Посљедњи дан наступа Републике Српске на 67. Међународном београдском сајму књига, у суботу, 26. октобра, обиљежила су два значајна догађаја на штанду Републике Српске – посјета Николаја Бурљајева, специјалног госта штанда Републике Српске и проглашење и уручење Повеље успјеха Матичној библиотеци Источно Сарајево за издавача најтраженије књиге на штанду Републике Српске, романа „Испод ратног кишобрана“ Ристе Трифковића.

Један од највећих руских умјетника, глумац, редитељ и писац Николај Бурљајев заслужан је за промоцију српског филма и кинематографије Републике Српске у свијету, а деведесетих година прошлог вијека борио се да истина о борби и страдању српског народа оде у свијет.

Он је рекао да је срећан што је Република Српска тако добро примљена у Србији, као и зато што има квалитетну књижевност.

Бурљајев је истакао да је први пут када је Република Српска у иностранству била званично поменута, то било на фестивалу „Златни витез“ 1992. године, гдје је назив Република Српска поменут у каталогу фестивала и приказана селекција филмова Српске.

Он је навео да фестивал „Златни витез“ већ 33 године представља у Русији српску културу, кинематографију, литературу и позориште и да је он лично јако добро упознат о српској култури и умјетности.

Николај Бурљајев је добитник награда на престижним филмским фестивалима у Берлину, Кану и Венецији, а оснивач је Свесловенског форума умјетности „Златни витез“ на чијем је челу већ 32 године.

Повеља успјеха издавачу најтраженије књиге на штанду Републике Српске у оквиру 67. Међународног београдског сајма књига припала је Матичној библиотеци Источно Сарајево за издање „Испод ратног кишобрана“, аутора Ристе Трифковића, објављено у едицији „Завјештај“.

Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић и руски глумац, редитељ и писац Николај Бурљајев уручили су повељу директору Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташи Кулашинац на свечаности на штанду Републике Српске на Сајму.

Кулашинчева је навела да је збирка новела „Испод ратног кишобрана“, коју је Трифковић почео писати неколико година прије рата, а завршио 1992. године, посљедња књига писца Ристе Трифковића, а ријеч је о рукопису за који се дуго вјеровало да је изгубљен.

Ово је друга књига коју Матична библиотека објављује у оквиру едиције „Завјештај“, а у којој ће бити објављени рукописи завичајних аутора које они нису успјели објавити за живота.

Цицовић је оцијенио да је овогодишње представљање издаваштва Републике Српске на Међународном београдском сајму књига, урађено на најбољи начин до сада и истакао да су представљена 134 издања, као и да је одржано 47 промоција на којима је представљено 112 издања из Републике Српске.

„Велико интересовање је било за сва издања. Ове године смо на нашем штанду имали и све значајне институције Републике Српске и еминентне издаваче, и на основу онога што је исказано од посјетилаца и онога што је виђено на промоцијама Матична библиотека из Источног Сарајева је с правом заслужила ово признање јер да се нису бавили истраживањем заоставштине нашег познатог писца, остали би ускраћени за једну изузетно квалитетну књигу“, рекао је Цицовић.

Од 134 наслова изложена на штанду Републике Српске на 67. Међународном београдском сајму књига, посебно су биле тражена „Изабрана дјела Рајка Кузмановића у дванаест књига“  у издању Академије наука и умјетности Републике Српске и Православне речи Нови Сад, „Дејтонски чвор“ Синише Карана у издању „Бесједе“ Бањалука, као и „Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе (1985-1995)“ Јелене Гускове у издању Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске и Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву.

Посебно су биле тражене и књиге „Атлас злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата“ у издању Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и „Моја Српска од А до Ш“ Горана Гашића и „Утемељивачи Републике Српске на прелазу из 19. у 20. век“ Јована Б. Душанића у издању Завода за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево.

Посебно тражена издања била су и „Сарајевско-романијска регија у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1996“ Благоја Ковачевића у издању Организације старјешина Војске Републике Српске, „Богатство српског народа“ Здравка Мочевића у издању Фондације „Мир Божији“ и монографија „Миомирка. Архитекта“ Миливоја Унковића у издању Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Бањалука.

Послије свечаности на штанду Републике Српске одржано је још пет промоција.

У 13 сати Клуб умјетничких душа Мркоњић Град и „Арт принт“ Бања Лука преставили су  своје издање „Срећни Менелај“ аутора Радмила Радовановића. Говорили су мр Марија Кнежевић и аутор.

