У организацији информативно-политичких портала „Све о Српској“ и „Факти“ и уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, у четвртак, 30. јуна, у београдском Прес центру УНС-а, уз учешће аналитичара из Републике Српске и Србије, одржана је трибина на тему „Српска и Србија у позадини глобалног сукоба у Украјини“.
На трибини су говорили Ненад Кецмановић, Драгомир Анђелковић, Предраг Ћеранић, Александар Павић, Жељко Будимир, Миломир Степић, Синиша Љепојевић, Душан Про-роковић, Срђан Перишић и Ђуро Билбија, а поздравну ријеч у име организатора и Пред-ставништва Републике Српске у Србији одржао је шеф Представништва Млађен Цицовић.
„У случају украјинске кризе нико нема права да од Србије и Републике Српске тражи да дјелују против својих интереса, а српском народу сада је слога најпотребнија, посебно када је нападнута са свих страна“, поручио је шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић.
Цицовић је оцијенио да Република Српска и Србија једино принципијелним ставом у од-носу на кризу у Украјини могу да се сачувају од спољних и унутрашњих притисака, бар за неко вријеме.
„Важно је истаћи да на том путу морамо и ваља истрајати“, нагласио је Цицовић.
Он је рекао да Србија и Српска нису, не могу и не смију, ни најмањом несмотреношћу, учинити било шта против своје политичке и војне неутралности, јер би тако постале стране у сукобу који није њихов.
„Само принципијелним ставом Републике Српске и Србије – и Европа и Русија, могуће је помирити економске и политичке интересе – сарадњу са ЕУ и истовремено сарадњу са Русијом са којом дијелимо духовне, културне, историјске и друге вриједности“, рекао је Цицовић.
Уз подсјећање да је једна од теза за ову трибину и „Како (од)бранити интересе Српске и Србије до окончања глобалне игре у Украјини?“, Цицовић је напоменуо да је у народним и државним пословима увијек било и биће посебно важно очување слободе, народа и територије, имати политичку и војну самосталност, као и искрене пријатеље у свијету.
„То су интереси и Републике Српске и Србије, увијек па и сада кад их политички Запад напада и чешће, и оштрије, па их тако (чешће и оштрије) ваља и бранити – не само до окончања глобалне игре у Украјини, јер ће и послије тога и те како бити потребе за тим, као што је било и прије догађаја у Украјини“, рекао је он.
У свему томе, каже Цицовић, Србија и Република Српска, свака на свој начин и у свом обиму, а и заједно, могу наћи начина да прођу без већих политичких губитака и да по сваку цијену не дозволе да постану колатерална грешка, било чија.
„У томе нам, можда више него ишта друго, може помоћи свесрпско јединство, осјећање искреног и дубоког увјерења свих нас да је српски простор са двије стране Дрине један простор, један у језику, вјери, историји, традицији, култури, националним интересима, па и будућности“, навео је Цицовић.
Додао је да старој крилатици „Само слога Србе спасава“ још није истекло вријеме и подвукао да би прије рекао да је „слога најпотребнија сада кад је нападнута са свих страна“.
Он је додао да проевропско опредјељење Србије и Српске не значи, да су против Русије и да су спремне да, зарад „европског пута“, учине било шта на штету суверенитета својих држава.
Цицовић је изразио наду да ће све оно што се каже на овој трибини истовремено допринијети и свесрпском јединству, слози и пуном заједништву.
У излагању на тему „Како сачувати неутралност“ политиколог Ненад Кецмановић је рекао да се ослонац српске неутралности налази у Русији и да зато сусрет српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика са руским предсједником Владимиром Путином „представља велико охрабрење за обје српске земље – Републику Српску и Србију“.
Кецмановић је рекао да „нико данас не оспорава да ће Русија и Кина побиједити, да је америчка моћ у опадању и да је ЕУ у пропадању, као и да САД више не предњаче, него спречавају друге да напредују“.
„У том контексту и ми треба да пројектујемо нашу политику и политичку неутралност“, истакао је Кецмановић.
