Четвртог дана репрезентативног наступа Републике Српске на 68. Међународном београдском сајму књига, у четвртак, 30. октобра, промоције су одржане у сали „Борислав Пекић“ и на штанду Републике Српске, а организовано је и традиционално Књижевно вече пјесника из Српске, Србије, Црне Горе и расијања.

У 11 сати у сали „Борислав Пекић“ Организација старјешина Војске Републике Српске представила је књиге  „Свједок времена – сјећања од Словеније до Главног штаба Војске Републике Српске (ВРС)“, аутора  Борислава Ђурђевића и монографију „Косово и Метохија – Српски зид плача“,  аутора Остоје Д. Ђукића. Књиге су објављене у заједничком издању са Европским дефендологија центром. Говорили су  проф. др Слободан С. Жупљанин, проф. др Душко Вејновић, Борислав Ђурђевић и проф. др Станко Нишић.

Борислав Ђурђевић је рекао да су истински хероји они који су стварали ВРС, што ова књига и потврђује.

Он  је изјавио да је ВРС одбранила прву српску државу западно од Дрине, а да су официри, на челу са генералом Ратком Младићем, били морални људи и истинске патриоте.

„Поносан сам што сам био дио тог времена и данас ме нико не може убиједити да је било ко од њих, да је генерал Милутин Кукањац био издајник. Његове одлуке су биле историјске и ова књига, између осталог, говори о томе“, навео је Ђурђевић.

Он је рекао да су у овој књизи први пут поменута имена 12 људи који су били са генералом Младићем, када је донесена одлука о формирању Главног штаба ВРС.

Слободан Жупљанин, предсједник Организације старјешина ВРС која је издавач књиге, оцијенио је да је ово дјело веома значајно.

Он је напоменуо да је ова организација до сад издала 15 наслова у којим се континуирано, чињенично и документовано трага за истином о дешавањима из протеклог рата.

Жупљанин је нагласио да је за Републику Српску плаћена превисока цијена и да они, који су је створили, никада и нигдје неће отићи како неки прижељкују.

„Тамо гдје нема државе, нема слободе. На нама је да оставимо будућим генерацијама наук како се брани наша држава“, поручио је Жупљанин.

Организација старјешина ВРС данас је на Сајму представила и монографију „Косово и Метохија – Српски зид плача“,  аутора Остоје Д. Ђукића.

Говорећи о овој  монографији Душан Вејновић је навео да аутор није пуки хроничар догађаја на Косову и Метохији које не посматра само као територију већ и духовну баштину.

„Он трага за дубоким коријенима српског идентитета. За њега је Косово и Метохија огледало српске душе и бављење њим је више од геополитичког интереса. То је мјесто гдје се сусрећу српски снови и искушења и гдје се преплићу љубав и бол, историја и будућност“, навео је Вејновић.

Жупљанин је на промоцији уручио пригодну плакету шефу Представништва Млађену Цицовићу који годинама уназад организује наступ издавача из Српске на Сајму књига у Београду.

Промотивне активности на штанду Републике Српске почеле су у 12 сати представљањем  три издања  СПКД „Просвјета“ Гацко. О књизи „Земљом Херцеговом“ аутора Радомира Вучковића говорили су  др Милан Мицић, Драгутин Паповић и аутор. О књизи „Васкрсли, утјехо једина” Сретена Видаковића говорили су др Милан Мицић и аутор. А о часопису  „Нова Зора“  говорили су проф. др Милош Ковачевић, академик Јован Делић и Јован Л. Делић.

Јован Л. Делић из СПКД „Просвјета“ Гацко је изјавио је да су на промоцији представљени часопис „Нова Зора“ и „Земљом Херцеговом“, књига Радомира Вучковића, некадашњег предсједника гатачке „Просвјете“ и истакнутог културног радника, који својим радом биљежи етнографске прилике, обичаје и вјеровања Херцеговаца и Црногораца.

Како је истакао Делић, Вучковићево дјело представља вриједан прилог очувању завичајне традиције, посебно за оне који су се иселили из родног краја.

Поред ова два издања, промовисана је и четврта књига пјесника Сретена Видаковића који је својим казивањем стихова одушевио присутне.

Делић је нагласио да Видаковић говори поезију као мало који пјесник на овим просторима.

„Долазак на Сајам нам је као велики празник и иначе имамо јако добру сарадњу са представницима (Републике Српске) овдје у Београду, са господином Цицовићем и са господином Максимовићем“, рекао  је Делић.

