У петак 31. октобра, на штанду Представништва Републике Српске (хала 2, ниво А) свечано је објављено  да је овогодишњи добитник Повеље успјеха „Службени гласник“ за књигу Џевада Галијашевића „Доба исламизма и терора – Босна, одскочна даска глобалног тероризма“. Ријеч је о награди коју Представништво Српске у Србији традиционално додјељује издавачу најтраженије књиге из Српске на Међународном сајму књига у Београду.

Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић изјавио је да ће Повеља издавачу бити накнадно уручена и нагласио да је Галијашевићева књига најтраженији наслов не само на штанду Српске већ и на штанду Удружења издавача Републике Српске, као и да је промоција овог дјела била једна од најпосјећенијих.

„Ове године, вјероватно због укупне ситуације у свијету, посјетиоци Сајма су највише интересовања исказали за издања која су била посвећена српском страдању, што говоре и наслови који су били у најужем избору за Повељу, а Галијашевићeва књига је свакако предњачила“, навео је Цицовић.

Он је нагласио да је Галијашевићева књига и опомена колико озбиљно треба схватити да је БиХ адреса у којој је изграђена изузетно снажна инфраструктура исламског глобалног тероризма и да је ова земља сада као некада Сирија „мјесто у коме та инфраструктура само чека наредбу.

Цицовић је рекао да је и са ове и са свих других промоција, осим указивања на реалне чињенице и опасности, послата и универзална порука мира и поштовања, те да је култура та која спаја.

Галијашевићева књига настала је као резултат наставка дугогодишњег истраживачког рада и анализа безбједносне ситуације на Балкану.

Kњига обилује документима и аутор чињенично указује да је БиХ већ деценијама база свјетских терориста, те да је присуство радикалних исламиста у БиХ огроман проблем за Републику Српску.

Посебно је указано да у БиХ има више од 100 насеља у којима се налазе радикални исламисти, а да политичко Сарајево прикрива њихово присуство, као и Запад, скривајући те чињенице.

У најужем избору за овогодишњу Повељу успјеха били су Фондација „Мир Божији“ из Бањалуке са издањем „Памтимо – геноцид над српским народом у НДХ“ аутора Мире Лолић Мочевић и Матична библиотека Источно Сарајево са романом „Преступне године“ аутора Војислава Максимовића.

За признање су се својим квалитетом и због исказаног интересовања сајамске публике наметнули и Центар за друштвено-политичка истраживања Републике Српске, издање „Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској: народ који није требало да постоји“ аутора Душана Павловића и Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево са књигама са конкурса „Златна сова“ – „Љето господње 1976“ аутора Новице Новаковића, „Легенда о седам праведника“ аутора Мирослава Живановића и „Сенција“ аутора Гордане Опачић.

На 68. Међународном сајму књига у Београду на репрезентативном штанду Републике Српске  (хала 2, ниво А) и у салама за промоције „Васко Попа“ и „Борислав Пекић“ Република Српска се представила са 137 наслова, 46 издавача и 129 аутора, а одржано је и традиционално Књижевно вече пјесника из Србије, Српске, Црне Горе и расијања. Као и претходних година, уз књиге су  представљена и четири часописа.

Представљање Републике Српске на овогодишњем Међународном београдском сајму књига ове године под мотом „Чувај се, мој роде, својих странпутица“ организовало је као и  претходних 14 година Представништво Републике Српске у Србији.

Посљедњег, петог дана представљања Републике Српске на београдском сајму књига у петак, 31. октобра, на штанду Представништва одржане су сљедеће промоције.

У 12 сати Архив Републике Српске, Представништво Републике Српске у Србији и Удружење архивских радника Републике Српске представили су издање: „Прњавор – илустрована енциклопедија“ аутора мр Младена Стругара и проф. др Драшка Маринковића, а говорили су  проф. др Радислав Тошић и аутори.

Проф. др Драшко Маринковић истакао је да је књига резултат дугогодишњег преданог рада и сарадње.