Сва испитивања јавног мњења, тврди Кецмановић „показују да је у Србији и Српској народ у врло високом проценту око 80 одсто против санкција Русији, а да је подршка евроинтеграцијама на историјском минимуму од 35 одсто“.
Кецмановић је оцијенио да ће власти у Српској и Србији имати и унутрашњи отпор неутралности, као и да Западу, на менију притисака, остаје „дивиде ет импера“, односно „бацање костију“ између Српске и Србије и конструисање неког ривалитета између предсједника Србије Александра Вучића и Додика.
Он је навео да је Москва навела „санкције“ као „црвену линију“ пријатељства, „које нису Русији увеле ни Србија, али ни БиХ, јер Додик блокира да их уведе“.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић је у излагању под насловом „Украјинска криза и Срби: између промишљене одбране виталних интереса и националног дефетизма“ рекао да ми, Срби морамо да будемо рационални и да за нас није „пут екстремизма и гурања прста у око Западу“ јер, како је рекао, Запад жели да постигне овдје своје циљеве по малој цијени.
„Не жели велики сукоб. Ако му дамо оно што тражи, биће задовољан, а ако му не дамо, али га не револтирамо, сигуран сам да неће кренути на нас ђоном“, рекао је Анђелковић.
Додао је да је Република Српска нашла ту мјеру – одупире се, не да оно што је битно, али са друге стране показује спремност на компромис по оним питањима која би могла да задовоље одређене центре моћи на Западу.
„Са друге стране, Србија нажалост врло често попушта превише, понаша се у неким сегментима национално дефитистички и то можемо да видимо кроз читав процес бриселског преговарања“, рекао је Анђелковић.
Према Анђелковићу ради се о политици која, наводно, ради сумњивих ЕУ перспектива Србије, у глобално турбулентним околностима када је дефинитивно јасно да су оне нереалне – води ка урушавању и оно мало преосталих српских позиција на Косову и Метохији, а дјелимично се и негативно одражава на положај Републике Српске.
„Ми Срби треба да радимо целовито, рационално, где једни показују већи храброст, а други већу одмереност, али смо део истог блока. Оно што ради Република Српска, ако рационално посматрамо ствари, то је тест за српство у целини“, рекао је он.
Анђелковић сматра да српска патриотска јавност мора бити много активнија и да Српску грађани Србије доживљавају као Ниш или Нови Сад и Београд.
Декан бањалучког Факултета безбједностних наука Предраг Ћеранић је у излагању на тему „Украјинска криза и Затворени Балкан“ рекао је да иницијатива „Отворени Балкан“, према његовом мишљењу значи „затворени Балкан“, јер је ријеч о простору који је отворен када су у питању земље обухваћене овим политичким појмом, али је потпуно затворен за ЕУ, за Русију, Кину и све што долази са Истока.
„То је увезена памет како би се створио један простор који није пожељан у ЕУ, али се не дозвољава тим земљама да подлегну, ако се каже, руском и кинеском утицају“, рекао је Ћеранић.
Наводећи да није против идеје „Отвореног Балкана“ у економском смислу, он је скренуо пажњу да би тај „Отворени Балкан“, по угледу на ЕУ, имао неке своје институције, и да онда ни Србија ни Српска неће моћи да раде по своме, него сходно усаглашавању и договору.
Он је истакао да треба бити свјестан да је сваки уступак на уштрб суверенитете властите земље ради европског пута, евроинтеграција итд. само губитак, наводећи примјер Македоније.
„Еклатантан примјер је Македонија, сада Сјеверна, која се одрекла и имена ради пута у ЕУ, а добила је само чланство у НАТО“, рекао је Ћеранић.
Политиколог Александар Павић је у излагању на тему „Српска између отворених врата Санкт Петербурга и залупљених врата Брисела“ истакао да Српска и српски народ у цјелини не треба ником да се извињавају кад се окрећу ка онима који их безусловно прихватају и нуде им не само економски напредак већ и сигурно преживљавање.
