У Нишу су вечерас изложбом „Змијањски вез – свјетско нематеријално насљеђе“ Музеја Републике Српске и свечаним програмом у Народном позоришту завршени 14. „Дани Српске у Србији“, који су током девет дана представили Републику Српску у 14 локалних заједница широм Србије.
Изложбу, аутора Данијеле Ђукановић, у Официрском дому отворио је градоначелник Ниша Драгослав Павловић, који је истакао да је „Змијањски вез“ много више од лијепе технике на бијелом платну.
„Он везује Србе са супротних обала Дрине и показује да смо једно и да ћемо остати једно“, рекао је Павловић, додајући да су жене са Змијања плавим везом оставиле дубоку, аутентичну и симболичну причу о српском народу, његовој култури и психологији.
Ђукановићева је навела да су изложени експонати с краја 19. вијека, као и предмети удружења која и данас његују технику „Змијањског веза“.
„Изложба је од уписа ’Змијањског веза’ на Унескову листу 2014. године до данас представљена у великом броју држава у региону. Она свједочи о континуитету примјене и израде веза од средине 19. вијека до данас“, рекла је Ђукановићева.
У име Владе Републике Српске на отварању је говорио министар за европске интеграције и међународну сарадњу Златан Клокић, који је захвалио Музеју Републике Српске што је препознао и широј јавности представио једну од вриједности српског културног насљеђа.
„Наши преци су знали да је ’Змијањски вез’ нешто драгоцјено, веома вриједно и непроцјењиво. Само на тај начин можемо да чувамо нашу историју и да је представљамо широј јавности. Учинићемо све да чувамо ’Змијањски вез’ и да га још боље представљамо“, поручио је Клокић.
Он је навео да је промоција „Змијањског веза“ ван граница Републике Српске и Србије и обавеза Министарства на чијем је челу, те додао да се Срби из Републике Српске, када дођу у Србију, не осјећају као гости, него као своји на своме.
Изложбу, коју ће посјетиоци моћи да виде до 29. септембра, пратио је и пријем код градоначелника Ниша, којем су присуствовали Клокић и савјетници у Представништву Републике Српске у Србији Борислав Максимовић, Татјана Дувњак и Јелена Кусмук.
На свечаном затварању у Народном позоришту у Нишу, Клокић је рекао да су овогодишњи „Дани Српске у Србији“ показали колику снагу има култура и колико она може да окупи и повеже људе.
„Посебно ми је драго што смо и ове године показали да култура има снагу да нас окупи. Она је моћно оружје за очување наше слободе и саборности, а то су двије вриједности које смо ове године посебно истакли кроз програм“, истакао је Клокић.
Он је подсјетио да је Република Српска у бројним градовима Србије представљена кроз културу, традицију, привреду, туризам и људе, нагласивши да су „Дани Српске“ прилика за сусрете, разговоре и упознавање, али и потврда да Дрина не може раздвојити народ који повезују језик и заједничка историја.
Клокић је захвалио умјетницима, домаћинима, локалним заједницама, грађанима Србије, организаторима и учесницима манифестације, а посебно Представништву Републике Српске у Србији и његовом шефу Млађену Цицовићу.
Градоначелник Ниша Драгослав Павловић поручио је да су српска слога и љубав највећа снага и темељ будућности.
„Република Српска и Србија су много више од двије сусједне државе, јер су Срби недјељив сабор. Све државе поштујемо, али Српску волимо, и то братски, искрено и недјељиво, јер је то дио наше породице и нашег бића. Наша прошлост нас обавезује да у будућност гледамо заједно и то чинимо као једно тијело“, нагласио је Павловић.
Он је подсјетио и на поруке Светог Саве о животу у љубави и миру, без раздора, уз очување вјере и традиције предака, поручивши да је слога кључ који отвара врата будућности.
Државни секретар у Министарству културе Србије Дејан Антић истакао је да Република Српска представља, како је рекао, „највећу српску националну и државотворну побједу у другој половини 20. вијека“.
Он је навео да „Дани Српске“ свједоче о српском етничком, духовном и културном простору који, како је рекао, не познаје географске рестрикције, подсјећајући да Дрина није била граница која раздваја, већ простор око којег се окупља заједничко српско биће.
Позивајући се на мисли професора Николе Кољевића, Антић је нагласио значај културе, ријечи, књиге и памћења у очувању националног идентитета, поручивши да одговор на савремене изазове види у још чвршћем институционалном, културном и економском повезивању Србије и Републике Српске.
У умјетничком дијелу свечаног затварања изведен је музичко-сценски програм „Остајте овдје – музиком кроз свијет“, у извођењу умјетничког састава Душана Секулића. Наступили су и вокални солисти Љубомир Ћурчић и Јелена Ћурчић, глумац Ђорђе Мирковић и Плесни студио Марине Мишковић.
Четрнаести „Дани Српске у Србији“, одржани од 16. до 25. септембра, обухватили су програме у 14 градова и општина, а бројна публика на програмима још једном је потврдила велико интересовање за културне, умјетничке и друге садржаје који повезују Републику Српску и Србију.
Овогодишња манифестација, обиљежена порукама слободе и саборности, још једном је показала да „Дани Српске у Србији“ нису само представљање културе и традиције, већ простор сусрета, сарадње и његовања трајних веза Републике Српске и Србије. Велика посјећеност програма и снажне поруке домаћина и учесника потврдиле су да ова манифестација из године у годину има своје чврсто мјесто у културном и друштвеном животу Србије и Српске.