Он је нагласио да је пројекат настао као спој теренског истраживања и научног приступа, у којем је коаутор Младен Стругар највише времена провео на терену, док је сам проф. Маринковић био усредсређен на друштвено-географске и методолошке аспекте.

„У раду смо користили најновије податке са простора сада већ града Прњавора, верификовали све постојеће изворе и укључили велики број стручњака из области историје, географије, археологије и других дисциплина како бисмо добили интердисциплинарно дјело енциклопедијског карактера“, истакао је он.

Према ријечима проф. Маринковића, овим издањем отворен је нови простор за будућа истраживања и научни рад.

„Отворили смо простор за људе који ће послије нас доћи, да својим новим истраживањима и новим сазнањима дођу до можда још бољих резултата“, поручио проф. Маринковић.

У 13.30 сати „Прометеј“ Нови Сад представио је  издање „Змијањски писци – Кочићеви следбеници, друго, допуњено издање“ приређивача Видосава Вице Ђурђевића и Грозде Регодић.  Говорили су др Драгица Гатарић, Небојша Драгановић, Радомир Вулин, Видосав Вицо Ђурђевић и Милан Гутић.

Др Драгица Гатарић говорила је о значају простора Змијања и насљеђу Петра Кочића.

„То је земља слободна и своја“, подсјетила је она на Кочићев опис завичаја, нагласивши да су и његови становници поносни, слободоумни и непокорни, баш као и земља из које потичу.

Гатарићева је истакла да је Кочићев однос према Змијању био дубоко емотиван и проживљен, јер је „своје Змијање волио и своје Змијање познавао“. Додала је да достигнућа Змијања не треба додатно објашњавати јер „она говоре сама за себе“ и да знање није у гласности него у дубини разумевања.

Она је поручила да данас више него икада треба чувати и преносити Кочићево насљеђе, јер, како је нагласила, „границе Змијања нису само линије на карти – то је простор слободе, духа и језика.“

У 14 сати „Свет књиге“ Београд представио је  књигу пјесама  „Тако ти је име и поријекло“ аутора Рајка М. Срдића, а говорили су Душко М. Петровић, проф. др Војислав Јелић и аутор.

„Kњига песама ’Какво ти је име и поријекло’ др Рајка Срдића – Руса, открива песника који је истовремено и лекар и исцелитељ душе“, навео је Јелић.

Он је рекао да Срдићеви  стихови, прожети љубављу према завичају, дјетињству и традицији, враћају читаоца „пред кућни праг“ – мјесто одакле све почиње и гдје се човек духовно враћа.

„Поезија Срдића је проста и дубока, као говор родног краја, а његова реч лечи једнако као и његов лекарски позив,“ истакао је Јелић.

У 15 сати Удружење књижевника Републике Српске представило је књигу „Најдужа молитва“ аутора Барбаре Новаковић, а говорила је Сузана Вујичић

Назив збирке пјесама „Најдужа молитва“ преузет је из цитата: „Ријеч љубав је најдужа молитва“ владике Николаја Велимировића. Пјесникиња спаја духовност и лични доживљај. Сам назив збирке читаоцу омогућава дубље разумијевање Барбарине поезије у којој се спајају љубав, вјера и постојање. Цијела збирка функционише као непрекинута молитва, не Богу у религиозном смислу, већ љубави у њеном најчишћем облику, истакла је је Сузана Вујичић

Збирка има шест циклуса: Сусрети, Између нас, Крвава бајка, Ћутање, Crux amore и Љубав. Све пјесме у овој збирци су љубавне, али у истој мјери прожете болом и патњом, а то најбоље можемо видјети у пјесми Крвава бајка.

Језик пјесникиње је мелодичан, интиман и готово литургијски, а стихови имају ритам молитве.

У 15.30 сати СПКД „Просвјета“ Градски одбор Бијељина представила је  часопис „Српска вила“ бр. 61, о којој су  говорили су проф. др Јелина Ђурковић, мср Стојанка Ђокић и Аљоша Љубојевић и књигу „Kobieti serbskie” (Српкиње) аутора проф. др Јелине Ђурковић, о којој су  говорили Олга Лалић Кровицка и аутор.