„Опчињава то колико је дуго и по свему судећи трајно песник Радмило Радовановић  опчињен Хеладом и старогрчким јунацима из митолошких наравоученија. Херцеговачки Орфеј с правом, по мом осећању, доживљава хеленска казивања као универзалну матрицу постојања, свеважећу карактерологију, скуп свих оних знања која су нам уистину потребна у бивању и певању по људској мери. Такође, као исправан избор виђења живота његовог усмеравања – витализам дионизијског наслеђа. Књига песама ‘Срећни Менелај’ доследни је наставак орфејског певања овог херцеговачког рапсода“, рекла је мр Марија Кнежевић.

У 13.30 „АС оглас“ Зворник представио је  сљедећа издања: „Сад знам“ моја права – моје обавезе (Приручник за разредну наставу) Аиде Гутић, „Сара из Сарајева“ Александре Гајић Стојковић (Алекс Сашка), „Суза мога светитеља“ Борке Миличић, „Мати Пољка Теоктиста“ Весне Томић, „Чвор“ Бранимира Бате Радовића, „Ничија међа“ Радосанке Шевкушић, „Сановник за будне“ Милана Николића. Говорили су Дејан Спасојевић, Сенахид Незировић и аутори.

„Задовољни смо овогодишњим издањима којих је више него претходних година, а квалитет прати квантитет и све укупно добија фину културолошку димензију. Надам се да ћемо наша издања и убудуће представљати на шанду Републике Српске што је свакако част“, рекао је Дејан Спасојевић, директор издавачке куће „АС Оглас“ из Зворника.

У 14.30 Удружење за очување баштине „Дијак“ Прибој представио је сљедећа издања: Часопис за језик, књижевност и духовност „Бокатин дијак“, свеске 23/2023 и 24/2024 (Заједничко издање са Центром за културу и информисање Лопаре), „Упутства за употребу“ Радмиле Марковић, „Повремени инциденти у крвотоку“ Ненада Тадића, Зорана Тодоровића, Јелене Лучић и Сање Савић Милосављевић и „Наклон-певању“ Генадија Ајгија. О часопису и књигама су говорили Сања Савић Милосављевић и Слободан Јовић.

Уредник „Дијака“ Слободан Јовић представио је Часопис за језик, књижевност и духовност „Бокатин дијак“, свеске 23/2023 и 24/2024 и навео да садржи рубрике као што су поезија, проза, критика, баштина, духовност, архив и преводи, међу којима је и проза кинеске списатељице Лу Мин, те есеј Генадија Ајгија у преводу Николе Вујчића.

Представљајући књигу „Повремени инциденти у крвотоку“, писац Сања Савић Милосављевић прочитала је рецензију професора Мирјане Лукић са Катедре за општу књижевност и театрологију Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, у којој истиче да књига садржи стилски различите драме изразите умјетничке снаге.

У књизи су представљени савремени драмски текстови писаца из Републике Српске: „(Не)утјешни“ Зорана Тодоровића, „Окупањција“ Сање Савић Милосављевић, „Куроња“ Ненада Тадића и „Рупа“ Јелене Лучић.

„Комади из `Повремених инцидената у крвотоку` представљају драгоцјен прилог савременој српској драми и могли би бити једнако изазовни и за сценску и критичку обраду“, оцијенила је Лукићева.

Како је истакнуто на промоцији, ова књига представља уреднички покушај афирмације драмског стваралаштва у Републици Српској.

У библиотеци „Откровења“ едиције „Дијакж“ објављене су књиге Генадија Ајгија „Наклон – певању“ у преводу Николе Вујчића и „Упутства за употребу“ Радмиле Марковић.

Часопис „Бокатин дијак“ излази у саиздаваштву Центра за културу и информисање из Лопара и Удружења за очување баштине „Дијак“ из Прибоја.

У 15.30 Удружење књижевника Републике Српске представља књиге својих чланова. О књизи  поезије за дјецу „Роша” аутора Славојке Кокић, издавача „АС оглас“ Зворник, говорили су Саша Миловановић и аутор. О дјелу „Књига за уживање“ (најдраже пјесме и приче о њима 67 савремних пјесника за дјецу) аутора Јова Чулића, у издању  ИК „Мудро слово“ Бања Лука и Института за дечију књижевност Београд говорили су: др Милутин Ђуричковић, Александра Чворовић и аутор.

