Данас (19.04.2022.г.) је у Прес центру Удружења новинара Србије у Београду одржана трибина „Рат у Украјини – шта значи српска неутралност“, у организацији информативно-политичких портала „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, на којој је учествовао и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик.

На трибини су говорили: Миломир Степић, Милош Ковић, Драгомир Анђелковић, Горан Петронијевић, Дарко Танасковић, Ненад Кецмановић, Александар Павић, Предраг Ћеранић, Жељко Будимир, Слободан Рељић, Ђуро Билбија, а у име организатора и Представништва Републике Српске у Србији поздравну ријеч имао је Млађен Цицовић, шеф Представништва.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик истакао је данас да је усуд и политички пут српског народа да буде пред сталним и перманентним изазовима и да се теме намећу како би се о њима опредјељивали.

Додик је на трибини „Рат у Украјини – шта значи српска неутралност“ рекао да је свијет у озбиљном нереду и да у овом тренутку немамо разлога да се надамо нечему добром, поготову што глобалне одлуке не зависе од нас.

„Свијет се додатно подијелио и наши хендикепи су јасни – налазимо у зони Балкана, који је на неки начин окружен западном сфером интереса. И Србија и Република Српска ту се супротстављају НАТО савезу који сада добија озбиљне изгледе да се још више ојача“, рекао је Додик на трибини у Београду.

Додик је рекао да је ова тема један од највећих изазова данашњице и да ће учешћем на овом скупу покушати да помогне са позиције политичког оперативца прије свега, те укаже на неке ствари, са чиме се политичари суочавају за разлику од аналитичара који посматрају ствари из своје научно-аналитичке визуре.

„Јасно је да свијет, за који је прије неколико деценија или година било јасно да је кренуо са тражењем нових путева и разилажењем оних концепција које су дотада живјеле, са очигледном кризом неолибералног концепта, који је тражио спас да се хомогенизује, да је то нашао у почетку украјинског сукоба“, рекао је Додик.

Он је указао да је свијет у озбиљном нереду и то дијеле готово сви и истакао како мисли да се ради о догађају који је један од оних који ће предодредити будуће деценије, начин како ће свијет убудуће изгледати, како је то било много пута до сада, на примјер послије рушења кула Свјетског трговинског центра у Америци када свијет више није изгледао исто.

„То пред нас поставља озбиљно питање као одговорне људе у науци, аналитици, политици, како наћи одговоре на кретања, на дневна питања“, рекао је Додик.

Он је истакао да се очигледно морају тражити одговори и на концепцијске ствари, како бисмо упутили или створили довољно јавно мњење да има јасне одговоре на ова питања.

„Ми смо они који можемо да анализирамо, пратимо, гледамо са симпатијама или антипатијама, али у суштини из онога што ја познајем и колико могу да имам додира са доносиоцима одлука, мислим да ни на једној ни на другој глобалној страни нема јасног концепта гдје ће се ово завршити, када ће почети консолидација или артикулација једног или другог политичког приступа“, рекао је Додик.

Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је на почетку трибине да Представништво подржава њено одржавање у увјерењу да размјене мисли и идеја у вријеме сложених односа у свијету могу значајно допринијети разумијевању стања, могућности и начина дјеловања у српској политици са двије стране Дрине.

„Специјална операција Војске Руске Федерације је, поред свега очекиваног /заоштравања сталног сукоба НАТО – Русија/ и неочекиваног /првих озбиљнијих пукотина у монолиту западне алијансе/, у рефлексији на овај дио свијета донијела заоштрен однос не само Запада према нама, него су такви постали и унутрашњи односи како међу ентитетима у БиХ, тако и у односима позиција и опозиција у Репблици Српској и Србији“, рекао је Цицовић.

Он је оцијенио да је готово постао неостварив идеал да свака држава сама одлучује о властитој будућности, безбједности и стабилности, јер је већ и концепт државне неутралности и немијешања у сукобе, чини метом бројних притисака и великих ризика и искушења.

„Највеће питање је како у свеважећој премиси `или сте с нама или сте против нас` Република Српска и Србија могу сачувати неутралност – поштујући територијални интегритет и суверенитет Украјине, што значи и солидарност са жртвама рата и колонама избјеглица, али и дубоко разумијевање за руску специјалну операцију“, оцијенио је Цицовић.

Он је изразио увјерење да ће учесници трибине доћи до најбољих одговора, који ће умногоме допринијети јаснијем опредјељењу и чврстом ставу у одбрани политике српског народа и његових држава.

Комплетан снимак трибине „Рат у Украјини – шта значи српска неутралност“ можете видјети ОВДЈЕ