Београду је данас промовисна књига „Систематски злочини за етничко чишћење туз-ланских Срба“ десеторице аутора, која разоткрива како је перфидна медијска злоупо-треба два тешка злочина – масакрирање припадника ЈНА 15. маја 1992. године у „Тузланској колони“ и терористички напад на „Тузланској капији“ 25. маја 1995. године допринијела да тај град остане без Срба, а ти масовни злочини остану без казне.
Један од аутора Зоран Вучинић изјавио је на промоцији у Удружењу новинара Србије /УНС/ да је напад на „Тузланску колону“ и војнике ЈНА у ствари био „акт агресије БиХ на СР Југославију /СРЈ/“.
Публициста Душан Миловановић истакао је да је пропаганда довела до тога да се и данас не узимају у обзир чињенице о ратним дешавањима у Тузли.
Демограф Стево Пашалић навео податке о етничком чишћењу, о логорима.
– Логорима смо називали сва мјеста гдје су затварани цивили. Тузла је имала 16 логора као град – рекао је он.
Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији, које је финансијски и организационо подржало ову промоцију, рекао је да је данашњи догађај изузетно важан јер ће допринијети да истина и правда дође на мјесто које јој припада и представља значајан допринос култури сјећања.
Он је нагласио да посебан значај књиге чини то што, показујући све српско страдање, свих десет аутора поштују и жртве на другој страни, не желећи да их умање.
– Поштујући прошлост, знаћемо на најбољи начин дефинисати нашу будућност. Српски народ треба да буде поносан на своју прошлост јер је увијек био на страни истине и правде, а борио се против свих пошасти које су наносиле зло људском роду – рекао је Цицовић.
Он је истакао да ће Срби, његовањем културе сјећања најбоље утицати на будућност и допринијети да се овакви злочини више не понављају.
Издавачи књиге „Систематски злочини за етничко чишћење тузланских Срба“ су Зави-чајно удружење Тузлака из Бијељине и „Народна просвета“ из Београда.
Аутори књиге су Милан Бекан, Лука Николић, Витомир Павловић, Остоја Минић, Душан Миловановић, Зоран Вучинић, Перо Спасојевић, Јово Бајић, пуковник Бранислав Глушица и Стево Пашалић.