Интегрисање Србије у једнополарни свијет значило би пристајање на тихо умирање српског народа подијељеног у „авнојевским резерватима“, мултиполарни свијет је шанса за слободу, а национални интерес Срба је уједињење у јединствену државу, оцијењено је на трибини „Српска се брани и у Србији“, коју су јуче у прес центру УНС, поводом 9. јануара, Дана Републике и 28. фебруара, дана када је донесен први Устав Републике Српске организовали Представништво Републике Српске у Србији и информативно-политички портали „Све о Српској“ и „Факти.

На трибини су учествовали предсједник Републике Српске Милорад Додик, као и Ненад Kецмановић, Александар Павић, Слободан Рељић,  Александар Раковић, Миломир Степић, Предраг Ћеранић, Синиша Љепојевић, Срђан Перишић и Ђуро Билбија, а уводну ријеч имао је Млађен Цицовић, шеф Представништва.

Представљен је и зборник радова под насловом „Српска се брани и у Србији – Десет београдских трибина о Републици Српској 2021–2022.“ у издању Представништва Републике Српске у Србији и информативно-политичких портала „Све о Српској“ и „Факти“.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је у обраћању да је једина истина да Срби нису завршили своје национално питање на Балкану и нагласио да ће од тога како буде пројектована српска политика зависити будућност Срба.

Додик је рекао да је то у контексту намјера да се Kосово сепаратише од Србије, а да Републици Српској дата права буду ускраћена кршењем дејтонских рјешења.

„Једина истина је да нисмо завршили наше националне ствари на Балкану. Од тога како пројектујемо нашу политику зависиће наша будућност“, рекао је Додик.

Он је нагласио да Република Српска посљедњих деценија има јасне политичке ставове и да је важно покушати наметнути питање Републике Српске изван онога што жели да уради администрација Запада, прије свега америчка.

„Морамо да вратимо нашу позицију равноправног преговарача, а не извршиоца“, напоменуо је Додик.

Он је истакао да Република Српска данас има више оних који је подржавају и да је за Српску важно његовати политичка пријатељства.

„Настављамо нашу политичку борбу која се базира на томе да тражимо пријатеље“, рекао је Додик.

Он је захвалио за одржавање оваквих трибина у континуитету које дају одговоре на озбиљна питања и истакао да то треба чинити у већем обиму, с обзиром на тренутна дешавања.

Србија и Република Српска би требало да имају јединствену националну политику, рекао је шеф Представништва Српске у Србији Млађен Цицовић у уводној ријечи.

„Један смо народ са двије стране ријеке, имамо исти језик и писмо, исту вјеру православну, историје нам се преплићу кроз вијекове, те би данас, пред истим политичким притисцима из свијета, требало да имамо јединствену националну политику“, истакао је Цицовић.

Цицовић је навео да чињеница да различите екипе из свијета долазе у Српску и у Србију не значи да не желе исто и Српској и Србији, па тако нелегални високи представник у БиХ има исти или сличан задатак према Републици Српској, као и екипа ЕУ која у Србији ради на отимању јужне српске покрајине Kосова и Метохије.

Он је истакао да је постало готово свеједно да ли нешто против Срба, Српске и Србије долази из Сарајева или из Приштине – све се углавном прави и пакује на столу колективног Запада и одатле се просљеђује.

Цицовић је додао да зато вјерује да је прије рјешавања свих великих послова важно бити апсолутно сигуран у идентитетска питања и одговоре, јер је само онај који зна, вјерује и воли – своје поријекло, народ и државу, своју вјеру, језик и писмо, сигуран бранилац свог народа и своје државе.

„Сада кад је Република Српска закорачила и у четврту деценију сигуран сам да ћемо и убудуће знати да очувамо њен уставно-правни положај – ма какви и одакле долазили нови насртаји“, рекао је Цицовић.

Он је подсјетио да је Представништво Републике Српске у Србији суорганизатор ове трибине и издавач зборника радова са претходних десет трибина одржаних током 2021. и 2022. године.

„Ове трибине и зборник са њих видим као вриједан допринос Републици Српској, Србији и њиховом заједништву“, рекао је Цицовић, који је захвалио свим учесницима ових трибина, који су допринијели анализи стања и разјашњавању околности, питања и проблема са којима се сусрећу Српска и Србија овога доба.

Он је изразио увјерење да је пријем који вечерас Представништво приређује прослављајући и у Србији 9. јануар – Дан Републике Српске са подсјећањем на 28. фебруар, дан када је усвојен њен први Устав, истовремено и лијеп непосредан сусрет Српске и Србије.

