У организацији информативно-политичких портала „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, у четвртак, 5. фебруара, у Београду је одржана трибина под називом „Поновљени предсједнички избори у Републици Српској: декрет или демократија?“, на којој је оцијењено да су ванредни предсједнички избори и поновно пребројавање гласова дио шире политичке операције усмјерене на слабљење Републике Српске и наметање унитарне БиХ.

Учесници су поручили да је циљ ових потеза уклањање Милорада Додика и системска разградња Републике Српске, те да поновно бројање гласова на више од стотину бирачких мјеста не представља израз демократске воље, већ политички маневар Кристијана Шмита, дијела међународне заједнице и политичког Сарајева.

Они су нагласили да су Српска и Милорад Додик задали тежак ударац политичком фронту против Републике Српске, који ће у наредним данима добити снажан шамар. Завршни ударац се очекује у октобру када ће овај „удружени подухват“ против државотворне политике Републике Српске бити коначно поражен.

У раду трибине учествовали су Дарко Танасковић, Ненад Кецмановић, Александар Павић, Александар Врањеш, Александар Раковић, Предраг Ћеранић, Душан Пророковић, Небојша Малић и Срђан Перишић, а уводну ријеч дао је Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији. Разговор је модерирао Ђуро Билбија, уредник портала „Све о Српској“ и „Факти“.

Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић поручио је у уводном излагању  да поновљени предсједнички избори у Републици Српској не представљају израз демократије, већ политички декрет, истичући да „демократије нема тамо гдје се не поштује Устав као највиши правни акт“.

Он је нагласио да је Уставни суд БиХ „одавно престао да буде чувар Устава“ и да је постао „кључни инструмент његовог политичког занемаривања, непоштовања и кршења“.

Према његовим ријечима, Кристијан Шмит је „без уставног основа и демократског легитимитета“ наметнуо измјене Кривичног закона БиХ, чиме је, како је истакао, „поништен један од темељних принципа правне државе, да се и кривично право доноси искључиво вољом изабраних законодаваца“.

Говорећи о оптужници против предсједника Републике Српске Милорада Додика, шеф Представништва је оцијенио да она „није резултат неутралне примјене закона“, већ порука да ће „сваки политички отпор наметнутим рјешењима бити санкционисан кривичним прогоном“.

Он је указао да Уставни суд БиХ у том процесу „није био брана, већ саучесник“, подсјетивши да у том суду „одавно нема судија из реда српског народа“.

Посљедњу одлуку Уставног суда БиХ, којом се доводи у питање легитимитет Владе Републике Српске, оцијенио је као „директно мијешање у унутрашњу уставну и политичку структуру једног ентитета“, наводећи да се Суд тиме поставио „изнад демократске воље грађана и Народне скупштине Републике Српске“.

Он је истакао да је на исти начин донесена и одлука о поновљеним предсједничким изборима на 136 бирачких мјеста у 17 локалних заједница, „без јасно и прецизно наведених пропуста у изборном поступку“.

Шеф Представништва је поручио да је саборност српског народа „кључни одговор на правна насиља над Уставом БиХ и Републиком Српском“, нагласивши да она подразумијева „одговорно, институционално и уставно дјеловање“, као и „минимум националног консензуса о црвеним линијама које се не смију прелазити“.

Дипломата Дарко Танасковић сматра да је Републику Српску немогуће срушити извана, ако је сами грађани не доведу у ситуацију да се може срушити.

Оцијенио је да Додик својим дјеловањем на најупечатљивији начин демантује очекивања оних који су веровали да ће га формално-правним механизмима елиминисати из политичког живота.

„Показује се да они који желе да га елиминишу не разумеју да постоји реални политички ауторитет који се заснива на подршци грађана, али и на везама и кредибилитету који Додик има у одређеном делу света“, рекао је Танасковић.

Према његовим речима, Додиково међународно дјеловање изазива посебну нервозу у Федерацији БиХ.

„То се јасно види по томе како изгледају њихови портали и како се жале да неко ко би по њима требало да буде у затвору, може да иде по светским престоницама и разговара са утицајним државницима“, истакао је Танасковић.

Танасковић закључује да је највећи допринос Додиковог политичког дјеловања то што је јасно поставио мјерила о томе како се води политика у БиХ.

„То бошњачка политичка елита, али и опозиција у Републици Српској, никако да схвати. А то је, у педагошком смислу, веома корисно“, закључио је Танасковић.

Политиколог Ненад Кецмановић је рекао да, иако понављање избора на више гласачких мјеста у три општине није било необично и представљало је механизам демократске провјере, политички контекст у коме су ови избори одржани изазивао је сумњу да ли су заиста „поштени и фер“.

