У Представништву Републике Српске у Београду данас су свечано уручене књижевне награде „Извор“ за најљепшу пјесму и најљепшу причу о завичају у 2022. години, које су побиједиле на јубиларном десетом конкурсу овог Представништва и Редакције часописа „Жрнов“.

Награду „Извор“ за најљепшу причу о завичају добила је Маријана Јовановић из Србије за причу „Огњиште“, а награду за најљепшу пјесму два аутора – Јелена Вујановић из Републике Српске за „Прекинуту пјесму“ и Радослав Вучковић из Србије за пјесму „Родна кућа“.

Награду, коју чине грамате и новчани износи, најуспјешнијим књижевницима-учесницима на овом конкурсу уручио је шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, а награђени радови биће објављени у првом сљедећем издању часописа „Жрнов“, у јуну.

Цицовић је, након уручења, изразио задовољство што је ова књижевна награда, коју додјељује Представништво и часопис „Жрнов“, постала традиционална, те напоменуо да ове године жири није могао да се одлучи, па су награду за најљепшу пјесму о завичају добила два аутора.

„То је награда за све што чините на очувању културе, традиције, језика, писма, јер нама у Представништву посебан значај имају све активности које су прије свега усмјерене на очување српског националног идентитета, културе, традиције, обичаја, језика, ћирилице и наше вјере православне“, рекао је Цицовић.

Те активности, додао је он, прије свега су усмјерене на оно што је најважније за српски народ, а то је јединство и саборност, и да зато посебну радост представља када се на конкурсу појаве аутори и из Републике Српске и Србије и Црне Горе, Сјеверне Македоније и расијања.

„На тај начин дајемо и допринос свему што ће дати резултат да сви заједно раузмијемо да, када је у питању култура, традиција, обичаји, језик и писмо, ту нема граница и граничних прелаза. Да гдје год наш народ живио, да је то један етнички, језички и културни простор“, истакао је Цицовић.

Он је напоменуо да су све ове активности усмјерене на то да Представништво пружи свој допринос јачању односа Срба из Републике Српске и из Србије, али и јединству и саборности цјелокупног српског народа ма гдје живио.

Цицовић је рекао да ће на овогодишњем Међународном београдском сајму књига у октобру Представништво Републике Српске и часопис „Жрнов“ представити и зборник најбољих радова у десет година књижевне награде „Извор“.

Књижевник и главни уредник часописа „Жрнов“ Душко М. Петровић подсјетио је да је награда „Извор“ почела да се додјељује 2013. године, како би се вратио осмијех на лице избјеглих.

Он је рекао да људи пишу о завичају у којем живе или су га оставили негдје, те да је и ове године, као и претходних, било доста успјешних аутора и награђиваних писаца.

Једна од добитница награде за најљепшу пјесму Јелена Вујановић родом из Новог Града, а настањена у Београду, рекла је да је ова награда подстицај свима који пишу да постоји неко ко то цијени, нарочито у поезији, која је данас скрајнута.

Она је додала да она за себе каже да је самопроглашени „амбасадор Уне“, и да јој тема о завичају одговара, јер свој крај око Уне воли и промовише, те да у томе и значајну улогу има и Представништво.

Радослав Вучковић из Сврљига, код Ниша, рекао је да му ова награда веома значи и да се посебно радује наградама које је добијао у Републици Српској, а ово му је трећа.

Маријана Јовановић из Новог Сада, добитница награде за најљепшу причу, рекла је да је она електроинжењер по струци, док је писање њен хоби, а на причу „Огњиште“ мотивисао ју је случај њеног колеге који се заједно са своја два брата спремао да посјети мајку на селу, а уочи посјете, она је преминула.

Јовановићева је истакла да је она своју причу окренула, па је мајка успјела да доживи да види своја три сина у свом селу крај Мораве и да је након те посјете умрла, односно доживјела је да види синове и умрла је срећна.

На конкурс је стигло 97 радова из Србије, Српске, Црне Горе и расијања, међу којима и двоје аутора из Сјеверне Македоније и Бугарске.

Жири је радио у саставу Јелена Ћирић, Милан Михајловић и Биљана Станисављевић, која је прошлогодишњи добитник награде за причу.