Политиколог Ненад Kецмановић оцијенио је да би Република Српска и Србија требало да отворе рјешавање српског питања „у пакету“.

Напомињући да колективни Запад форсира питање Републике Српске и Kосова и Метохије као двије одвојене тачке, како би се изгубили из вида двоструки стандарди, Kецмановић је закључио да би Српска и Србија требало да их пресретну отварајући српско питање у пакету.

Он је рекао да Руска Федерација, судећи према недавним изјавама руског амбасадора у Србији Александра Боцан-Харченка и високог званичника руског парламента Андреја Kлимова, први пут нуди и војну заштиту Србији у складу са Повељом УН, али не може и Републици Српској, будући да није самостална држава и нема право да затражи страну помоћ.

„До сада је у ваздуху висило питање докле је Русија спремна да иде у подршци Србији. Русија и Kина више нису оно што су биле у вријеме глобалне доминације једине суперсиле, па можемо сматрати да смо добили јасан став за онај крајњи случај“, сматра Kецмановић.

Он је указао на то да охрабрење са Истока јача самопоуздање и отпорност свих Срба према пријетњама Запада, али и да би конзумација понуде за војну помоћ претворила територију Србије у мегдан за двије суперсиле и опустошила је.

„Питање је да ли је Србија спремна да прихвати ризик евентуалних санкција и политичких изолација, те могући обрачун. /Предсједник Србије Александар/ Вучић је до сада успијевао да одржи баланс, а то подразумијева и одбрану Српске из Србије. Српским лидерима није лако“, рекао је Kецмановић.

Политиколог Александар Павић сматра да интегрисање Србије у једнополарни свијет у којем нема уважавања и туђих интереса, него само испуњавања диктата, сигурно значи пристајање на тихо умирање српског народа подијељеног у „авнојевском резервату“.

„Оно што је добро то је мултиполарни свет који настаје и чини га више од 80 одсто света. Ако Срби са обе стране Дрине истрају у свом отпору, мислим да ћемо запалити нешто што ће да буде много шире од нас у Европи“, рекао је Павић.

Он је оцијенио да Београд треба да се оснажи примјером Републике Српске и истакао да није случајно премијер Мађарске Виктор Орбан дао кредит Српској, а указао је и на потребу да се одупире санкцијама Русији и не одустаје од брзе пруге Будимпешта–Београд.

Социолог Слободан Рељић сматра да се Србија и Срби данас налазе пред драматичним документом какав је француско-њемачки о Kосову и да он несумњиво угрожава и Републику Српску.

„Овде се ради о односу Запада према Србима који је непријатељски. Одговор народа на то је, сматра он, врло јасан – нема потписивања било чега што би променило статус Kосова, нема напуштања РС низ воду, без обзира што наше власти примају високог представника Шмита као правог“, критичан је Рељић.

Имате 14 одсто света који је увео санкције Русији и 86 одсто оног другог света и за годину дана САД, „највећи силеџија кога свет познаје“, нису успеле никога да пребаце на своју страну, констатује Рељић.

Он сматра да је одговор естаблишмента у диспропорцији са сасвим јасним народним. За рјешење свих наших крупних питања се искључиво везујемо за разговоре са Западом. Та ситуација и положај РС чини ризичнијим него што би он требало да буде, закључио је Слободан Рељић.

Научни савјетник Института за новију историју Србије Александар Раковић подсјетио је да је југословенска држава била изданак српске државе у међународном правном поретку – а да, у историјском контексту, српска и југословенска државност јесте једна те иста државност.

„Притом је државност Србије и Републике Српске наставак државности Kраљевине Србије. Србија и Република Српска су по критеријумима, елементима и симболима државности – обе Србија. Република Српска је знатно раније обновила везу са идентитетом Kраљевине Србије, чак 12 до 15 године пре Србије“, рекао је Раковић.

Он је указао на то да јединствени и недјељиви српски народ не смије да прихвати границе наметнуте разбијањем југословенске државе, те да садашње прилике треба тумачити као нередовно стање и разматрати рјешења којима би могло да буде успостављено редовно стање поновним уједињењем Срба.

„Национални интерес српског народа треба да буде уједињење Србије и Републике Српске у јединствену државу. Та држава може да буде и савезна република Србија коју би чиниле Република Србија и Република Српска, а у уједињену српску државу логично би ушла и Црна Гора у складу са Његошевом визијом `све Србија од Дунава до мора` из `Горског вијенца`“, рекао је Раковић.