У 12.30  Републички завод за статистику Републике Српске традиционално је представио своја издања међу којим је публикација „Градови и општине Републике Српске“, у чијем фокусу је ове године била општина Фоча, мјесто природне љепоте, историје, спорта и младости.

Представљени су и Статистички годишњак Републике Српске, публикација „Индикатори одрживог развоја“, те издање „Ово је Република Српска“.

Директор Завода Дарко Милуновић рекао је да је ова институција досад издала 16 годишњака и да је сваки нови знатно унапријеђен и пружа додатне садржаје у односу на претходни.

Он је изјавио да се у Годишњаку за 2023. годину могу пронаћи значајни подаци, укључујући и оне демографске који нису сјајни, напомињући да је 2002. била посљедња година са позитивним прираштајем за Републику Српску.

Милуновић је нагласио да су „Индикатори одрживог развоја“, које Завод објављује сваке друге парне године, драгоцјено издање за све који раде на озбиљном стратешком планирању.

Представљајући издање „Ово је Република Српска“ и публикацију „Градови и општине Републике Српске“, Велимир Савић је навео да су ова издања не само корисна и статистички занимљива, већ задовољавају и високе естетске критеријуме.

Он је навео да га радује што је ове године општина Фоча била у фокусу „Градова и општина Републике Српске“.

„Невјероватно звучи да на Универзитету у Фочи знање стиче 2.500 студената са свих страна свијета“, додао је Савић.

Он је нагласио да је Фоча општина која је Републици Српској дала многа велика имена, укључујући и академика и једног од оснивача Српске Војислава Максимовића.

У 13 сати Филозофски факултет Универзитета у И. Сарајеву, Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске  представили су  издање „Под будним оком партије: Грађа о међунационалним и међувјерским односима у Босни и Херцеговини 1945–1959“, који су приредили Драженко Ђуровић и Славиша Вулић. Говорили су Драженко Ђуровић и академик Срето Танасић.

Овај зборник докумената баца ново свјетло на постратне односе у БиХ и показује да су већ тад постојале дубоке подјеле између три народа које ће кулминирати деведесетих година.

Зборник садржи аналитичке акте Централног комитета Савеза комуниста БиХ у оригиналном и интегралном облику која нуде сазнања каква је атмосфера била у БиХ након Другог свјетског рата.

Ђуровић је рекао да су партијске анализе показале да је разлог усложњавања укупних односа у БиХ било бујање међунационалних анимозитета и да је стога 1958. године и формирана национално мјешовита комисија која је имала задатак да се бави тиме.

„Та комисија је сачинила занимљиву анализу која је третирала међунационалне односе са становишта образовања. Kонстатовано је да постоје различите реакције на уређивање уџбеника за основне и средње школе. Они су постали проблематични јер су различити дискурси унутар три народа почели да пребројавају број садржаја из историје и културе етничких идентитета и израчунавају проценте њихове заступљености“, навео је Ђуровић.

Из докумената се види да се већ тада јавио проблем именовања језика, посебно у једнонационалним срединама.

„Није било дефинисано како ће се звати језик српско–хрватски или хрватско–српски, па је то стварало проблеме и аминозитете код једног броја просвјетних радника. Појавио се и проблем употребе правописа, а у оптицају су била по Боранићу и по Белићу. Рецимо у хрватским срединама наставници су врло често прецртавали све оно што је било по правопису по Белићу, а Срби обрнуто“, рекао је Ђуровић.

Он је навео да се као проблем поставило и питање како поставити један културни образац у БиХ, а да он буде прихватљив за све.

Нагласио је и да је од 1956. до 1958. године било отворено рјешавање „муслиманског питања“, којим је до тада било омогућено да се на попису изјашњавају или као Срби или Хрвати или да се изјасне као национално неопредијељени.

„То питање је дјелимично ријешено 1968. године, али је остао као један од елемената који је утицао на продуковање анимозитета муслиманског становништва према власти, али и у односима према Србима који су у том периоду били доминантни у структурама власти“, рекао је Ђуровић.

У 14 сати „Арт принт” Бања Лука представио је  своје издање „Сунце Итаке“ аутора Радмила В. Радовановића. Говорили су  Братислав Р. Милановић и аутор.

Књига Радмила В. Радовановића „Сунце Итаке“, инспирисана је повратком, мирисима, свјетлостима, звуцима и успоменама завичаја.

Аутор је рекао да су његове теме завичај, социјалне теме, свакодневица и љубав. Управо те теме се преплићу у овој књизи.

