија политички, а да би се на институције Републике Српске сручила лавина оптужби да чини недозвољено у контексту кампање против Русије.
„Република Српска се увијек показивала као тврд орах, али у контексту овог геополитичког момента није повољан тренутак какав је био у време признавања самосталности такозваног Косова. Треба да пратимо односе великих сила, а они иду у нашу корист“, рекао је Ћеранић.
Исламолог Дарко Танасковић оцијенио је да је потребно избјегавати спомињање раздруживања, него да треба инсистирати на спровођењу изворног Дејтона.
„Ако бисмо хипотетички претпоставили да Република Српска без превеликог отпора активира све своје изворне надлежности, онда мирно раздруживање не би било потребно. Међутим, ми знамо да неће доћи до мирног прихватања, па се мора размишљати у другом смеру“, закључио је Танасковић.
Он је примијетио да се не чини довољан напор од стране Републике Српске да се стално понавља и поново указује текстуално на Дејтонски споразум.
„Мислим да би требало афирмисати текстуално, уз одговарајућа објашњења, до границе досадног понављања и стављати оне који се супротстављају пред зид текста, да би се јавност стручна и политичка страних држава, али и наша, информисала у вези са сваком конкретном надлежношћу“, рекао је Танасковић.
Снимак Трибине можете погледати ОВДЈЕ.