Проф. др Јелина Ђурковић је рекла да без обзира на тешка времена и скромна средства, настављају да истрајавају  са издавањем „Српске виле“, која већ годинама излази и у штампаном и у дигиталном издању.

„Вила је данас већ поодмакла дјевојка — не бисмо рекли удавача, него баш стара цура, али самосвјесна и поносна на свој пут“, истакла је проф. др Јелина Ђурковић.

„Српска вила“ је, како каже, одавно прешла границе Републике Српске. Њен уређивачки савјет окупља сараднике из Србије, Пољске, Русије, Аустралије и дијаспоре широм свијета.

„Гдје год су Срби – знају и за Српску вилу“, нагласила је Ђурковићева.

У најновијем, априлском броју, поред научних радова, огледа и приказа, објављене су и бесједе у част Филипа Вишњића, радови са трибина посвећених важним јубилејима, као и прилози о културној баштини Семберије и Републике Српске.

Посебно је издвојила рад Радмила Маројевића „Протосрби и Славеносрби – етногенеза и глотогенеза“, као и тематски блок посвећен 240 година од рођења Луке Милованова.

„Мало се зна да је Лука Милованов, заједно са Савом Мркаљем, један од пионира модерног српског језика. Они су припремили пут Вуку Караџићу“, подсјетила је Ђурковићева.

„Када Српска вила једног дана сама постане историја, важно је да будуће генерације знају ко ју је творио и о чему је зборила“, поручила је на крају.

У 16.30 сати Удружење књижевника Републике Српске представило је књигу „Ириновац“ аутора Драгана Глоговца, члана УКРС,  а говорио је аутор.

На почетку промоције овог издања у организацији Института за српску културу, присутнима се обратио предсједник општине Никшић, Марко Ковачевић, који је поздравио окупљене и пренио поздраве од издавача — господина Будимира Алексића и Николе Маројевића.

„Желим да вас све поздравим и да пренесем поздраве од издавача који воде Институт за српску културу. Ово је један добар примјер сарадње између Црне Горе, Српске и Србије — наших земаља и људи који на српском простору дјелују“, поручио је Ковачевић.

Он је изразио подршку аутору и организаторима, истичући да би било значајно да се промоција ускоро одржи и у његовом граду.

„Желим господину Глоговцу успјешну промоцију и да књига што прије стигне у наш Никшић, гдје је и настала, а потом и широм српских земаља“, нагласио је Ковачевић.

На крају је честитао свима који су допринијели издању и организацији промоције, поручивши: „Честитам вам још једном — и срећно!“

У 17 сати СПКД „Просвјета“ K. Дубица представила је своја издање „Зевсова главобоља“ аутора Рајка Лукача, о коме су говорили Гордана Малетић, Љиљана Дугалић и Зоран Синкић. Затим је  представила књиге „Како упалити сунце“, „Цврчкова пјесма“, „Да ли рибе пјевају или само зијевају“, „Зашто лутке не старе“ и „Љубав боје бијело“, аутора Душка Милуновића, о којима су говорили Божидар Пешев, Славка Грујичић, Зоран Синкић и аутор.

На представљању постхумно објављене књиге Рајка Лукача „Зевсова главобоља“, књижевница Љиљана Дугалић подсјетила је присутне на стваралачки траг и духовни печат писца који је, како је рекла, „оставио свој глас у причама које ћемо дуго слушати“.

„Шта нам је Рајко прећутао за живота, а шта нам је оставио да читамо по његовом одласку?“ – запитала се Дугалићева на почетку, додајући да је управо у овој књизи највише присутан његов дух.

„Читајући ове приче, као читалац сам могла да чујем глас писца, који приповиједа о људима чији су му гласови дошаптавали неизречене судбине. Његов савремени ‘дивит’ – компјутер – био је прави прибор за то“, казала је она.

