Пригодну грамату Станисављевићевој је на церемонији у просторијама Представништва Републике Српске у Београду уручио шеф Представништва Младен Цицовић, док ће Радовићевој, која је изостала из здравствених разлога бити уручена накнадно.

Цицовић је исказао задовољство због чињенице да је пристигао рекордан број радова, посебно јер је тема конкурса везана за завичај, за очување националног идентитета и оног што су култура и традиција српског народа.

„Најважније је да све што радимо буде у функцији свесрпског јединства. Са свих оваквих пројеката које ми реализујемо шаљемо јасну поруку да желимо да са свима у региону градимо нашу заједничку будућност, јер поштујући себе, не значи да не поштујемо и све друге који с нама живе“, поручио је Цицовић.

Према његовим ријечима, тема завичаја је увијек на крају године круна рада Представништва.

„Имамо са свих дијелова планете људе које поново на овај начин враћамо завичају и ово је можда и подстрек да идуће године још снажније и квалитетније приступимо конкурсу“, рекао је Цицовић.

Станисављевићева, која је по професији новинар, рекла је да пише јако дуго и разне форме, а да је ова награда чини изузетно поносном управо стога што је тема њене приче њен родни Параћин из ког је отишла са само 16 година.

„Сваки пут када се враћате у завичај усхићење је велико. Враћате се у окриље свог града и иако он расте и мења се, као што и ви растете, сазревате и мењате се, увек вам је топло око срца и то је онај дубоки уздах, када стижете у свој град, што сам описала у својој причи, да личи на загрљај мајке и на подршку оца“, рекла је Станисављевићева.

Прошлогодишњи добитник награде „Извор“ за причу Жељка Башановић, која је ове године члан жирија, рекла је да су све пристигле приче и пјесме заслуживале да буду најбоље и побједничке, али да се жири на крају одлучио за наједноставније и најискреније исказане емоције које су и Радовићева и Станисављевићева непогрешиво пренијеле.

Књижевник Душко М. Петровић рекао је да је он, са стране организатора, био у позицији да види све пјесме и приче и да је међу ауторима било значајних имена, али је чињеница да су радови били без потписа аутора утицала на жири да на најпоштенији начин изабере најбоље.

„У овом послу, када нема потписа, када само дело говори, жири је потпуно ослобођен свих обавеза, свих својих предзнања и само оцењује на основу оног што зна о књижевности“, рекао је Петровић.

Добитницима награда је, уз граматум припао и новчани дио награде од 30.000 динара /500 КМ/.

Награђени радови ће бити објављени у божићном издању часописа „Жрнов“.