У Руском дому у Београду данас је представљена монографија „Српско-руски, руско-српски односи“ професора бањалучког Факултета за безбједност и заштиту Драгана Радишића, који је истакао да Србија и Република Српска данас имају у Русији сигурног заштитника, а међусобни односи сјајну перспективу.
Радишић је на промоцији истакао да су се Срби када би се нашли у невољи увијек окретали Русији и да никада нису наилазили на равнодушност руског народа, државе, а поготово не руске цркве.
Он је подсјетио да су два народа у оба свјетска рата била искрени савезници, а да је са доласком Владимира Путина на чело Руске Федерација сарадња добила нови замах.
Радишић је оцијенио да сарадња Србије и Русије постаје све боља у свим важним областима живота и рада, а односи имају сјајну перспективу, што, како је навео, потврђује и 18 сусрета предсједника Руске Федерација Владимира Путина и Србије Александра Вучића.
– Многи су хтели да ремете те односе, данас то чини пропаганда, подметање, искривљивање, спиновање, на разне начине покушавају да те односе покваре, међутим, нити су успјели, нити ће успјети – рекао је Радишић.
Академик Слободан Нешковић оцијенио је да је аутор књиге продубио тематику која у научно-истраживачким оквирима у академској заједници и једне и друге државе није у потпуности обрађена.
Нешковић је истакао да без обзира на друштвено-политичко уређење кроз историју српско-руски односи и везе трају и нагласио значај помоћи коју Русија пружа Републици Српској у очувању Дејтонског мировног споразума и статуса Републике Српске.
– Очекујемо да ће се развијати пријатељство Руске Федерације и Србије, а самим тим и Републике Српске, и да ће то бити у контексту реализације братских и вијековних, позитивних, националних интереса свих 160 етничких заједница у Руској Федерацији и српског народа, односно свих припадника Србије, српске нације и свих добронамјерних који живе у Србији и у Републици Српској – рекао је Нешковић.
Уредник информативног програма РТС-а Јасминка Симић истакла је да је Радишић на методолошки јасан начин поставио ово дјело и кроз анализу докумената релевантних за ову тему и њиховом компарацијом доносио закључке, али и антиципирао даљи ток догађаја, не само који се односе на сарадњу Србије и Русије, већ и уопште, на њихово мјесто у међународним односима.
Монографија је богато опремљена фотографијама, састоји се од 11 поглавља, а у првом дијелу представља три државне творевине – Русију, Србију и Републику Српску са више аспеката – друштвеног, економског, политичког, правног, али и религијског војног, безбједносног и других.
Дјело хронолошки представља историју Срба и Руса и развој хришћанства код ових народа, једно поглавље посвећено је почецима и развоју словенске писмености, разматра се уважавање и помоћ између Русије и Србије, а анализирана је и подршка на војном пољу кроз Први свјетски и Други свјетски рат.
Осмо поглавље бави се крајем 20. вијека и распадом Совјетског савеза и СФРЈ са акцентом на борбу коју је водила Република Српска за своје мјесто, девето поглавље бави се 21. вијеком савременим „васкрсом модерне Русије, Србије и Републике Српске“, а посљедње се тиче свестране сарадње Русије са Србијом и Републиком Српском и перспективе братских и свеукупних односа.
Монографија у издању Академије наука и умјетности Републике Српске и Независног универзитета објављена је 2020. године, али због пандемије њена београдска промоција одлагана је два пута и тек је сада остварена уз подршку Руског дома у Београду, Српске православне цркве и Представништва Републике Српске, испред којег је догађају присуствовао Борислав Максимовић, самостални стручни сарадник за развој и унапређење сарадње у просвјети, култури и умјетности.