Ситуација на глобалној геополитичкој сцени се мијења, ништа није исто као ’90-тих година, нема више једнополарног свијета, а јачање односа Србије и Српске са Русијом и Кином, показује да Срби више нису без подршке у свијету, поручују учесници трибине „Србија и Српска у промијењеним околностима“ која је одржана данас (12.11.2021.г.) у Београду у Прес центру Удружења новинара Србије.
Трибину је организовало Српско просвјетно и културно друштво Просвјета Београд, уз подршку Представништва Српске у Србији.
– У настојању да Република Српска врати своја дејтонска права и надлежности остаје изузетно важно сачувати достигнути ниво свесрпског јединства, посебно Србије и Републике Српске, као и јединство политичких партија у Српској – поручио је шеф Представништва Српске у Србији Млађен Цицовић.
Цицовић је, отварајући трибину „Србија и Српска у промијењеним околностима“ у Удружењу новинара Србије у Београду, нагласио да је чврст став у одбрани српских интереса кроз вишегодишње ангажовање руководстава Србије и Републике Српске, полако разгонио политикантску маглу из Сарајева над БиХ, те да је све јасније да се и издалека виде аргументи за поштовање једнакости права и обавеза два ентитета по слову Дејтонског мировног споразума.
Он је рекао да су та чврстина у ставу и инсистирање на слову, а не на произвољном препричавању Дејтонског споразума изњедрили жељу и снагу руководства Републике Српске на челу са српским чланом Предсједништва БиХ Милорадом Додиком да се Српској врате права и надлежности која према том споразуму има, а која су јој суровом силом отета.
Цицовић је навео да је и недавни разговор Додика и америчког изасланика за западни Балкан Габријела Ескобара показао да ће се убудуће сва догађања и све што се ради у БиХ, ипак, одвијати на свјетлу дана и отворено, не зато што би то Запад одсад тако волио, већ што одлично знају да Срби из Републике Српске и Србије нису више без подршке у свијету.
– И са Запада се одлично види да су све чвршћи и јачи односи Србије и Републике Српске са Руском Федерацијом и Кином и, колико год им то сметало, не могу, а да не уважавају, то што виде, као што су сви видјели да је на последњој сједници Савјета безбједности УН, послије вишедневне дебате, усаглашена Резолуција о ситуацији у БиХ, којом се продужава мандат Еуфора, а ОХР није поменут, нити је Кристијан Шмит добио ријеч – рекао је Цицовић.
Према Цицовићевим ријечима, све то не значи да ће престати двоструки стандарди западне политике и силе, као ни нови покушаји правног насиља над БиХ и Републиком Српском.
– Али значи да се то више неће моћи упаковати у приче о тобожњим реформама и демократизацији друштва и слободи, која би у суштини била само послушно испуњавање њихових налога – истакао је Цицовић.
Социлог Слободан Антонић сматра да борба за враћање надлежности Републици Српској може да, упркос свим ризицима које носи, донесе велике добитке, од којих би највећи могао да буде успостављање стабилности и равнотеже у Српској и БиХ.
Антонић је истакао да би то требало да схвате и неке опозиционе странке у Српској које политичку битку за враћање надлежности посматрају као неки наводни авантуризам српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика.
– Ово питање јесте праћено великим ризицима, али су, са друге стране, могући добици велики и вредни су ризика. Зато би било добро да се око тога постигне минимални консенсуз – рекао је Антонић у Београду на данашњој трибини „Србија и Српска у промијењеним околностима“.
Он је навео да сматра да је недостатак консензуса у Српској о овом питању велики проблем, који је, како је истакао, и забрињавајући и узнемирујући, поготово што Српска, без обзира на све опасности и замке, има шта да добије.
– Највећи добитак од враћања надлежности је успостављање уравнотежене позиције и стабилности у Српској и БиХ, што би био велики помак у односу на садашње стање, обележено тензијама и нестабилношћу – оцијенио је Антонић.
Он је изразио увјерење да је то у интересу Републике Српске и српског народа, те указао да би се тиме смањила зона конфликта која се стално шири од 2002. године, од када се увек изнова испостављају захтјеви, почевши од преузимања војног земљишта и касарни до питања уласка БиХ у НАТО.
Антонић је рекао да ни ризици нису мали, те да је један од њих повезан са позицијом САД као велике силе чија је репутација на глобалном нивоу почела да се круни.