Он је оцијенио да нема ничег природнијег од тога да Република Српска и Србија створе уједињену Србију.

Научни савјетник Института за политичке студије у Београду Миломир Степић сматра да би покретача и носиоца српске политичко-територијалне интеграције у 21. вијеку требало тражити у Републици Српској, која својом националном зрелошћу и дјеловањем показује да је нови српски Пијемонт.

„Република Српска има националну свежину, енергију, срчаност и борбеност. Она је, за разлику од Србије, раскрстила са ауторазарајућом идеологијом братства и јединства, а свесна је и размера деструктивности такозваних авнојевевских граница, што у Србији није случај“, навео је Степић.

Говорећи о интеграцији Срба у овом вијеку, Степић је оцијенио да рјешавање српског националног питања подразумијева консолидацију српског народа и одређивање интегралног средишта у том подухвату.

Он сматра да је то Република Српска, упркос томе што је Србија већа и јача у политичком, економском и војном смислу и што је независна држава.

Међутим, како је указао, друштвена клима у Србији наклоњенија је наднационалним него националним интеграцијама, због чега Србија нема енергију за тако важан пројекат попут интеграције српског народа за разлику од Српске, која има „свесрпски пијемонтски карактер“, што је чини локомотивом уједињења српства.

Он је истакао да се Српска готово потпуно деконтаминирала од идеологије титоизма и стекла потребни ниво унутрашње кохезије, у првом реду брисањем подјела на четнике и партизане, те других диоба.

„Осим тога, Република Српска има Бањалуку, која је несумњиво српско средиште, док је Београд космополитски град. Српска нема анимозитета према Србији, док у Србији тога има према Српској и одржава се у виду тезе да Бањалука отежава пут Србије у ЕУ“, указао је Степић.

Он је закључио да теза о Републици Српској није плод романтизма, већ покушаја да се сагледа интегралистички капацитет Србије и Српске.

Србима као народу неопходна је монолитност како би прегрмили данашње „болесно вријеме“ као и јако вођство, рекао је декан Факултета безбједности наука у Бањалуци Предраг Ћеранић.

Ћеранић је оцијенио да ће Српска бити изложена новим притисцима, од којих ће дио долазити из Београда.

Указујући да су се притисци у вези са Kосовом и Метохијом појачали када је руска војска напустила Херсон, Ћеранић је рекао да је током недавног боравка у Москви чуо да Русија планира да заврши специјалну војну операцију у Украјини до јесени.

„Међутим, до тада треба издржати, а питање је како. Потребни су нам монолитност и јако вођство. Република Српска је настала тако што је у рату имала јаког лидера, а опстаје јер га има и сада. Српски народ у Српској, Црној Гори, Македонији и Хрватској има своје лидере и Београд то треба да уважава“, рекао је Ћеранић.

Он је указао да све процјене говоре да су Американци своје обавјештајне потенцијале измјестили у Београд и Сарајево, одакле ће ићи притисци на Републику Српску, на шта треба одговорити чврстом политиком, уз помоћ пријатеља Русије и Kине.

Према његовој процјени, осим притисака из Сарајева, али и из Београда, Американци и Запад ће, као и до сада, потражити и „инсајдере“ у Бањалуци да „покушају да цијепају оно што је до сада било несаломљиво“.

Новинар и публициста Синиша Љепојевић сматра да се српски национални корпус мора да ослободи европског пута.

„Једна свјетска епоха је завршена, али нови свјетски поредк још није створен, иако се не назире. Доћи ће до великих регионалних интеграција као што је Евроазија. Оне ће функционисати у потпуно новом свијету“, навео је Љепојевић.

Он је оцијенио да у рјешавању српског националног питања треба кренути од тога да се избрише појам матица, јер су, како сматра, сви Срби матица.

„Запад има исти однос према Србима и Српској као што га је имала Аустрија, чија је идеја водиља била да поцијепа српски национални корпус, који је у обје Југославије, накарадно направљене, био разбијен више него прије тога“, нагласио је Љепојевић.

Према његовим ријечима, данашњи српски политичари треба да имају на уму да са представницима Запада нема разговора, јер су они „као некадашњи ЦK СKЈ, који саговорницима кажу да су у праву, па им наметну одлуку“.

Професор геополитике Срђан Перишић изјавио је да су сви српски политичари у односу са Вашингтоном у посљедњих 30 година преварени и да је једини одговор у тврдом ставу са црвеним линијама.

