У Београду је у четвртак, 29. септембра, одржана трибина на тему „Глобално престројавање и избори у Српској и БиХ“, на којој су угледни аналитичари из Републике Српске и Србије покушали да освијетле глобални и регионални контекст у којем ће бити одржани предстојећи избори у Српској и БиХ.
Трибина на којој су учествовали Владислав Јовановић, Ненад Кецмановић, Александар Павић, Предраг Ћеранић, Синиша Љепојевић, Бранко Павловић, Александар Раковић, Александар Вујовић и Ђуро Билбија одржана је у организацији инфрмативно-политичких портала „Све о Српској“ и „Факти“ и уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.
Учесници трибине су размотрили контекст у којем се одржавају избори у БиХ и Српској, након сусрета српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика са руским предсједником Владимиром Путином и обраћања предсједника Србије Александра Вучића у Генералној скупштини УН.
Бивши шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић је у излагању под насловм „Императиви јединства“ навео да у драматичним околностима у којим се свијет налази Срби морају да очувају међусобно јединство и да се сложно супротставе притисцима на српски народ, који је један од најстаријих у Европи.
Он је нагласио да се и Србија и Република Српска налазе под јаким притисцима Запада који Балкан сматра зоном својих интереса и желе да угуше било какав отпор и „чине све да очисте Балканско залеђе пред удар на Русију па и Kину“.
Према његовим ријечима, у вријеме када се Европа налази у времену једне од највећих подјела у својој историји потребно је пружити подршку оним који су заслужни за очување српских држава – Србије и Српске.
Јовановић је упозорио да ће Запад покушати да врати Републику Српску у предратно стање, да ће наставити да подрива Дејтонски мировни споразум, те да се мора имати свијест да се Српска томе може супротставити само сабирањем, и да треба да буде, како је навео, јеж кога не могу да сломе.
Он је поручио да Срби у Српској имају прилику да на предстојећим изборима искажу то јединство и да буду сложни када је најтеже.
„А оно најтеже је управо сада. Ако сада не покажемо испит зрелости, питање да ли ћемо ускоро имати нову шансу за тако нешто“, закључио је он.
Политиколог Ненад Kецмановић је у излагању под насловом „Неутралност али без еквидистанце“ навео да би избори у Федерацији БиХ и чињеница да ни Запад више нема ауторитет да Хрвате и Бошњаке измири и стрпа у једном ентитету требало да растерете Српску, али неће.
Према његовим ријечима, избори у Српској су мање интересантни јер се чини да је њихов исход познат јер у свим истраживањима Милорад Додик, Жељка Цвијановић и СНСД имају предност.
„Нико Јелену Тривић не може да оспори да је ново лице и освјежење, али уз то иде и неискуство, као ни Шаровићу да је искусан, али тешка времена не траже само искусне него и енергичне и одлучне“, рекао је Kецмановић.
Он је додао да се не зна шта у овом тренутку Додику на изборима може више да помогне – подршка предсједника Русије Владимира Путина или санкције САД и Британије.
„Народ у Републици Српској, као и у Србији, неће у НАТО, као ни у ЕУ, али воли Русију, посебно њеног предсједника. Можда гријеше, али демократски је тако“, рекао је Kецмановић и подсјетио како су Срби деведесетих сами против свих устали против глобализма.
Политиколог Александар Павић је у излагању под насловом „Може ли дејтонска БиХ надживети слом светског поретка?“ навео да је за Републику Српску од суштинске важности да задржи везе са Русијом и мултиполарним свијетом који признаје сва српска права, не урушава територијални интегритет, нити намеће своја правила, деструктивни морал или идеологије.
Павић је рекао да је Дејтонски споразум, док га неко отворено не руши, један од алата српске одбране, а ту алатку треба да имају у рукама они људи који бране српске интересе, а не они које гура Запад.
„Ситуација се мења из часа у час и треба препознати јасније него икад да сва расположива средства која имамо треба да искористимо, а неко други јавно и отворено руши оно што је потписано“, рекао је Павић.
Павић је навео да српски народ у Републици Српској мора да буде спреман на вријеме када ће отворено почети да се руши Дејтонски споразум, али да то не може да прође ако на власти у Српској буду они који схватају важност даљег повезивања и јачања односа са Русијом и незападним дијелом човјечанства.
Новинар и публициста Синиша Љепојевић је у излагању под насловом „И Република Српска је дио глобалног престројавања“ навео да актуелна политика у Републици Српској има подршку српског народа који тамо живи, али и подршку Срба уопште.
„Јасна политичка позиција Републике Српске уз подршку српског народа, не одржава само постојеће пријатељске везе него и буди поштовање непријатеља. До када ће Република Српска тако моћи да издржи, то је питање, али задржаће статус да не напушта пријатеље. То је оно што остаје“, рекао је Љепојевић.