Он је подсјетио да је о том ризику говорио професор Срђа Трифковић, помињући Тукидидову замку.
– То је ситуација у којој империја добије конкурента који јача, због чега се код ње јавља нервоза, па жели да покаже да има моћ на неком примеру. У конкретном случају, реч је о Америци, која ће после догађаја у Авганистану можда желети да поврати репутацију успешне империје негде где је у озбиљној премоћи, а то може бити Српска, односно БиХ – навео је Антонић.
Указујући на ризике, он је рекао да су српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и политичка елита у Српској свјесни свих изазова.
– Верујем да ће они пажљиво вагати докле ће да иду у борби за враћање надлежности – оцијенио је Антонић.
Социлог Слободан Антонић сматра да борба за враћање надлежности Републици Српској може да, упркос свим ризицима које носи, донесе велике добитке, од којих би највећи могао да буде успостављање стабилности и равнотеже у Српској и БиХ.
Антонић је истакао да би то требало да схвате и неке опозиционе странке у Српској које политичку битку за враћање надлежности посматрају као неки наводни авантуризам српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика.
– Ово питање јесте праћено великим ризицима, али су, са друге стране, могући добици велики и вредни су ризика. Зато би било добро да се око тога постигне минимални консенсуз – рекао је Антонић у Београду на данашњој трибини „Србија и Српска у промијењеним околностима“.
Он је навео да сматра да је недостатак консензуса у Српској о овом питању велики проблем, који је, како је истакао, и забрињавајући и узнемирујући, поготово што Српска, без обзира на све опасности и замке, има шта да добије.
– Највећи добитак од враћања надлежности је успостављање уравнотежене позиције и стабилности у Српској и БиХ, што би био велики помак у односу на садашње стање, обележено тензијама и нестабилношћу – оцијенио је Антонић.
Он је изразио увјерење да је то у интересу Републике Српске и српског народа, те указао да би се тиме смањила зона конфликта која се стално шири од 2002. године, од када се увек изнова испостављају захтјеви, почевши од преузимања војног земљишта и касарни до питања уласка БиХ у НАТО.
Антонић је рекао да ни ризици нису мали, те да је један од њих повезан са позицијом САД као велике силе чија је репутација на глобалном нивоу почела да се круни.
Он је подсјетио да је о том ризику говорио професор Срђа Трифковић, помињући Тукидидову замку.
– То је ситуација у којој империја добије конкурента који јача, због чега се код ње јавља нервоза, па жели да покаже да има моћ на неком примеру. У конкретном случају, реч је о Америци, која ће после догађаја у Авганистану можда желети да поврати репутацију успешне империје негде где је у озбиљној премоћи, а то може бити Српска, односно БиХ – навео је Антонић.
Указујући на ризике, он је рекао да су српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и политичка елита у Српској свјесни свих изазова.
– Верујем да ће они пажљиво вагати докле ће да иду у борби за враћање надлежности – оцијенио је Антонић.
Историчар Чедомир Антић изјавио је данас да Срби не треба да се прилагођавају новом свијету, већ да гледају начин како да ефекте његових промјена искористе за нову будућност српске нације.
Говорећи на трибини „Србија и Српска у промјењеним околностима“, Антић је истакао да су јединство и јасно дефинисан национални интерес гаранција будућности српске нације.
Он је навео да Срби нису више „мали Руси“ на Балкану за шта су раније словили, већ да су више Јевреји са опасношћу да постану Курди, уколико не буду јединствени.
Антић је навео да опасност за Србе не види ни у САД ни у ЕУ већ у српском нејединству и указао на нужност потребе очувања Републике Српске и Војводине.
– Питање Српске и Војводине су два кључна питања опстанка српске нације. Можемо да живимо у уверењу да ћемо освојити Призрен догодине или за стотину година, међутим, без Српске ми више нисмо нација на Балкану, без Војводине ми више нећемо моћи имати независност – рекао је Антић.
Он је нагласио да 87 одсто становника у Србији подржава Републику Српску, али да у „елити једва држимо већину“.
Антић је указао да Срби као народ у будућности морају свим великим силама и сусједима да ставе до знања да су једно и да ће ако треба сви заједно стати да очувају јединство српских земаља.
Он је истакао да му је лично жао што није било снаге да се сачува Република Српска Крајина и да је то велика срамота, не само тадашњег режима, него цијеле српске нације.
