У Зрењанину је градоначелник Симо Салапура заједно са својим сарадницима уприличио пријем за делегацију Републике Српске коју су чинили Горан Вучић, шеф кабинета министра, Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији, и Јелена Кусмук и Татјана Дувњак, савjетници у Представништву Републике Српске у Србији.

Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да су „Дани Српске у Србији“ манифестација којом се представља привреда, наука, култура и просвјета Републике Српске, односно шта је то Српска у овом тренутку и шта жели да буде у будућности.

„Манифестација је и постављена тако да даје пуни значај и допринос подстицању и јачању сарадње наше Републике Српске и наше Србије. Имајући у виду чињеницу да улазимо у другу деценију манифестације, мислимо да је већ заузела своје мјесто у простору који осјећа и јача сарадњу Републике Српске и Србије“, рекао је Цицовић и навео да се „Дани Српске

идентитета, наше културе, традиције, обичаја, наше вере, нашег српског језика, наше у Србији“ ове године реализују у 11 градова широм Србије, кроз 15 програма у којима учествује више од 160 извођача.

„Манифестацију смо отворили 20. септембра у Народном позоришту у Београду у присуству највиших званичника Српске и Србије, одакле су послате потпуно јасне поруке, поруке које су и мото наше манифестације, да је најважнији посао за наш народ, посао који је везан за очување нашег ћирилице и да ћемо само јединствени и сабрани са потпуно јасно очуваним националним идентитетом обезбедити себи будућност и као такви ћемо знати сигурно да дефинишемо и све оно што је економија, што је развој нашег народа, јер наш народ је и у претходном периоду показао да борећи се за своју слободу увек је потпуно јасно слао поруку да колико му је важна његова слобода, толико је и важна слобода свих народа који живе са нама на овим просторима”, навео је Цицовић.

Шеф кабинета министра за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Горан Вучић истакао је да се „Дани Српске у Србији“ одржавају у Зрењанину већ осму годину заредом и постају традиционални догађај у овом граду.

„Данас смо разговарали о успостављању привредне сарадње града Зрењанина и генерално Републике Српске“, рекао је Вучић.

Он је навео да је закључено да сигурно има простора за промоцију производа из Српске како у цијелој Србији тако и у граду Зрењанину.

„Радићемо на томе да организације које се баве тим послом успоставе сарадњу и да направимо модалитет како бисмо производе Републике Српске приближили Србији, али и производе Србије приближили Српској“, рекао је Вучић.

Градоначелник Зрењанина Симо Салапура изјавио је да традиционална манифестација „Дани Српске у Србији“ профилише идентитет српског народа и да му је част што је Зрењанин у агенди богатог програма и овогодишње манифестације.

„Без идентитета нема народа, а наши народи су традиционално везани, суштински везани пореклом, а посебно неколико насељених места и делова града Зрењанина са деловима Републике Српске. Истакао бих одличне и братске везе са градовима Бијељина, Лакташи и Требиње са којима имамо дугогодишњу сарадњу, а сада на овај начин покушавамо ту сарадњу да унапредимо и видимо како и на који начин Дрина може бити линија спајања, а  не одвајања и већ сада чули смо неке лепе идеје које можемо реализовати у наредном периоду” рекао је Салапура.

Након састанка, делегација Републике Српске је заједно са градоначелником и његовим сарадницима присуствовала у Културном центру Зрењанина концерту етно групе „Траг“ из Бањe Луке. На концерту су наступили вокали Валентина Милекић Ковачић, Весна Драшковић, Тања Вранчић и Хилда Хрекес, уз пратњу виолинисткиње Јелене Шкрбић, Бојана Стијака који је свирао бас гитару, Филипа Вукелића на клавијатурама, Бобана Аџића на гитари, Милана Косића на удараљкама и Горана Пивашевића који је свирао фруле, гајде, и кавал.

„Част нам је што смо и ове године дио манифестације `Дани Српске у Србији` која се одржава у Србији већ 11. пут. Након вечерашњег концерта у Зрењанину, наредне двије вечери очекују нас концерти у Суботици и Сомбору“, изјавила је уочи концерта чланица „Трага“ Валентина Милекић Ковачић.

Она се захвалила Представништву Републике Српске у Србији и градовима домаћинима што и на овај начин оснажују мостове између српског народа са двије стране Дрине.

„Кроз нашу музику на овогодишњим концертима покушали смо пренијети поруку да је Дрина жила куцавица нашег народа, а никада граница и међа“, поручила је Валентина Милекић Ковачић.

У Краљеву се делегација Републике Српске коју чине др Љубодраг П. Ристић, предсједник Друштва Свети Сава, проф. др Александар Милановић са Филозофског факултета у Београду, Александар Пејаковић, предсједник скупштине Студентског позоришта из Бање Луке и Ана Љутић, сарадник у Представништву Републике Српске у Србији састала у Градској управи са др Предрагом Терзићем, градоначелником Краљева и Милошем Милишићем, помоћником градоначелника за културне манифестације.

Градоначелник Краљева Предраг Tерзић истакао је током пријема да је сарадња са Републиком Српском веома добра и да очекује да ће у наредним годинама бити још боља.