„Избор који је направио и српски члан Предсједништва БиХ што је отишао у Санкт Петербург не само да је храбар, него и практичан, зато што са таквим избором ми смо у игри, ми имамо шансу да се изборимо, да се извучемо“, истакао је Александар Павић.
Он је подсјетио на Додикове ријечи да Српска неће учествовати у санкцијама против Русије, јер су Руси пријатељи, као и да министар комуникација и транспорта у Савјету министара Војин Митровић јуче није хтио да потпише један европски споразум о инфраструктури у Подунављу, зато што је унесена клаузула о руској агресији у Украјини.
„Додик је био једини лидер из Европе у Санкт Петербургу, где су потписани уговори вредни 100 милијарди долара правог новца“, рекао је Павић.
Он је подсјетио да је Додика у Санкт Петербургу примио Владимир Путин, предсједник Русије – најјаче нуклеарне силе у свијету и сталне чланице Савјета безбједности УН, као и министар спољних послова Сергеј Лавров, док Брисел неће да БиХ пружи ни симболичну кандидатуру.
Он је рекао да Запад никада није дао Србима неку поштену понуду, као на примјер да ће да врате Косово ако уђу у НАТО или у ЕУ, него само да треба да слушају и да прате ЕУ, „да се мање туширају, грију“.
„Не. Ви треба да дате Косово, али и даље да останете у чекаоници, да дате Републику Српску, да је подријете и рушите њену власт, а заузврат ћете добити – како другима у Европи, тако и нама“, рекао је Павић.
Он сматра да је Додик јасно рекао у име свих Срба да 85 одсто човјечанства није увело санкције Русији и да је еконмска перспектива на Истоку, а не на поробљеном западу и његовим сателитима.
Павић је рекао да је велика ствар то што Србија ипак није увела санкције Русији.
„Ми присуствујемо не само у глобалној, него и у српској историји још једној светлој страници која не сме да буде укаљана ни на који начин. Треба да се држимо упркос свим притисцима. Народ неће санкције Русији“, рекао је Павић, наводећи да истраживања показују да у српском народу расте подршка Русији, а опада ЕУ.
Он је навео да је „мека моћ“ Срба због таквог држања страшно порасла у Русији, Кини, гдје се зна да постоји један малобројни народ који се држи у окружењу оних који су буквално клекнули на кољена.
Павић сматра да, каква год била тактичка неслагања међу Србима, тај став треба одржати.
„Присуствујемо једном историјском времену да сутра можемо да се поносимо тиме како су се Срби понашали“, рекао је Павић.
Професор на Факултету политичких наука у Бањалуци Жељко Будимир je у излагању на тему „(Ре)милитаризација Европске уније“ оцијенио да Београд и Бањалука за сада имају добру политику што се тиче украјинске кризе, да нису директно конфронтирани и нису дио пакта против Русије, нити су увели санкције Русији.
Наводећи да ће се економске посљедице украјинског рата осјетити, он је рекао да Србија и Српска морају да обезбиједе довољно хране за наредни период и да је Република Српска, која не користи гас, озбиљан произвођач струје, па ће моћи да премости енергетску кризу.
Будимир је оцијенио да Србија и Српска морају да посматрају ЕУ као страну у рату и да је питање војне неутралности сада све значајније, као и да дјелују заједно да би задржале политику у свом националном интересу и остале ван процеса вазализације.
„Око стратешких питања која су и сада остварена без пуно разлика морамо дјеловати заједно. Српска не може да задржи политику војне неутралности, ако је не задржи и Србија. И Србији је лакше, ако је Српска на истом путу“, рекао је Будимир.
Он је навео да би пристанак Српске на интеграције у ЕУ и НАТО значио да Република Српска де факто и де јуре и на сваки други начин престаје да постоји.
Будимир је оцијено да САД више нису једини глобални играч, а да се ЕУ сада додатно милитаризује, односно ремилитаризује кроз вазализацију Европе, која сада де факто ратује против Русије, као и кроз убрзано јачање војне моћи старих чланица ЕУ, као што је Њемачка.