– Али, када је реч о Републици Српској и Србији, то јединство морамо да покажемо – поручио је Антић и додао да Срби морају коначно да дефинишу шта је српска нација данас.
Он је указао да су Срби веома скупо платили подвојеност свог националног идентитета у Црној Гори.
– Ми сад тамо имамо човека који Косову шаље наше вакцине, који шаље људе на прославу дана када су Срби убијани у хиљадама, имамо човека који није спреман да потпише уговор са Српском православном црквом /СПЦ/, чије је подове олизао. То је последица ситуације не само у Црној Гори, него нашег односа, зато се поставља питање које су наши интереси – рекао је Антић.
Он је нагласио да се та питања одређују у Народној скупштини и нагласио да не види разлог зашто Скупштина Србије не би смогла снаге да данас то учини, а могла је 1915. године.
Антић је рекао да се поставља и питање да ли су Срби као народ у идеолошком и историјском смислу престарио за стварање нове државе и да ли би рецимо могли да доживимо да Република Српска буде укључена у састав Србије.
– Ја сам оптимиста. Верујем да су догађаји који су се догодили 1992, 1995. и 1999. године и у Црној Гори 1919. године показали да још има наде да се оствари неки национални програм и да постоји оно, што неки код нас не верују, да постоји та национална мисија која, упркос свему није завршена 1990. године – закључио је Антић.
Срби су једина сметња остварењу америчких циљева на Балкану који су, упркос губитку доминације САД у промијењеном свијету, остали исти, а то су – улазак Србије и БиХ, признање самопроглашеног Косова и унитарна БиХ, указао је професор Милимир Мучибабић.
Мучибабић је у Београду на данашњој трибини „Србија и Српска у промијењеним околностима“ оцијенио да највећа пријетња региону долази од „западних колонијалних сила које на Балкану, уз максиму „Завади, па владај“, демонстрирају разбојничку ћуд колонизатора“.
Питајући се да ли је идеја западних сила да Србе, односно „мале Русе“, како третирају српски народ, обуздају док је њихов утицај на Балкану доминантан и док у регион не стигну „велики Руси“, Мучибабић је оцијенио да то не може проћи јер је прича о повратку САД на Балкан тешко остварива.
– Србија има потписане стратешке уговоре са Русијом и Кином, а и сама се довољно промијенила. Зато је тешко, да не кажем немогуће, поновити деведесете и „хуманитарну интервенцију или рат за вриједности у име политичке коректности“, како они зову бомбардовање осиромашеним уранијумом, односно агресију на Српску и тадашњу Југославију – сматра Мучибабић.
Према његовим ријечима, у Републици Српској у овом моменту Москва спријечава прекомјерне евроантлантске притиске и потенцијалне наранџасте ударе на Бањалуку.
– То је довољан оквир да међу Србима на предстојећим изборима непоколебљиво тријумфује национално одговоран државотворан дух – оцијенио је Мучибабић.
Он је истакао да ни у Србији никоме здраворазумском не пада на памет да своју јужну покрајну призна за самосталну државу, без обзира на све притиске.
– Србија као највећа национална држава српског народа показује да је уистину вољна и способна да штити његове националне интересе – сматра Мучибабић.
Он вјерује да је све то залог да САД неће успјети да наметну своје циљеве без обзира на то што преко специјалног изасланика за Западни Балкан иду на застрашивање.
– Нису реална њихова очекивања да ће поново држати дизгине у својим рукама и вући потезе у жељеном правцу – рекао је Мучибабић.
Указујући да је у региону највећи проблем то што Бошњаци и Албанци пријете ратом, док Срби позивају на мир и отворени дијалог, он наглашава да су све активности Републике Српске одговор на наметање међународне заједнице.
– Међутим, за САД и западне силе је непожељно све што Срби раде, па и то када заговарају дијалог. Једино је пожељно рјешење које су други смислили за нас, што у преводу значи – признајте независно Косово и централизовану БиХ – упозорио је Мучибабић.
Он сматра да српском народу без обзира на све притиске и изазове нико не може одузети право на то да чињенице посматра из свог угла, а понајмање бивши шеф ОХР-а Валетин Инцко и остали који су наметали своје одлуке.
– Тим више, јер вјерујемо да је вријеме расрбљавања иза нас, а да нацију и њене проблеме треба гледати као цјелину и рјешавати, без обзира из којих дијелова српских земаља они долазили – истакао је Мучибабић.
Комплетан снимак трибине можете видјети ОВДЈЕ