Он је нагласио да су Русија и Kина предводници изградње новог свијета, а да је оно што је јако важно да Србија и Српска одржавају везе са њима и другим евроазијским земљама и да се њихов став цијени.
„Ми још имамо статус земље која пружа отпор. Имамо статус оног који се бори против оног што већински дио свијета сматра злом“, закључио је Љепојевић.
Стручњак за безбједност Предраг Ћеранић је у излагању под насловом „Глобално престројавање и избори у Српској и БиХ“ поручио да је извјесно да је предсједник Украјине Владимир Зеленски пројекат иза којег стоје Британци и упозорио да Британци неког свог Зеленског имају у свакој од држава бивше Југославије, а да сада желе да га инсталирају и у Републици Српској.
„И данас у овој предизборној години или неколико дана пред изборе у БиХ они нису стајали скрштених руку. Тај њихов Зеленски у Републици Српској иступа са националним ставом, велича Дражу Михаиловића. Они чине све да га доживе бирачи као заступника српских националних интереса и оних о којим се није могло или смјело говорити“, рекао је Ћеранић.
Према његовим ријечима, оружје Запада је сада превара и обмана јавног мњења у Српској.
„У ствари све је обмана. Kо је био мјесецима у Британији на школовању и страни стипендиста? Онда видите да испод површине ствари стоје сасвим другачије“, указао је Ћеранић.
Он је нагласио да Британци и други западњаци ове године нису организовали протесте у Српској, као што су то урадили 2018. године, јер су оцијенили да би то било контрапродуктивно.
„Јер, организовати протесте против власти у Српској, која се јасно опредијелила, има јасне ставове у којим нема калкулисања ни одустајања од основних начела политике без којих нема опстанка Срба западно од Дрине – било би контрапродуктивно. Они би, девастирањем Републике Српске, намијенили српском народу судбину наших сународника на Kосмету“, рекао је Ћеранић.
Према његовим ријечима, они су у сајбер простору водили јаке битке да би наметнули и довели на власт оне који би радили на реализацији интереса страних амбасада.
„Циљ је створити кооперативну власт која се о односима са Русијом, Kосову, санкцијама неће изјашњавати као ова и зато су увели нови алат, причу о криминалу и корупцији која, изгледа, станује само у Републици Српској“, рекао је он и додао да су блогови и сајтови, односно њихови канали, посебно усмјерени према младима.
Он је рекао да би Влада морала много више да уради на едукацији младих и указао да Британци већ имају план Б2 након избора у Српској, чији се побједници знају.
„Они ће покушати црногорски сценарио у смислу да се направи влада без СНСД-а и у томе ће тражити и већ траже подршку Београда. Дакле, да се све партије које сада чине владајућу коалицију и које су у опозицији приближе и скупе 42 одсто потписа посланика како би направили Владу по узору на ону у Подгорици“, рекао је Ћеранић.
Он је увјерен да ће грађани поново препознати оне који воде политику која је у интересу очувања Републике Српске, оцијенивши да се кандидат СНСД-а за предсједника Српске Милорад Додик очигледно поново доказао као лидер који је за копље изнад осталих и да ће Додик умјети да састави ширу владу, у којој Ћеранић види све политичке партије, осим ПДП-а.
„Он је већ и појаснио зашто. У ситуацији у којој смо било би јако добро да свуда гдје живе Срби постоје јаки политички лидери који ће сарађивати, договарати и усаглашавати политику са политиком Србије“, рекао је Ћеранић.
Он је поручио да су јаки лидери веома важни за националне интересе.
„У Републици Српској то је опстанак Срба са те стране Дрине, а он може да се обезбиједи само очувањем Републике Српске, бар у овом капацитету који нам је остао“, закључио је Ћеранић.
У излагању под насловом „Српски фактор у европској кризи“ аналитичар Александар Вујовић је истакао да само јака власт са пуним легитимитетом свог народа може да обезбиједи да се глас тог народа чује, те да ће у том смислу бити важно да на предстојећим изборима у Републици Српској излазност буде већа него икада раније.
„Ко год да на предстојећим изборима у Републици Српској победи имаће тежак задатак да, у измењеним спољнополитичким и геоекономским околностима, блокира све иницијативе које задиру у витална права и интересе нашег народа“, истакао је Вујовић.
Он је навео да је данас потребно више него икада да српски народ буде сложан и уједињен и да не постоје никакви шумови између Београда и Бањалуке, што би могао бити национални суицид и да тога морају бити свјесни владајући кругови у оба престона града.
Вујовић је рекао да су Србија и Српска данас једина два острва слободе у мору НАТО чланица, а да је НАТО био и остао највећа директна и индиректна пријетња српском националном и државном опстанку и просперитету.