У 14.30 К3 „Васо Пелагић“ Бања Лука представио је своје издање „Контрареволуција“ аутора Миладина Берића, а говорили су Веселин Лари Мишнић, Селена Берић и аутор

Веселин Лари Мишнић је истакао како је Берићева рима савршена, мисао брушена, јасна и концизна, идеја увијек актуелна, а пошалица реквизитариј без кога је ова поетика незамислива.

„Овај принц сатире не штеди никога, понајмање људе из бранше којој припада“, рекао је Мишић.

У 15 сати Удружење Херцеговаца Бања Лука и „Бесједа“ Бања Лука представили су  издање „Нека смрт сачека“ аутора Јова и Велимира Савића. Говорио је Велимир Савић.

Роман „Нека смрт сачека“ је моћна, исповједна проза која се чита као лични и породични тестамент који се темељи на аутентичном искуству и сjећању двојице наратора: оца Јове Савића, данас деведесетпетогодишњака, и његовог сина Велимира.

Велимир Савић није само написао овај роман, он га је заједно са својим оцем проживио као ожиљак који је претворио у епопеју у два гласа.

Зато ово дjело не тражи површног и пасивног читаоца, већ некога ко ће бити довољно јак и спреман да са аутором дијели терет памћења.

У 15.30 ЈУ Народна библиотека и музејска збирка Зворник и „Либерланд“ представили су  своја издања. Књиге „Дан који никада неће доћи” аутора Горана Матића, „У потрази за балачком” аутора Нине Ћосић, „Нешто налик нади” аутора Иване Поповић, „Трагач за срећом” аутора Жељка Пајића, „Теби“ аутора Милована Анђелића , „Чаир” аутора Данијеле Глишић и „У сенци осунчане молитве” аутора Саше Миловановића, а о књигама су говорили Нега Стјепановић и Карло Астрахан.

Нега Стјепановић, директор Народне библиотека и музејске збирке Зворник, рекла је да се ова библиотека  издавачком дјелатношћу бави још од 2014. године.

„Углавном смо сконцентрисани на завичајне ауторе и на стручну литературу, али, наравно, апсолутно дајемо шансу и свим људима који раде и пишу квалитетне ствари и када  је белетристика у питању, с акцентом на, прије свега, дјечју књижевност, без обзира на то одакле аутори потичу – да ли су завичајци или долазе из Србије или региона“,  истакла је Нега Стјепановић.

Нагласила је да ова библиотека сва своја  издања представља на београдском сајму захваљујући Представништву Републике Српске, али да учествује и на свим сајмовима у региону.

„Имамо иза себе бројна издања. Данас ћемо представити наслове које смо објавили између два сајма,“ рекла је Нега Стјепановић.

У 16.30 Народна библиотека Добој представила је двије монографије:  „100 година школе у Какмужу“ и „Првих 100 година Црвеног крста у Добоју“, аутора др Марина Кватерника. Говорили су Зоран Васић, Љерка Вуковић и Лидија Жарић.

Директорка Народне библиотеке Добој Лидија Жарић изјавила је да је ова установа и ове године учествовала на Сајму књига са својим монографским издањима, која су, како је истакла, постала препознатљив знак библиотеке у претходне три до четири године.

„То нам је већ постао печат и мени лично сатисфакција и доказ да људи имају повјерење да ће Народна библиотека стати иза тих издања, на прави начин их промовисати и дистрибуисати у све библиотеке у Републици Српској, како би добила заслужену пажњу“, нагласила је Жарићева.

Ове године, библиотека представља двије монографије. Прва је „100 година школе у Какмужу”, на Озрену, коју су припремили наставници те школе, настојећи да сачувају документа, фотографије и успомене на вријеме проведено у образовној установи, као и свједочанства бивших радника.

Друго издање је монографија „Првих 100 година Црвеног крста у Добоју“, чији је аутор проф. др Марин Кватерник, дугогодишњи активиста и од 2009. године предсједник градске организације Црвеног крста Добој.

У сарадњи са Архивом Добој, новинарима и, наравно, библиотеком, Кватерник је припремио свеобухватан преглед вјековног рада организације, уз бројне документе, фотографије и сјећања на активисте.

„То је једна врло комплетна публикација која читаоцима може пружити увид, ако ништа друго, барем у фотографску грађу и подсјетити их на хуманитарни рад Црвеног крста у протеклим деценијама“, додала је директорка Жарић.

У 17 сати „Свет књиге“ Београд представио је књигу „Пале у одбрамбено отаџбинском рату“ аутора Милете Форцана. Говорили су Стево Ћосовић, Млађен Цицовић и аутор.