О дјелу „СаМоРа“ аутора Сање Лукић, издавач Књижeвни ЕСНАФ – Београд,  говорили су мср Ивана З. Танасијевић, Илија Шаула и аутор. О фотомонографијеи „Фото записи“ аутора Здравка Згоњанина Баћа,  издању  „Света књиге“ Београд, говорили су  Стево Ћосовић и аутор. О књизи поезије за дјецу  „Како, Вуче, деца уче“ аутора Гордане Јеж Лазић, у заједничком издању „Света књиге“ Београд и Института за дечју књижевност Београд, говорили су Гордана Стијачић и аутор.

О књизи „Јанковић Стојан“ аутора Јована Шекеровића, издавач „Прометеј“ Нови Сад – „Графомарк“ Лакташи, говорио је аутор.

О  романима  „Тројада“ и „Изгубљеник“ аутора Драгана Глоговца, издавач „Агноста“ Београд, говорили су Иван Дрљача и аутор.

„Најновија збирка песама, ‘Роша’ повратак је детињству, повратак себи, игра без граница и сазвежђе најлепших стихова који лепоту кују у злато. Сама збирка песама је подељена у четири циклуса, а откривају се у акростиху песме ‘Роша’ која је на крају првог циклуса под називом, ‘Ела’. Тако вешто проткани животни изазови и тешкоћа постојања, сведени су на дечије разумевање и на лак начин схватљив њихов значај,“ истакла је Саша Миловановић

„Антологија увијек има за циљ да постави неке књижевне стандарде, да нешто вреднује и то постави на одређено мјесто. Прави антологијски приступ подразумијева сав расположиви материјал из којега би се онда издвајао квалитет, а пошто у овом случају нису бирана дјела, већ аутори који су бирали, не најбоља него, своја најдража дјела, тешко је у том смислу ову књигу назвати антологијом. Мада мислим да се ни са том формулацијом ове књиге није пуно погријешило. Било како било, ово је књига која садржи сјајне пјесме великих аутора, познате наслове, строфе стихове за сва времена“, истакао је Јово Чулић, приређивач антологије најдражих пјесама и прича о њима 67 савремних пјесника за дјецу која носи назив „Књига за уживање“.

„Посебна част и задовољство ми је да сам са вама на овом светом књижевном мјесту и заиста се осећам посебно из више разлога.  Један од њих је то што је ово сан који сам сањала 30 годин. Божјом промисли или неком вишом силом тачно пре годину дана, 26. октобра, на књижевној радионици ‘Кордун’ читаоци су могли да се упознају са првом причом из романа под називом ‘Вароша’, а данас, 26. октобра,  промовишемо ‘Самору’. Ово је роман о љубави и кроз 30-ак прича у самом роману упознаћете љубав која је настала између Саморе која је хришћанског порекла и Ибрахима који је муслиман“, казала је Сања Лукић.

„Књига ‘Фотозаписи’ Здравка Згоњанина Баће представља својеврстан албум, односно зборник умјетничких фотографија, пажљиво састављен избор репрезентативних фотографија из његовог фото-умјетниког опуса. Имајући у виду да је циљ ујметничке фотографије да изрази одређену идеју, да искаже емоцију или да пренесе поруку, може се са сигурношћу констатовати да је књига вишеструко оправдала ауторову жељу да пружи документарни визуелни приказ појединих тема и призора. Наиме, бројне фотографије, направљене у конкретном времену и простору, у суштини су ствар вјештине, маште и идеје човјека који фотографише, а Баћо Згоњанин нам је показао да то може бити сасвим вјерна фотографска копија призора који се налази испред фото-апарата, затим може бити пренаглашен неки интересантан детаљ кад се фотографише из необичног угла, да би се на фотографији нашло нешто што само дјелимично репродукује оно што се види голим оком“, рекао је Стево Ћосовић.

„Нова збирка песама за децу већ из наслова ‘Како Вуче деца уче’, прво прозива и преслишава, строго, нас родитеље, наставнике, писце, баке, тетке… Пита нас са наслова да ли смо довољно добри у свом најважнијем позиву да најмлађима оставимо оно што је најважније у животу, а то су: осећај за правду, солидарност, човекољубље, лепота образовање. Међутим, сам назив књиге, осим прекорног, има и нежну димензију, која треба да ободри дечаке и девојчице да напредују у узрастању у људе на најлепши начин, кроз димензију писане речи и емоције. Осећа се и повезаност реформатора српског језика и малишана који су на истом задатку, да воле и негују српски језик“, рекла је Гордана Стојачић.