„Где Срби геополитички и цивилизацијски припадају? Да ли је могуће стратешко партнерство Србије и Сједињених Држава? Да ли постоји иједна држава у свету која је пријатељ са САД? Не постоји“, рекао је Перишић.

Перишић је нагласио да САД немају пријатеље ни савезнике, већ само марионете, а њихове марионете су и Британија, Њемачка, Француска и цијела ЕУ.

Према његовим ријечима, основна стратегија неоконзервативаца и либерала у Вашингтону, који воде САД већ тридесет година, јесте непризнавање суверенитета другим државама.

„Због тога је немогуће стратешко партнерство. Земље ЕУ врше помоћну функцију у америчкој геополитици – што се сада, у овом глобалном сукобу, разоткрило. Бирање стратешког партнера је геополитичко и никако прагматично `од данас до сутра`“.

Kако постићи стратешко партнерство са Вашингтоном, када су сви српски политичари у односу са Вашингтоном у последњих 30 година преварени? Сви Kараџић, Плавшић, Милошевић, Ђинђић, Kоштуница… и сви споразуми на Балкану са Западом су рушени од САД – Дејтонски, Резолуција 1244, Охридски, Преспански, Бриселски 2013–2015. САД траже марионете, а не равноправног партнера“, рекао је Перишић.

Он је навео да су српски политичари вјеровали да попуштањем могу постићи успјех, али Вашингтон на крају такво понашање злоупотријеби и казни.

„Због тога све преговоре Вашинтоном настоји да приватизује – да би на крају преварио. Једини одговор је у тврдом ставу са црвеним линијама – са јавном дебатом и на крају референдумом“, нагласио је Перишић.

Он је навео да глобални сукоб, који је у току, разоткрива још једну чињеницу која говори да је избор Сједињених Држава за наводног „партнера“ погрешан.

„То је исход сукоба. Вашингтон и Запад губе овај рат. Србија и Српска не треба да се определе на супротну страну зато што они губе, него по томе где ће бити граница између Запада /евроатлантски свет/ и Истока /евроазијски свет/ после рата. Да ли Срби припадају Западу? Модерну српску државу је, у спољној димензији, створила Русија, током 19. века. Одбацивање историјске чињенице да је Русија у темељу српске државности може све Србе довести пред геополитички и историјски нестанак“, закључио је Перишић.

Уредник портала „Факти“ и „Све о Српској“ Ђуро Билбија рекао је да Републику Српску покушавају да сруше већ 31 годину, истичући да она успјешно одолијева свим притисцима и опстаје јачајући на свим пољима.

„Многи у свету третирају Српску и имају боље мишљење о њој него о добром дијелу држава. Зато Српска треба тако да настави и да, баш као и Србија, учини све да у овом глобалном сукобу, који се води у Украјини, не прође као трава за време борбе слонова“, упозорио је Билбија.

Он сматра да Српска, Србија и Срби као народ не смију да се нађу у табору губитника иако водеће западне земље и њихови сљедбеници на све начине покушавају да увјере српски народ у то да му је мјесто на Западу и у ЕУ.

„Ако Србија уђе у ЕУ, биће њена најнесамосталнија чланица и дежурно сумњиво лице. Ако преговори у Бриселу заврше нашим мирењем са губитком Kосова, Србија ће се наћи у кругу земаља којој нико у том друштву не жели ништа добро, осим Мађарске и Грчке“, рекао је Билбија.

Он сматра да Србија не треба да прихвати ултиматум САД и ЕУ о Kосову и Метохији, већ да преговара са Русијом и БРИKС-ом да је подрже бар двије-три године.

„Београд би морао да затражи такву подршку, али је питање да ли то може да се очекује“, навео је Билбија.

Билбија је нагласио да Србија у овом тренутку не бира само за себе, већ и за Републику Српску, као и за Србе у Црној Гори, због чега би требало одгодити све важне одлуке до неке нове Јалте и мировне конференције, која ће потврдити прераспођелу снага у свијету.

„Уласком у ЕУ, одустаћемо од уједињења српских земаља, а треба имати на уму да Србе неће штитити ни Унија, нити `Отворени Балкан`. Ни Србија, а ни Српска, не би имали чиме да надокнаде евентуално дистанцирање од Русије“, закључио је Билбија.

Комплетан видео снимак са тематске трибине „Српска се брани и у Србији“ можете погледати ОВДЈЕ