О књизи која пружа свеобухватну слику ратних дејстава на подручју ове општине од 1992. до 1995. године, говорили су Стево Ћосовић, Млађен Цицовић и аутор.

Аутор књиге, који из здравствених разлога није могао да присуствује промоцији, навео је у поруци која је прочитана да се у књизи налази комплетан списак бораца са подручја општине Пале, као и списак погинулих, укључујући и оне који су страдали на другим територијама, али чије породице живе на Палама.

Уз име сваког погинулог борца навео је датум, мјесто погибије и јединицу којој је припадао, а додатно су обухваћени спискови јединица Територијалне одбране, свих батаљона, корпусних и бригадних јединица.

„Жеља ми је била да оставим свједочанство о томе да, упркос покушајима подјела, нисмо дозволили да будемо разједињени. И политички и војни врх били су свјесни да би свака подјела водила у нестанак. Хвала Богу, то се није десило – није пуцао брат на брата. Поред стварања Републике Српске, управо то сматрам нашом највећом побједом“, поручио је Форцан.

Он је у књизи описао и нападе муслиманских формација, попут трагедије у Жепи, операција „Љето-92“, „Коверат“ и других, као и борбе вођене 1995. године и НАТО бомбардовање Пала.

„Од почетка ратних дејстава слушамо оптужбе да смо били агресори, да смо извршили агресију. Постављам питање – одакле 400 муслиманских ратника из Бутуровић Поља и Коњица на нашем Требевићу и Јахорини у децембру 1992. године? Да ли је и то агресија на БиХ?“, упитао је Форцан.

Директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да Форцанову књигу вриједи прочитати због обиља података и истакао да аутор, који је и свједок догађаја, није настојао да износи свој суд него је просто изнио чињенице о дешавањима и људима који су допринијели одбрани и опстанку српског народа на простору општине Пале.

Цицовић је на промоцији на штанду Републике Српске истакао да је Стево Ћосовић, уредник и власник београдске издавачке куће „Свет књиге“, која је објавила ову књигу, дао допринос да се сачувају од заборава многи људи који су имали значајну улогу у одбрани српског народа на територији БиХ, међу којима је и генерал Винко Пандуревић, чију је књигу објавио.

Према Цицовићевим ријечима, један од главних послова Представништва је и рад у функцији успостављања културе сјећања како би се сачувало од заборава све што се дешавало на простору Републике Српске, гдје је српски народ успио да сачува своју територију.

Цицовић је подсјетио да је Србима Дејтонским споразумом одузет дио онога што су сачували, као и да се српски народ, који је прихватио овај споразум, још 1991. и 1992. године борио за то да се договором конститутивних народа одржи мир у БиХ, али да је, због нелегалног и нелегитимног референдума, БиХ издвојена из заједничке државе СФРЈ.

У 18 сати на штанду Представништва Републике Српске у Србији одржано је  традиционално Књижевно вече пјесника из Српске, Србије, Црне Горе и расијања.

Књижевник Душко М. Петровић подсјетио је на почетке одржавања ове књижевне вечери, која је постала традиција и један од најпосјећенијих догађаја на репрезентативном штанду Републике Српске.

Он је подсјетио да је на овом штанду на београдском Сајму књига 2013. године била истакнута фотографија-макета Моста на Дрини у Вишеграду, као и степенице, што је изазвало велику пажњу посјетилаца који су долазили и фотографисали се.

„Следећег дана Матија Бећковић је седео ту са нама, са (шефом Представништва Републике Српске у Србији Млађеном) Цицовићем и са мном, и дође (пјесник и књижевни критичар) Никола Вуколић и каже: `Овдје треба правити књижевне вечери, да народ долази, да се пење и говори своје стихове`, а Матија каже: `Немој да зовеш, него како који пјесник дође, тако да се попне и говори`. Тако је почело“, рекао је Петровић.

Он истиче да је тако и данас – позиви за учешће се никоме не упућују, него људи знају за то вече које је постало традиција штанда Републике Српске на Сајму књига у Београду и сваког сајамског четвртка, већ од 17.30, почињу да долазе пјесници и да говоре своје стихове.

На 68. Међународном сајму књига у Београду на репрезентативном штанду Републике Српске и у салама за промоције „Васко Попа“ и „Борислав Пекић“ Република Српска се представља са 137 наслова, 46 издавача и 129 аутора. Као и претходних година, уз књиге ће бити представљена четири часописа.

Представљање књига под мотом „Чувај се, мој роде, својих странпутица“ организовало је Представништво Републике Српске у Србији.