Он је оцијенио да је сама чињеница да су ванредни избори заказани годину дана уочи редовних учинила да они буду у најмању руку сувишни и додао је да је било мишљења да их треба отказати и да се празна столица легитимног предсједника који се повукао требало ријешити уставним и законским поступком.

Кецмановић је истакао да се вишеструко пребројавање и понављање гласова одужило и нагласио је да ће још непроглашени предсједник Синиша Kаран ступити на дужност тек на прољеће, односно само неколико мјесеци прије редовних избора, када је већ почела пријава кандидата и неформално предизборна кампања.

Он је упозорио да разлика у укупном броју гласова између непотврђеног побједника Синише Kарана и првог конкурента није била тако велика да ситним манипулацијама коначни резултат избора не би могао бити преокренут у корист другопласираног кандидата, по жељи опозиције и уз подршку иностраног фактора.

Кецмановић је додао да, упркос најавама у Савјету безбједности Уједињених нација, Шмит није отишао, Мерц није мијењао курс, бонска овлашћења нису суспендована, а муслиманско Сарајево је навијало и показивало спремност за удружене подухвате.

На крају, он је закључио да није спорна демократска контрола, већ политички контекст у којем су се избори одвијали.

Политиколог Александар Павић је рекао да  „јесте декрет, није демократија, јер демократија је изабрала Милорада Додика да буде предсједник“.

Он је навeо да „ионако спорни ванредни председнички избори у Српској не би били поништени баш на оним местима где је победио ‘неподобни’ кандидат – да је тај кандидат био иоле подобан, што Сарајеву, што Бриселу и остатку западне дубоке државе, која се тренутно бори са свој голи опстанак и не жели да било шта препусти случају“.

Павић је додао да је „на сцени већ опробани рецепт – понављај изборе све док не добијеш жељени резултат – кад већ ниси могао да унапред елиминишеш неподобне кандидате, као што је недавно рађено у Румунији и Молдавији, и као што се активно ради у Француској и Немачкој…“.

Он је истакo да ће „гласање на њима, за оне свесније гласаче, представљати нешто више од само још једног избора између два кандидата и њихових програма“ и навeо је да ће „представљати и својеврсно геополитичко опредељење коме се земаљском царству треба приволети – оном којем доминира стари, одлазећи поредак (Брисел), или оном којег најактивније обликују Москва и Вашингтон, са неизбежном Кином у (привидној) позадини“.

Амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш сматрао је да је свима јасно да понављање избора на 136 бирачких мјеста представља још један у низу покушаја да се направи институционална криза у Републици Српској како би се одржала до октобарских избора.

Када се томе додало расписивање спорних избора, монтажа процеса и суђење изабраном предсједнику Републике Српске, скандалозне пресуде нелегалног Суда БиХ и крњег Уставног Суда БиХ, наметање лажног Кристијана Шмита, Врањеш је оцијенио да је успостављен политички фронт против Републике Српске.

Он је додао да и понављање избора у недјељу, 8. фебруара, треба посматрати као дио јединственог политичког фронта против Републике Српске који траје више година, али је нагласио да ипак неће успјети да створи тежу кризу захваљујући добрим резултатима скорошњих дипломатских активности руководства Српске.

„Република Српска и предсједник Додик задали су тежак ударац овом политичком фронту који ће у недјељу добити снажан шамар новом побједом СНСД-а, а завршни ударац ће бити у октобру када ће овај ‘удружени подухват’ бити коначно поражен“, оцијенио је Врањеш.

Историчар Александар Раковић оцијенио је да је међународна позиција Републике Српске тада била повољнија него раније, прије свега због промијењеног односа Вашингтона.

„Позиција Републике Српске је боља него што је била раније јер је званични Вашингтон отоплио односе са њом“, рекао је Раковић.

Он је додао да се тада требало тражити додатне канале за учвршћивање те позиције.

„Противници су сада пре свега у Западној Европи – Велика Британија и већина Европске уније. Када је ријеч о Русији, Кини и Сједињеним Државама, постоји пријатељски став према Републици Српској, а у овом другом Трамповом мандату то је заиста велика ствар“, нагласио је Раковић.

Раковић је оцијенио да је Додик добро играо на глобалној политичкој табли и да се вјешто позиционирао у односу на кључне свјетске актере.

Декан Факултета безбједности из Бањалуке Предраг Ћеранић указао је да је у политичком Сарајеву и дијелу међународне заједнице преовладавало увјерење да се уклањањем Милорада Додика Република Српска руши као кула од карата.

„Зато је Додик и претрпио сву силину напада; и када нису успјели да га сруше уличним протестима и клеветама о корупцији, инструментализовали су правосудне органе“, рекао је Ћеранић.

