У Београду је вечерас почела манифестација „Дани Ђуре Јакшића“, посвећена животу и дјелу једног од најистакнутијих представника српског романтизма – пјесника, сликара и учитеља, чије стваралаштво траје и надилази вријеме у којем је настало.
Манифестацију, која ће трајати наредне три седмице, у „Кући Ђуре Јакшића“ отворио је књижевник Радомир Андрић, у присуству Борислава Максимовића, савјетника за развој и унапређење сарадње у просвјети, култури, умјетности и спорту у Представништву Републике Српске у Србији, које је покровитељ манифестације.
До 5. децембра програми ће бити одржани и у Крагујевцу, Новом Саду, Јагодини, Параћину и Темишвару у Румунији, гдје је Ђура Јакшић учио цртање. Организатори манифестације су Умјетничка група „Арте“ и „Кућа Ђуре Јакшића“.

Отварајући манифестацију, Андрић је у бесједи говорио о стваралаштву Ђуре Јакшића у књижевности и сликарству, истичући да он није само пјесник једне књижевне епохе, већ стваралац чије дјело и данас представља драгоцјен дио српског културног насљеђа.
Подсјетио је на тежак животни пут Ђуре Јакшића, обиљежен сиромаштвом и страдањем, који је био у оштром контрасту са снагом његовог стваралачког дара. Посебно је указао на сјету као једно од препознатљивих обиљежја Јакшићеве поезије, којом је српска књижевност изузетно обогаћена.
Андрић је ту сјету описао као сјету за судбином, истичући и Јакшићеву способност да у свега неколико стихова сажме идеје отпора и слободе, утемељене у „родољубљу наде“.
Указујући на трајну књижевну вриједност његовог стваралаштва, посебно је издвојио лирску и родољубиву поезију, а пјесме „Поноћ“ и „Отаџбина“ навео као дјела која су оставила снажан траг у српској књижевности.
„Песник, усамљеник, сетник, домаћин у свом језику, никаква сила га не разогњишти. Није било лако ни њему, ни његовој земљи“, рекао је Андрић.
Подсјетио је и на причу да су Јакшића, када је имао 46 година, управо у Скадарлији на смрт претукли ноћни стражари, по налогу генерала Алимпића, након што је пјесник објавио сатиричну пјесму о њему.

У оквиру свечаног отварања приређена је и изложба слика „Лица српске умјетности“ доктора Угљеше Цолића из Новог Сада. У програму су учествовали уредници манифестације Миодраг Јакшић из Умјетничке групе „Арте“ и Катарина Симијоновић, као и београдски вокални ансамбл „Гледанице“.

Миодраг Јакшић рекао је да ће овогодишња манифестација понудити разноврстан програм посвећен различитим областима стваралаштва и богатом умјетничком насљеђу Ђуре Јакшића.
„То су прозни текстови, поезија, књижевност, драма, као и сликарство. Биће и неколико радионица за младе, за децу, а у појединим програмима наступиће и ученици гимназија у Србији који ће говорити поезију, што своју, што поезију Ђуре Јакшића или људи, стваралаца из његове епохе. Биће приказани програми са учесницима из разних држава“, додао је он.

Богат програм обухвата поетске вечери, концерте, позоришне представе, ликовне изложбе, историјске трибине и образовне радионице, а окупиће умјетнике из Румуније, Бугарске, САД, Малте, Сјеверне Македоније, Републике Српске и Србије.
Међу учесницима из Републике Српске су бањалучки писци Ранко Павловић и Неда Гаврић, док ће у кабареу „Са ове стране дуге“ наступити Сњежана Ђоковић и Владимир Пешић из Источног Сарајева.
Посебан дио програма биће посвећен савременим ауторима који у стваралаштву Ђуре Јакшића проналазе умјетничко надахнуће.