Терзић је рекао да Краљево има пријатељске односе са Новим Гораждем, који сежу још из периода бивше Југославије, као и лијепе односе са општином Рудо, али и са Требињем, те нагласио изузетан патриотизам и гостољубивост народа у Републици Српској.

„Када одемо тамо свуда смо лепо дочекани и осетимо братске односе. Кад год се сретнемо то буде пријатељски, братски и ја верујем да ће то тако да буде и у будућности док постојимо на овај начин“, рекао је Терзић.

Јасна Марковић, директор Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ у Краљеву, рекла је да овакви сусрети завређују велику пажњу.

„Захваљујем се што сте наши гости. Наш задатак је да негујемо традицију, културу, идентитет, језик и писмо, али је наш задатак, такође, и да продубљујемо ту сарадњу на разним основама. Култура је веома плодно тло за тако нешто и сматрам да је ово прилика да разменимо искуства, знања и да направимо неке заједничке пројекте које можемо да реализујемо“, рекла је Марковићева.

„Као историчар језика пожелео сам да говорим о Повељи Кулина бана, која се у последње време доста политизује, нарочито на простору Федерације БиХ, и да присутнима кажем зашто је то симбол српске културе, језика и историје и да не потпадају под врсту медијских импулса који стижу и покушавају да на основу таквих споменика, који су несумњиво споменици српске историје, граде неку нову нацију и државу“, рекао је професор Александар Милановић.

Након пријема код градоначелника Краљева, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ говорили су др Љубодраг П. Ристић на тему „Улога Друштва „Свети Сава“ у очувању српске културе и традиције некад и сад” и проф. др Александар Милановић на тему „Повеља бана Кулина као најстарији споменик српског народног језика и симбол српске културе”.

„Чак и по дневним новинама видимо једну врсту чудноватог притиска да се Повеља Кулина бана, као најстарији споменик писан српским народним језиком, а самим тим сегмент српске културе, прогласи сегментом неке друге културе и примером неког другог језика, што не треба пустити без коментара“, истакао је Милановић.

Он је пред публиком изговорио Повељу Кулина бана на начин на који научници претпостављају да је он изговарао у вријеме када је настала 1189. године и поједностављеном анализом доказао да је то српски народни језик, а потом и показао зашто је битно да овај споменик остане дио плана и програма у школама у Србији.

„Споменик који показује јако дугу традицију писања и на српском народном језику од краја 12. века до данас. Он показује врсту односа између српских држава крајем 12. века, као и тип пословних, а самим тим и цивилизацијих односа, и, што је најважније, да је споменик који сведочи о хришћанској традицији, да сведочи српска имена“, рекао је Милановић.

Предсједник Друштва „Свети Сава“ Љубодраг П. Ристић подсјетио је на 137 година историјата овог удружења, које је основано 1886. године с циљем да помаже све Србе који су у оно вријеме били ван Србије. Он је навео да Друштво „Свети Сава“ данас успјешно ради, да има своје манифестације и свој часопис, и истакао велику помоћ Друштву Представништва Републике Српске у Србији.

Програм у Краљеву завршен је у Краљевачком позоришту, где је Бањалучко студентско позориште одиграло представу „Након представе“. Представа за тему има страдање Срба и Руса на Голом отоку. Аутор је Зоран Костић, режију потписује Елена Трепетова Костић, а играју Надежда Костић и Елена Трепетова Костић.

Предсједник Скупштине „Бањалучког студентског позоришта“ Александар Пејаковић изјавио је да је привилегија дуже од деценије бити дио величанствене манифестације чији је идејни творац Млађен Цицовић, а организатор Представништво Републике Српске у Србији.

„Захваљујући првенствено господину Цицовићу у медијском простору бивше Југославије одјекује љубав коју наш српски народ показује презентујући своју културу и привреду“, поручио је Пејаковић.

У Народном музеју у Крушевацу отворена изложба фотографија и докумената Спомен подручја Доња Градина, под називом „Концентрациони логор Јасеновац 1941. године“. Аутори изложбе су музејски савјетник Тања Тулековић и виши кустос Дејан Мотл.

„Ово је изложба која говори о свим оним историјским чињеницама који су довели до формирања концентрационог логора Јасеновац, најстравичнијег логора из периода Другог свјетског рата и његовог највећег стратишта Доње Градине.“ изјавила је Тулековић.

Она је подсјетила да је Јасеновац систем од пет логора који су се простирали на површини од око 240 км2 а да је Доња Градина била ликвидациони центар и највеће стратиште логора у којој се данас налази 9 гробних поља са 105 масовних гробница.

Изложби су између осталих присуствовали и Јелена Тодоровић, помоћник градоначелника за друштвене дјелатности, Зоран Томић, народни посланик, Никола Пантелић, директор Народног музеја у Крушевцу, Тања Тулековић, аутор и директор ЈУСП „Доња Градина“ и Борислав Максимовић, савјетник из Представништва Републике Српске у Србији. Изложба ће моћи да се види до 6. октобра 2023. године.

Програми једанаесте манифестације Дани Српске у Србији, настављају се у суботу, 23. септембра, у Крушевцу и Суботици, а у наредним данима у Сомбору, Чачку и Бајиној Башти, а свечано затварање манифестације биће у уторак, 26. септембра, у Народном позоришту у Нишу.