Дугалићева је истакла да је Лукачу било својствено да кроз карактер појединца открива судбину народа:

„Рајку се, чини ми се, отворила велика и страшна истина наших пораза. Он је узроке тражио у човјеку – у наравима народа из кога је потекао и у поднебљу у коме је рођен.“

Уз подсјећање на његово поетско поријекло, говорница је нагласила да је Рајко „с поузданом лакоћом и духовитошћу приповиједао као да има све вријеме свијета пред собом“.

„Могу да га замислим како се осмјехује док типка по тастатури. Та његова смиреност и лежерност оставиле су нам топлу, горку, полетну и хумористичну прозу – све одједном“, истакла је она.

Посебно је издвојила причу „Кошчица“, за коју каже да „може да сенчи читав дан и остане незаборављена у метежу у коме живимо“.

„Вријеме ће показати, али ми већ сада знамо да је Рајков глас остао међу нама. С повјерењем у његов ‘дивит’, настављамо да слушамо и читамо његове приче“, поручила је на крају Љиљана Дугалић.

У 17.30 сати Удружење за очување баштине „Дијак“ Прибој представио је своја издања. Часопис за језик, књижевност и духовност „Бокатин Дијак“, свеске 25/2024 и 26/2025, заједничко издање са Центром за културу и информисање Лопаре, и четири књиге.

Уредник часописа, Слободан Јовић, истакао је да је између два сајма објављено чак шест наслова — четири књиге и двије свеске часописа.

„Објавили смо драму ‘3 X 1 (по потреби),’ аутора Јелене Лучић, Ненада Тадића и Зорана Тодоровића, затим превод књиге Генадија Алексејева у преводу Николе Вујичића, као и књиге ‘Увод у њиву’ Радета Танасијевића и ‘Летњиковац’ Марка Тодоровића“, навео је Јовић.

Он је додао да ће на промоцији, поред њега, о књигама говорити и аутори — Никола Вујичић, Јелена Лучић, Ненад Тадић и Марко Тодоровић.

Посебно је истакао значај сарадње са Представништвом Републике Српске у Србији.

„Сарадња је одлична и радује ме што сваке године имамо све више публикација за представљање. Издавачка продукција у Републици Српској је све разноврснија, што показује да је наша културна сцена жива и плодоносна“, поручио је Јовић.

У 18.30 „Бесједа“ Бањалука  представила је своје издање: „Хроника једног ума“ аутора Радмила Мојовића, а говорио је аутор.

У предговору своје нове књиге, који је прочитао пред сајамском публиком писац открива искрен, готово исповиједни однос према писању, себи и свијету који га окружује.

„Нема ми у твојој њежности спаса — оно сам што крив сам, оно сам што праведан сам, оно сам што пишем. На вама је да ми судите“, каже аутор, истичући да је свако његово дјело резултат унутрашњег преиспитивања.

Опчињен, како наводи, „љепотом свог језика, али прогнан од његових људи“, аутор у књизи тражи одговор на питање како „сачувати врхунску душу племенитог рода“ и сачувати човјечност у времену кад се „крв пролива потоцима, као да је шампањац“.

Он признаје сопствену слабост, али и вјеру у морални отпор:

„Био сам кукавица и ропска душа… али жив човјек је само онај који гаји жеђ за истином и правдом и неутаживу глад љубави за љубављу.“

Књига, како сам аутор наглашава, није ни утјеха ни проповијед, већ позив на лични обрачун са савјешћу:„Ако из ове књиге не изађете макар мало бољи људи — знајте, или вама, или мени, сваком у своме, помоћи нема.“

Овом промоцијом завршен је петнаести по реду репрезентативни  наступ Републике Српске на 68. Међународном београдсом сајму књига у организацији Представништва Републике Српске у Србији.

Оно што је било најважније на овом сајму, као и на свим досадашњим, па и онима који ће у Београду у будућности бити, јесу сурети писаца и читалаца, живи говор о дјелима и ауторима, дружење које је непоновљиво и незаборавно. Иза тих отворених разговора о књигама и људима остаје увјерење да човјек никад није сам – има свој род и народ, своју културу и традицију, свој језик и писмо, своју историју и своју државу – своју личну и народну слободу.