„Пишем историјске романе и желио сам да побјегнем из наше свакодневнице која је оптерећена свакаквим дешавањима и врло замршеним људским односима и желио сам да направим намерну дистанцу да се измакнем из свакодневнице и то је у овом случају древни град Троја“,  рекао је Драган Глоговац, аутор романа „Тројада“ и „Изгубљеник“.

„Идеја о писању уопште, па и о писању ових романа, коначно сазријева након моје личне голготе и избјеглиштва из Крајине, током септембра 1995. године. Потреба за писањем, била је задовољена, а моја размишљања о проблематици живљења свог народа у мојој постојбини, ишла су даље и шире. У неко доба присјетио сам се Крајине из епских времена, тадашњих дешавања, у којима је народ у безизлазној ситуацији, прогоњен, прогнан и оптужен, смогао снаге да пеживи, сломљеним крилом, полети, уздигне се… Сјетио сам се тадашње бриљантне одбране, знаменитих људи, а нарочито Стојана и већ постао свјестан да он тада није био баш такав какав је, велико је питање, да ли би наш народ на тим просторима још и тада уопште опстао…. Тај случај би можда могао послужити, да на основу њега кажем нешто лијепо о свом народу. Тада сам дошао на идеју да то све што сам знао и осјећао, покушам да ставим на папир с циљем да поставим паралелу између тих епских и данашњих догађања“, истакао је Јован Шехеровић, говорећи о својој књизи „Јанковић Стојан“.

На  посљедњој  промоцији у оквиру наступа Републике Српске на овогодишњем Сајму књига у 18 сати представљене су три књиге Слободана Наградића. Српски књижевни клуб „Вихор“ Дервента представио је  књигу „Није човјек ко не псује“, „АС оглас“ Зворник представио је књигу „Против стигми и самообмана“, Матица српска – Друштво чланова Матице српске у Републици Српској представило је књигу „Култура, историја, насљеђе“. О књигама је говорио њихов аутор Слободан Наградић.

„Прва књига која је изашла у јуну мјесецу је ‘Није човек ко не псује’ и у њеном поднаслову су етнографски фрагменти о феномену псовања у мом завичају. Опредијелио сам се да то буде етнографија зато што сам ја прије 40 и нешто година водио такозвана теренска истраживања и записивао псовке у свом завичају“, казао је Наградић.

„Оно што сам одабрао и уврстио у публикацију ‘Против стигми и самообмана’  су расправе, чланци и огледи,  у којима се  промишљају неки феномени и теме из сфере политике, прије свега уставно-правно и политичке организације и функционисања Републике Српске као државотворног ентитета унутар постдејтонске БиХ, затим елаборација значења и релеванције одређених ‘округлих’ годишњица појединих института и институција Републике Српске, као и историја дјеловања опозиционих политичких странака из Републике Српске у Народној скупштини Републике Српске. Остали прилози говоре о феномену самопонижавања појединих српских институција“, истакао је Слободан Наградић.

Током репрезентативног наступа на 67. Међународном београдском сајму књига Република Српска је и ове године на најбољи начин представила своје издаваштво. Од укупно 134 књига изложених на штанду Представништва Републике Српск, њих 112 представљено је на 47 промоција одржаних у сали „Васко Попа“ и на штанду Представништва Републике Српске.

Од 21. до 26. октобра своја издања представили су:  Академија наука Републике Српске, ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“ а. д. Источно Ново Сарајево, Универзитет у Источном Сарајеву, Удружење књижевника Републике Српске, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Организација старјешина Војске Републике Српске, Центар за друштвено-политичка истраживања Републике Српске, СПКД „Просвјета“, ЈУ „Спомен-подручје Доња Градина“, ЈУ Пољопривредни институт Републике Српске, издавачка кућа „Бесједа“ Бања Лука, Музеј Републике Српске, Матична библиотека Источно Сарајево, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и ЈУ Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске, као и друге значајне установе, удружења, огранизације и еминентне издавачке куће из Републике Српеке.

Репрезентативно представљање књига које су издавачи и аутори из Републике Српске објавили између прошлогодишњег и овог београдског сајма, организовало је, као и свих тринаест до сада, Представништво Републике Српске у Србији.