Он је оцијенио да се Република Српска тада налазила у изузетно деликатној ситуацији, али и да је политичка офанзива Додика показала супротно од онога што су његови противници очекивали.

„Република Српска се налази у деликатној ситуацији. Предсједник Додик, који тренутно не обавља ниједну државну функцију, је у дипломатској офанзиви. После Израела и Мађарске, он се налази у Вашингтону, управо на месту гдје је био оспораван, гдје су осмишљаване и изрицане различите врсте санкција“, рекао је Ћеранић.

Према његовим ријечима, Додиков долазак у Вашингтон показивао је политичку зрелост и способност да се и у најнеповољнијим околностима остваре крупни резултати.

„Овим доласком он је показао да је кадар да оствари велике дипломатске побједе, и то не његове личне, већ побједе Републике Српске и српског народа у БиХ. Сада је ситуација потпуно релаксирана и ми се налазимо пред једном великом побједом – вишедеценијском борбом за равноправан статус српског народа у БиХ“, истакао је Ћеранић.

Ћеранић сматра да су превремени предсједнички избори тест пред којим се налазио српски народ у БиХ.

„На грађанима је да одлуче хоће ли се опредијелити за политичку опцију коју заступа Додик, а која значи равноправан статус Срба унутар БиХ, или за продубљивање кризе“, рекао је он.

Политиколог Душан Пророковић је рекао да „Понављање превремених председничких избора у Републици Српској, фактички свега неколико месеци пре одржавања редовних, није утемељено на било каквој одрживој стратегији западноевропског дела међународне заједнице која и даље покушава да усмери политичке процесе у БиХ“.

Он је додао да је „ово још једно у низу изнуђених решења, пре свега засновано на страху од прихватања пораза“.

Пророковић је истакао да „прихватање пораза значило би у потпуну делегитимизацију ОХР и структуре која је под његовим окриљем грађена претходних деценија, што би за последицу вероватно имало и коначно и неумитно гашење ове институције“.

Он је рекао да „отуда и мрцварење бирача и јавности, како би се одложило коначно и неумитно, али и евентуално сачекала нека драматична промена у међународним односима којом би се другачије контекстуализовале политичке прилике на Балкану“.

Пророковић је навео да „из тог разлога, западноевропска дипломатија, чији је експонент Кристијан Шмит, примењује политику симулације, ослањањем на филозофију куповине времена“.

Он је додао да „иако је ово суштински празна и што се исхода тиче крајње упитна тактика, њена примена у пракси траје зато што на њу пристаје политичко Сарајево, које нити има изграђену стратешку алтернативу, нити у појединим тренуцима схвата дубину и ширину промена у међународном окружењу“.

Пророковић је закључио да „из тог разлога се агонија у БиХ наставља, уз пратећи атрофију свих државних институција“.

Новинар Небојша Малић је рекао да је „Фарса са понављањем председничких избора очигледни наставак покушаја шмитовања Републике Српске“.

Он је навео да су „Силе које стоје иза немачког туристе и политичког Сарајева покушавале на све начине да ‘заврше посао’, као да им се жури. То је зато што им се објективно климало под ногама. Као што смо овде више пута рекли, тежиште ‘воук’ глобализма се Трамповом победом у САД преселило у Европу (осовина Лондон-Берлин, где Париз терцира). Управо та осовина сад наставља и појачава ранију политику америчких глобалиста према Србима“.

Малић је додао да је сада „свима јасно да они нису нападали Српску због Додика, већ Додика због Српске“.

Он је нагласио да скептици који сматрају да су глобалисти прејаки, а да САД и Русија нису довољно снажне да би нешто промијенили на терену, потцјењују досадашње напоре руководства РС.

Малић је рекао да није случајно што је „Додик недавно ишао у Израел, Мађарску и САД“.

На крају, он је закључио да шта год мисле да постигну у Сарајеву, било на чаршији било у Бијелој кули ОХР-а, „мислим да су се прерачунали“.

Професор геополитике Срђан Перишић је истакао да се „ЕУ и даље доследно држи непријатељства према Српској и тражи њено потпуно развлашћивање у ‘санитарном кордону’“.

Он је навео да „после доласка Трампа на челу САД, Вашингтон смањује притисак на Српску. Међутим, да ли то значи и одустајање садашње Трампове власти од ‘санитарног кордона’? Можда је Вашингтон само променио методологију деловања у ‘кордону’?“

Перишић је додао да се „геополитичке стратегије једне државе, и то велике силе, не мењају без великих ломова. Битка за ‘санитарни кордон’, па тиме и за Српску, добија на значају у моменту када је на сто преговора између Вашингтона и Москве, по речима Лаврова, стављено и питање Српске“.

Снимак трибине можете погледати ОВДЈЕ.