У Руском дому у Београду вечерас је премијерно приказан документарно-играни филм „Печат браће Љубавића“ снимљен поводом 500 година од оснивања српске Горажданске штампарије, прве на простору данашње БиХ. Филм је рађен у копродукцији Кинотеке Републике Српске и Радио-телевизије Републике Српске, а Представништво Републике Српске у Србији пружило је подршку у реализацији пројекције.
Како је истакао директор филма Сњежан Лаловић, ријеч је о филму идентитета снимљеном са циљем да га види што више младих и да буду поносни на своје претке.
„Могу да буду поносни на оно што су њихови преци остварили и шта су све били у стању да истрпе да би у једно мало Горажде, односно, манастир Сопотницу, донијели штампарску пресу и пуне четири године умножавали црквене књиге на ћирилици“, рекао је Лаловић.
Режисер Слободан Симојловић навео је да је истраживање у припремама за филм почело прије неколико година, а заснивало се на сарадњи са лингвистима. Он је указао да је и језик филма интересантан.
„Покушали смо да истражимо наш некадашњи језик, све до дубинске структуре, до оних тренутака када се наш језик није разликовао много од руског. Добар део филма је на црквенословенском језику и он ће показати колико су младе генерације спремне да га доживе као свој језик, свој филм“, рекао је Симојловић.
„Оно на шта смо посебно поносни јесте да су руске богослужбене књиге узеле за основ ове богослужбене књиге из Горажда, јер су гораждански штампари штампали и у Румунији. И једна руска делегација у 18. веку одлази у Румунију и каже: `То су веома старе књиге, Срби из њих служе већ стотину година`“, навео је Симојловић.
На почетку пројекције се обратио и виши савјетник у Руском дому Георгиј Енгелхарт, истакавши да ова прича показује размјере културног и стваралачког потенцијала предака данашњих Срба. Он је примијетио да је Русија прву штампарију добила тек скоро пола вијека након Срба и Горажданске штампарије.
Горажданска штампарија, основана 1519. године, прва је на простору данашње БиХ и, послије Цетињске штампарије Црнојевића, најстарија на Балкану и уопште код Јужних Словена.