Он је додао да се сада може очекивати све снажнији притисак Нијемаца на ове просторе, које су сматрали одувијек својом сфером.
Научни савјетник у Институту за европске студије Миломир Степић је у излагању на тему „Промена граница као руско-украјински епилог: балканска димензија“ укаузао на то да у овом изазовном времену Срби морају да знају шта хоће, јер још не постоји адекватно српско разумијевање о томе да су садашње границе на Балкану у самом коријену националног питања и да ће могућности за њихово редефинисање директно зависити од исхода сукоба у Украјини.
Према његовим ријечима, ако је могућа промјена граница у Украјини, о чему се све чешће говори и на Западу, поставља се питање зашто то не би била могућност и у неком другом случају, на примјер балканском.
„Показало се да су постјугословенске границе атлантистички униполарни пројекат и да су дугорочно неодрживе, набијене конфликтним потенцијалом, као и да су извор регионалне нестабилности, па су са српског становишта неповољне. Њихова промена у новим геополитичким околностима је нужна и требало би је представити као логичну и остварљиву“, оцијенио је Степић.
Новинар и публициста Синиша Љепојевић је и излагању под нањсловом „Шта послије Украјине?“ рекао да у међународним односима након украјинске кризе више ништа неће бити исто и да се мијења безбједносна архитектура Европе, као и да процеси отворени услијед те кризе стварају шири и много креативнији простор за одбрану српских државних и националних интереса.
Он је оцијенио да ЕУ, која је себе прогласила за носиоца те архитектуре више нема никакав ауторитет, а током кризе у Украјини је извршила „политичко и економско самоубиство“.
„НАТО, који је био гаранција силе безбједности Европе, нема више капацитет и претворио се у инструмент пљачке земаља чланица и политичких манипулација. У тим рушевинама поново се појављује Русија као незаобилазан фактор безбједносне структуре Европе“, рекао је Љепојевић.
Он је указао да, због тога, и Српска и Србија треба да поведу рачуна какве ће кораке предузети, јер се већ најављује увођење санкција Кини, чему земље, попут Србије, могу да се одупру једино одлучним и принципијелним ставом.
„Кључни елемент разбијања српског корпуса је европски пут који се у дијелу јавности доживљава као религија, што је велики проблем“, упозорио је Љепојевић.
Он је указао да је у поодмаклом процесу изградња неких других организација и савезништава који потпуно елиминишу западни утицај и доминацију, као и друштвени модел Запада.
„Важно је да се стварање нових глобалних савезништава не ограничава само на географску блискост, што отвара другачије перспективе сарадње“, нагласио је Љепојевић.
Он је објаснио да та савезништва првенствено настају у Евроазији, али и у Африци и Јужној Америци, као и да снагу тих савеза показују земље БРИКС-а.
Начелник Центра за евроазијске студије Института за међународну политику и привреду Душан Пророковић је у излагању под насловом „Постављање ЕУ у украјинској кризи као узрок дестабилизације БиХ“ рекао да потези које вуче Европска унија имају смисла уколико је циљ војна конфронтација са Русијом.
Kако је додао, уколико се не разматра директна војна конфронтација са Русијом као опција, онда ни све до сада предузете мјере немају пуно смисла јер, како је навео, нити ће Русија банкротирати, нити ће остати изолована, нити су украјинске снаге способне за било какве офанзиве.
„Захваљујући антируској хистерији која је попримила елементе чистог расизма, те сулудим мерама које су довеле у питање енергетску безбедност целокупне Европе, а самим тим на дуги рок и конкурентност европске привреде у глобалним размерама, Европска унија пуцала је себи у ногу и сада трпи велике последице“, рекао је Пророковић.
Професор геополитике Срђан Перишић је у изглагању под насловом „Срби траже политичку неутралност – у супротном дошло би до раскола између народа и елита“ да би промјена политике неутралности и сврставање на страну против Русије Србију и Републику Српску претворило у стране у сукобу који се води у Украјини, додајући да ће и Београду и Бањалуци бити понуђено да уђу у НАТО.
