Данас je на штанду Представништва Републике Српске у Србији (хала 2, ниво А), шест издавача из Српске представило своја издања, а на крају петог сајамског дана одржано је традиционално, десето по реду, књижевно вече пјесника из Србије, Српске, Црне Горе и расијања.

Промоције су започеле у 11.30 представљањем стрип издања Удружења стрип аутора и обожавалаца стрипа „Девета димензија“ Бање Луке – Змија под ледом и Стивенсон – унутрашњи пират.

У 12 сати Музеј савремене умјетности Републике Српске промовисао је књигу Тајни живот музеја аутора Јелене Којовић Тепић која је прилагођена за за дјецу од пет до 12 година.

Директор Музеја Сарита Вујковић рекла је да ова публикација, објављена 2020. године, на необичан и занимљив начин – спајањем текста, илустрација и специфичног дизајна, представља Музеј савремене умјетности Републике Српске, његов рад и богату збирку, али и музеологију.

„Пошто сам писац за дјецу, смислила сам причу да је некада давно у згради овог музеја која је настала као зграда жељезничке станице из времена Аустроугарске, неким возом дошао миш који је родоначелник мишевске династије која се бави скупљањем умјетничких дјела“, рекла је аутор Јелена Којовић Тепић.

И оно што запослени у музеју раде дању, то, каже она, мишеви раде ноћу – они су рестауратори, конзерватори, људи за њих не знају, а они живе лијеп музејски живот.

Након тога у 13 сати Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске представио је књигу Војска Републике Српске, приређивача: Драгише Јуришића, Предраг Обреновића и Љубиша Вулина у којој је приказан комплетан период од 30 година постојања ове војске.

Књига је преведена и на енглески језик, како би се приближила што широј публици, а у плану је и превод и на руски, француски, па и кинески језик.

Историчар Предраг Лозо из Центра је рекао да је ова књига систематично и организовано приређен приручник који даје обиље основних информација шта је ВРС у организационом и симболичком смислу.

Он је подсјетио на историјски контекст настанка ВРС 12. маја 1992. године, наводећи да је свој коријен нашла у настојању да се српском народу не понови геноцид у НДХ у Другом свјетском рату. Он је истакао да је то била посљедња званично организована војна сила на подручју БиХ.

Лозо је рекао да је ВРС била превасходно одбрамбена формација, што се слаже и са основним циљем фунцкионисања Републике Српске, а то је одбрана српског народа на тим просторима.

Јуришић је рекао да књига обухвата комплетан период постојања ВРС, као и њеног наставка функционисања у облику Трећег пјешадијског Република Српска пука у саставу Оружаних снага БиХ, који баштини традицију ВРС.

„ВРС је посебно у том послијерантом периоду била гарант опстанка Републике Српске, с обзиром и на Кфор и на снаге непријатеља које су већ тада биле много јаче и опремљеније“, рекао је Јуришић.

Он је рекао да је ВРС постојала као једна организована институција, на коју се Република Српска могла ослонити у сваком моменту и била заштитника постојања српског народа на тим просторима.

Према његовима ријечима, књига садржи обиље фотографија, шема, графикона, копија историјских докумната, чинова, униформи, ратних застава…

У 14 сати СКПД „Просвјета“ главни одбор Источно Сарајево промовисао је Календар Просвјета 2019/2020″ о коме је говорио приређивач академик Војислав Максимовић који је истакао да ови календари представљају својеврсан документ садашњег времена.

У наставку промоција у 14.30 Матична библиотека Источно Сарајево представила је своја издања: Проф. др Љубинка Петрић Башовић – изабрани радови, приређивача академика Војислава Максимовића;

Стево Калуђерчић- просвјетни, културни и политички радник (1864-1948), приређивача мр Ивана Куљанин;

Роман Метастаза и збирка поезије Кад ђаво крви зажели аутора Горана Врачара;

Збирку поезије Опроштајно писмо аутора Даре Секулић; и Библиографија издања Матичне библиотеке Источно Сарајево: 1997-2020, аутора Браниславе Милошевић.

Након тога у 16.30 Универзитет у Источном Сарајеву представио је Монографију 30 година Универзитета у Источном Сарајеву и фототипско издање часописа Васељена, који свједоче о бурним и тешким временима у којим је Универзитет основан и израстао у једно од најважнијих образовних институција Републике Српске.

Први ректор Универзитета, акдемик Војислав Максимовић, је нагласио, евоцирајући успомене на ратне године када је Универзитет основан, да је идејни творац и један од најзаслужнијих за то био и један од оснивача Републике Српске покојни Момчило Крајишник који је био свјестан колико је образовање важно, а да је велику улогу имао и Љубомир Зуковић.

Максимовић је нагласио да га је вијест да је изабран за ректора изненадила и да није могао да одбије, нагласивши да му је веома драго што присуствује промоцији монографије која свједочи о тим временима.

Професор Драга Мастиловић је рекао да је питање опстанка и оправданости постојања Универзитета у Источном Сарајеву често било предмет расправа у Народној скупштини тадашње Републике Српске.

„На засједању 30. и 31. децембра 1993. године водила се жучна расправа о оправданости постојања овог универзитета. У расправу се укључио и тадашњи предсједник Републике Српске Радован Караџић који је позвао посланике да не размишљају регионално већ национално“, рекао је Мастиловић.

Он је навео да је Караџић тада поручио посланицима да воде рачуна о сваком дијелу Републике Српске, а не само о својим регијама.

Мастиловић је рекао да се снажно за очување универзитета залагао и посланик Војо Купрешанин који је рекао да се дјеци око чијих кућа падају гранате мора омогућити да се образују и чувају српску земљу, јер ће српска револуција пропасти ако они оду.

Он је додао да порука Купрешанина има свој пуни смисао и данас, а да од момента оснивања и у све три деценије рада Универзитет има изузетне критеријуме и ниво.

Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић изразио је задовољство што су ова два капитална дјела вечерас представљена београдској публици, нагласивши да је било потребно пуно воље, мудрости и рада на њима.

Професор Сандра Ивановић осврнула се на фототипско издање часописа „Васељена“, оцијенивши да тај часопис, који је излазио од 1995. до 2002. године, представља драгоцјено насљеђе Универзитета у Источном Сарајеву.

У 18 сати на штанду Српске је одржано традиционално десето Књижевно вече 33 пјесника из Српске, Србије, Црне Горе и расијања. Љубитеље појезије је у име организатора, Представништва Републике Српске у Србији, поздравио Душко М. Петровић поручивши да их је од посљедњег дружења 2019. године напустило преко 150 књижевника, али да је жеља за животом надјачала вирус корону и да су пјесници поново на окупу.

Присутнима се први својим стиховима о великом Бранку Ћопићу представио Радомир Андрић, а потом су се низали пјесници Благоје Баковић, Славомир Гвозденовић, Братислав Милановић, Милан Михајловић, Јованка Стојчиновић Николић, Горан Врачар, Рајко Срдић, Мирјана Билатовић и други.

Гвозденовић је посебно захвалио организаторима што је на исто мјесто скупио пјеснике који стварају на српском језику, те поручио како треба сачувати Републику Српску.