Историчар Александар Раковић се у излагању под насловом „Нови поредак и српско питање“ заложио за враћање јединствене српске државности и српског уједињења, те оцијенио да се можда, усљед глобалних прилика, само краткотрајно могу отворити врата за праведно рјешење српског питања.
„Искористимо сваки секунд, јер наше намере су миротворне, а српско уједињење је свети циљ“, истакао је Раковић који сматра да треба створити јединствену српску државу, за коју је сасвим логично да се зове – Србија, коју би чиниле Србија, Република Српска и Црна Гора.
Према његовим ријечима, то уједињење је природан циљ којем треба тежити и свакодневно радити на свим пољима, јер све остало може довести до стварања конвертитских идентитета као у Црној Гори или међусрпских сепаратизама, који би од Србије и Српске направили Грчку и Кипар.
Он је додао да Србија и Српска у себи имају већ изграђен истовјетан српски државни индентитет који црпе из државног идентитета Краљевине Србије, те да треба да буду јединствена Србија.
На путу до уједињења, каже Раковић, треба остварити и повратак Косова и Метохије у прави поредак Србије, обнову српске државности Црне Горе и раздруживање Републике Српске из „наметнуте творевине такозване БиХ“.
„То делује далеко, али не мора да буде. Глобалне турбуленције и стварање нових поредака пружају шансу за ближа и бржа решења. Специјална војна операција у Украјини и глобално престројавање отворили су врата стварању новог поретка, верујемо праведнијег“, истакао је Раковић.
Економски аналитичар Бранко Павловић је у излагању под насловм „Има ли у свјетском хаосу скривеног система, контроле и навођења глобалне дубоке државе“ оцијенио да су ставови Републике Српске на вријеме уочени и да је важно истрајати на њима, а да је политика ЕУ у ствари политика Америке.
„То је опасна екипа у Европској комисији, актуелној влади Немачке и у Европској централној банци. Они су инсталирали механизме даљег дисциплиновања земаља. Том систему одговара цели данашњи хаос од ратова до рецесије, а не само дестабилизација Русије“, рекао је Павловић.
Он је указао да је идеја Запада и Америке да убрзано уведе у банкротство огроман број држава, како би дошле код њих да преговарају о враћању дугова, уз услов да прихвате њихову политичку агенду и да се одмах поново задуже купујући њихове нове технологије.
Али, додао је, занемарују да те нове технологије усвајају убрзано Русија, Индија и Кина, која такође може да даје кредите.
Он сматра да Америка жели да влада свјетом преко својих кључних сателита, прије свега Њемачке, као и да ће побиједити Русију, а ако то не успије, онда ће „слупати“ ЕУ.
Уредник портала „Факти“ и „Све о Српској“ Ђуро Билбија у излагању под насловом „Гласаће се о Додиковом путинизму и орбанизму“ рекао је да су они које не занима српско уједињење, које је назвао „републичкосрпским милановићима, комшићима, џаферовићима и ђукановићима“, пристали да им то буде забрањено од оних са Запада којима смета све српско.
„Већина их није ни фртаљ фртаља од онога што /предсједник Хрватске Зоран/ Милановић повремено уради уз бриселски и вашингтонски ветар, а Додика сада критикују за државничке контакте са Милановићем. Суштински им не сметају Милановићев реверанс западним газдама Хрватске у виду заклињања да и он прижељкује слабљење Русије, нити речено о `варваризму Београда`“, каже Билбија.
Њима, додао је, ништа не значи што Додик дио интереса Хрвата у БиХ и Милановићеве политичке енергије усмјерава у једра Републике Српске, нити што је западну и сарајевско-загребачку игру са почетка деведесетих да су „сви против Срба“, посљедњих година довео до српско-хрватског заједничког парирања ономе у име чега Бакир Изетбеговић проглашава Дејтонски споразум за „лудачку кошуљу на тијелу БиХ“.
Он је оцијенио да су западне газде Хрватске, муслиманског Сарајева и доброг дијела опозиције у Српској – фактички исте, само је разлика што Милановић понекад понешто може и смије, а Додикови политички конкуренти из Српске ни пола од тога.
Билбија каже да Западу, као и младомуслиманском Сарајеву, и од Републике Српске треба само једно – да не постоји. „Ово је главно о чему ће Република Српска гласати 2. октобра. Са неким условностима речено – будућност Српске нису Хрватска и Милановић, већ – Мађарска и Виктор Орбан. Другим речима – Додиков путинизам и орбанизам“, истакао је Билбија.
Комплетан снимак трибине „Глобално престројавање и избори у Српској и БиХ“ можете погледати ОВДЈЕ.