Он је рекао да процјењује да ће Србима, односно Србији и Републици Српској бити понуђен улазак у мини-интеграције у региону и у НАТО, будући да је евидентно да од учлањења земаља западног Балкана у ЕУ нема ништа.
Према његовим ријечима, Србија ће добити понуду да уђе у НАТО по моделу Бугарске из Другог свјетског рата, када је та држава била на страни Хитлерове коалиције, али је све вријеме, изузимајући дан када је Црвена армија ушла у Бугарску, задржала дипломатске односе са Совјетским Савезом.
Перишић је навео да ће тако и Србији бити понуђено да уђе у НАТО, а да истовремено задржи дипломатске и друге односе са Русијом.
„Позив у НАТО и мини-интеграције су две замке које ће нам бити нуђене да би се одржавао хаос на Балкану“, указао је Перишић.
Перишић каже да НАТО под руководством САД те замке Србима припрема због одржавања хаоса на Балкану, којем доприноси и данашња најава Велике Британије да ће повећати своје присуство у БиХ.
Одржавање хаоса на Балкану, како је објаснио Перишић, повезано је са позицијом САД, заправо покушајем Америке да обнови своју хегемонију у свијету из униполарног периода, коју је имала до 2008. године.
„САД немају другог избора него да изазивају више мини-хаоса на разним неуралгичним тачкама планете, међу којима су БиХ и Косово и Метохија. Изазивајући хаос као главну стратегију супротстављања Русији и Кини, они су и ангажовали самозванца Кристијана Шмита да делује у правцу смењивања политичара из Републике Српске, а да заузврат понуде Српској да попусти по питању чланства БиХ у НАТО“, рекао је Перишић.
Перишић је навео да они очекују да ће успјети у томе, уз обећање да нико неће бити искључиван из политичке сфере и избора ове године ако Српска уђе у НАТО.
„То су те замке наше неутралности и у Београду и у Бањалуци, али на њих не смемо да наседнемо, јер у другом или трећем кораку, ако бисмо насели, ми бисмо престали да постојимо“, оцијенио је Перишић.
Он је указао да зато Београд и Бањалука неутралност у овом рату морају да разумију као политичку неутралност и да је сачувају.
„Ако би се Срби, односно Србија и Српска, сврстали на страну Запада, постали би страна у сукобу и дошло би до раскола у српском народу, односно до расцепа између већине народа и елите која га води. Тај раскол би ишао у правцу демонстрација и разних облика протеста. То би, у сваком случају, значило и политичко самоубиство државе“, закључио је Перишић.
Новинар и публициста Ђуро Билбија је у излгању под насловам „Додик је прихватањем Путинових позива – изабрао“ истакао да ЕУ и НАТО присиљавањем Србије и БиХ да уведу санкције Русији покушавају да их увјере да „бити на европском путу значи пристати на улогу шрафа унутар те функције“.
Према његовим ријечима, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик показао је да је изабрао формулу „и Европа и Русија“ са припадањем цивилизацијском кругу у којем су и Руси.
„Додик је тиме показао да је спреман да на том путу издржи. Тај избор је потврдио и прихватањем понуде Путина за нови сусрет у септембру. Претпостављам да ће од септембра издржавање постати лакше, макар за једну геополитичку тону и да ће сам смисао издржавања бити видљивији. Руска победа дотад ће бити неспорна и неопозива, а нова светска конфигурација неминовна“, навео је Билбија.
Он каже да за Србе ни у новим околностима неће бити „златне рибице“, али ће добити шансу, другачију од пропуштених 1918. године и током Другог свјетског рата.
„Постојаће реална шанса коју не смемо пропустити непромишљеним преласком на страну оних који већ губе и губиће постепено свих наредних месеци и година“, рекао је Билбија.
Комплетан снимак трибине „Српска и Србија у позадини глобалног сукоба у Украјини“ можете погледати ОВДЈЕ.