Репрезентативни наступ Републике Српске под мотом „Читајмо заједно – ћирилицом“ свечано је данас отворен на Међународном сајму књига у Београду.
Тривићева је истакла да се српски народ током свог постојања борио да сачува своје највеће вриједности – језик и писмо, јер га то чини народом.
„Српска ћирилица је темељ нашег идентитета и зато не смијемо дозволити да се губи. Најплеменитије мисли, најљепша осјећања и најважнији закони написани су ћирилицом“, подсјетила је Тривићева.
Она је напоменула да данашње генерације живе у времену дигитализације и у ери нових медија, тако да је њихов начин образовања потпуно другачији од онога који су имали наши преци.
„Важно је схватити да се традиционално и модерно не искључују, већ надопуњују. Зато је Министарство просвјете и културе ангажовало студенте завршних година графичког дизајна како би креирали ћирилично писмо у фонтовима који могу да се користе на интернету“, нагласила је Тривићева.
У име Представништва Републике Српске у Србији госте, публику и представнике медија поздравио је шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, а у име Министарства културе и информисања Србије помоћник министра за савремено стваралаштво Радован Јокић.
Цицовић је истакао да је за овогодишњи слоган „Читајмо заједно ћирилицом“ изабран како би се широј јавности скренула пажња да сви заједно морамо да радимо на очувању српског националног идентитета, језика, писма и наше културе, традиције, православне вјере и обичаја.
„Ако се тако сачувамо на овим просторима, сигурно ћемо имати извјесну будућност“, поручио је Цицовић.
Радован Јокић је изјавио да Србија и Република Српска морају да буду заједно у борби за очување српског језика и ћирилице, јер је то супстанцијални дио чувања нашег националног идентитета.
„Ићи ћемо и даље заједно као и до сада, јер Министарство културе и информисања Србије континуирано подржава културне делатности установа и удружења у Републици Српској и у БиХ у целини, а посебно у области језика и писма“, рекао је Јокић.
Панелисти су упозорили да је опасаност по ћирилицу директна опасност за читав српски народ, јер је ћирилица основа његовог постојања. Такође су истакли да је дигитализација додатно угрозила наше традиционално писмо, пошто је далеко већи избор латиничних фонтова.
– Кроз историју смо сведоци да, кад год је био прогон Срба, прогонила се ћирилица. Када укинете ћирилицу, ви не укидате само српски језик него и српски народ. Укидате народ тиме што сте укинули његову основу, јер оно што повезује нашу културу у осам векова и што је заједничко српској култури је управо ћирилица. Апсурдно је кад странцима данас морате да објашњавате од кога је ви то штитите, од кога тражите да је употребљава, јер тражите од оних којима је ћирилица идентитетски критеријум. Тражите од Срба да буду Срби, да ћирилица буде оно по чему се препознајемо – казао је на панелу професор Милош Ковачевић.Једно од питања на трибини било је и да ли смо свесни важности образовања и читања.
– Наравно да јесмо и морамо бити, јер све оно што је будућност српства, и у Србији и у Републици Српској, налази се у школама. Начин на који поступамо са младима, како их учимо, то је наша будућност. Мислим да је однос државе и школе као однос сетве и жетве. Нездраво је да наши ђаци не читају Бранка Ћопића, Петра Кочића, Иву Андрића… Данас можете завршити гимназију а да кажете да их нисте прочитали – упозорио је професор Вељко Брборић, алудирајући на наставне планове у БиХ.
Он је подсетио да је један од главних задатака школства у образовању кроз српски језик и књижевност „развијање љубави према језику и књижевности и потребе да се он негује и чува“.
Говорећи о улози медија у (не)промовисању ћирилице, професор Александар Милановић скренуо је пажњу да је велики број медија у Србији у страном власништву и да то диктира и њихов однос према ћирилици:
– Латинични медији су противници ћирилице и воде непрекидну борбу против ње у текстовима, у реакцијама кобајаги „читалаца“, на порталима… Ћирилица се покушава представити као застарело, сељачко, анахроно, неевропско писмо. У тим медијима ви видите јасну стратегију да се ћирилица обезвреди а да нам се латиница представи као нешто много модерније, европскије, „градскије“ писмо и да је наш културолошки корак у будућност тај да се одрекнемо застареле ћирилице. Али, ћирилица није сељачко, већ модерно европско писмо.
Након свечаног отварања у овиру штанда Републике Српске започео је програм промоција са представљањем двије књиге за дјецу у издању Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево – „Како сам завољела своје име“ Соње Арсић Вукомановић, која говори о тинејџерки чији се живот свео на интернет, „Инстаграм“ и смајлије, а која се суочава са стварним свијетом, па јој се тај живот руши.
Удружење књижевника Републике Српске представило своја издања, као и часопис „Нова стварност“. О десет издања су говорили, између осталих, предсједник овог удружења Предраг Бјелошевић, који је истакао да су ово издања у посљедње двије године, а да је ово удружења од прије пет година почело и своју издавачку дјелатност, током које је издало око 30 наслова. Говорећи о часопису „Нова стварност“, он је рекао да су умјетници Републике Српске нова стварност на балканским просторима.
Архив Републике Српске представио је монографију „Сакрална архитектура бањалучке Епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека“ аутора Славољуба Лукића, Бојана Вујиновића и Марка Јанковића. Мастер археологије Бојан Вујиновић рекао је Срни да је књига писана како би се потврдило да је БиХ одувијек имала српски предзнак и да се прича о постојању српског становништва на том простору може испратити од најранијих времена. „Показујемо да и ми на том простору нисмо `тиква без коријена`. Данас је тај простор организован кроз једну нову политичку ситуацију која се зове Република Српска, унутар БиХ“, рекао је Вујиновић.
Видео извјештаје са свечаног отварања и данашњих промоција погледајте ОВДЈЕ