Историјска обавеза Срба је разобличити и поништити све медијске и политичке лажи представника друге стране о рату од 1992. до 1995. на простору БиХ, посебно у вези са Сарајевом, оцијенио је данас шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић на панелу „Да ли је Сарајево био опкољен и блокиран град“.

– Питање опсаде или блокаде Сарајева је можда и најважније, јер ће непосредна свједочења заједно са научно-истраживачким достигнућима неизбјежно покренути исправљање, ако не свих, а оно многих подвала и лажи које су се појавиле само као одјек велике и по свијету вјешто раширене преваре – рекао је Цицовић.

Цицовић је на панелу у Београду истакао да је примјер пропаганде лажи и напад на Српску Илиџу 22. априла 1992. године, иако се истина /да су муслимани напали Србе/ могла видјети у директном телевизијском преносу.

Он је указао да би при свему томе ваљало имати у виду да је континуирано пропагандно дјеловање политичког Сарајева, уз подршку Запада, против српског народа – започело прије рата.

Цицовић је рекао да је та пропаганда и у рату свим средствима и могућностима интензивирана до крајњих граница, а није престала ни прослије рата, па ни данас.

– Више од 30 година касније, политичком Сарајеву и његовим страним менторима, зашто не рећи и страним господарима, смета све што је српско, а Република Српска и њена уставна права су директна мета. Правна насиља, подвале и подметачине са тих адреса не престају, мијењају се само начини и средства – истакао је Цицовић.

Он је нагласио да најјаче аргументе у разобличавању тих, и свих осталих медијских и политичких лажи, имају непосредни учесници сукоба и битака у том рату.

– Али, те аргументе у разобличавању лажи имају имају и научници који о сваком конкретном сукобу и свакој конкретној акцији непријатељске пропагандне машинерије расуђују на основу историјских докумената – наредаба, извјештаја, могућих тумачења, тобоже, неутралне стране, анализом посљедица таквих акција и другим посебним средствима – указао је Цицовић.

Цицовић је напоменуо да ће аргументи презентовани у извјештају Међународне комисије о страдању Срба у Сарајеву бити велика помоћ садашњим и будућним истраживачима.

Он је подсјетио на оцјену Владе Републике Српске да ће тај извјештај „допринијети објективном и непристрасном сагледавању свих чињеница везаних за страдање Срба у Сарајеву, као и да ће цјеловито и истинито сагледавање ратних догађаја у Сарајеву, али и цијелој БиХ, допринијети јачању повјерења и толеранције међу народима у БиХ, коначном помирењу и суживоту садашњих и будућих генерација“.

Цицовић је оцијенио да овакви скупови и отворени разговори доприносе, не само расвјетљавању пропагандних подвала и успостављању историјских истина, него и јединству српског народа, које му је сада, у јеку заоштрених односа Истока и Запада, посебно потребно и нарочито значајно.

Он је истакао да је, поред историјских истина и истина о српског народу и држави, јединство гаранција опстанка Срба.

– Да бисмо као народ и држава опстали морамо у сваком од нас развијати љубав према очувању и његовању српског језика и српског писма, ћирилице, српске вјере православне, српске историје, културе, тарадиције, јер смо на томе стасали и тиме надахнути знаћемо и у будућности сачувати своје право на истину, слободу и правду, на своју Републику Српску – рекао је Цицовић.

На панелу се разговарало о предратним, ратним и постратним бошњачким неистинама о карактеру и садржају рата у БиХ, на примјеру сарајевског ратишта, а обратили су се о некадашњи министар унутрашњих послова Републике Српске Томо Ковач, дугогодишњи главни инспектор Министарства унутрашњих послова Српске за истраге ратних злочина Симо Тушевљак, професор Душан Шеховац.

Полицијски генерал у пензији и бивши министар унутрашњих послова Републике Српске Томо Ковач, који је у то вријеме био командант полиције на Илиџи, рекао је да су стране телевизијске екипе биле припремљене да сниме пад Илиџе, а да је Кризни штаб СДА издао наредбу за напад.

Ковач је подсјетио да су још у фебруару СДА и „Патриотска лига“ донијеле своје стратешке ратне циљеве напада на касарне ЈНА, српска села, засеоке, станове, као и да су Србе прозвали четницима, а да и данас постоји парадигма да су Срби изазвали рат у БиХ.

Он је навео да су Срби држали Врело Босне и да су током цијелог рата давали и воду и струју Сарајеву, упркос ратовању, као и да је српске полицајце из МУП-а БиХ истјерала политика Алије Изетбеговића својим вредносним системом и стварањем исламске државе.

„Организовали смо се да спасимо наш народ. У Републику Српску смо уградили наше гробове, борце, све што смо имали да би добили Републику Српску. Много тога смо створили и то нам ево отимају већ 30 година, па опет имамо Републику Српску“, рекао је Ковач, који је навео да и данас СДА не даје шансу ниједном Бошњаку који жели да сачува мир и нормалан живот са Србима.

Предсједник Удружења „Истина и правда“ из Источног Сарајева Душан Шеховац је указао на лажи и манипулације догађајима у Сарајеву на примјеру напада на Српску Илиџу 21. априла 1992. године од муслиманских снага, те навео да је тај догађај током времена описиван прво као напад ради ослобађања, па контранапад и на крају као одбрана.

„Све то треба да покаже да су они били жртве, а Срби агресори и лоши момци. Велику улогу у томе је играла и међународна заједница и медији које су Бошњаци платили и који су за њих радили“, рекао је Шеховац.

Шеховац, који је био и предсједник српске општине Илиџа, истакао је да су тај муслимански напад снимили бројни свјетски медији који су тада били на Илиџи, али да су ти снимци касније злоупотријебљени и представљени као „доказ српске агресије и опсаде Сарајева“.

„Срби су само изашли у своја дворишта да бране своје“, рекао је Шеховац.

Говорећи на панелу, Симо Тушевљак истакао је да је у Сарајеву извршен урбицид и геноцид над Србима и да већ више од 20 година у породилиштима у том граду није уписано ниједно српско дијете.

„Нема више српске дјеце у Сарајеву. Али, српска гробља у свим сарајевским насељима говоре о постојању Срба на тим просторима и ономе шта им се десило у Сарајеву“, рекао је Тушевљак.

Тушевљак је нагласио да су највећи страдалници у рату у БиХ били Срби из Сарајева, и они који су остали и они који су изашли, као и они који су изгубили Српско Сарајево послије Дејтона.

„Излазили су из Сарајева у папучама и чарапама, преписивали своју имовину или су убијани. Већ у марту и априлу 1992. године долази до огромне пљачке српске имовине у Сарајеву“, подсјетио је Тушевљак.

Он је рекао да је ријека Миљацка у сарајевском насељу Ступ избацивала тијела убијене српске дјеце, да је у разним мучилиштама и јавним кућама у том граду силовано на стотине Српкиња, да су све муслиманске ровове на борбеним линијама око Сарајева ископали Срби, који су присиљени на то, а послије их је муслиманска пропаганда приказивала као жртве српских снага.

Тушевљак је напоменуо да је „Центар за друштвена истраживања, транзицијску правду и демократију – Истина и правда“ регистровао 3.300 жртава ратног злочина против српских цивила, војника и полицајаца који нису погинули у борбама, него су убијени снајперима, у логорима или гранатама, те да су подигнуте 273 кривичне пријаве против извршилаца тих злочина.

Он је подсјетио да се у ФБиХ учешће у раду признаје од априла 1991. године, када је формирано војно крило СДА такозвана „Патриотска лига“, што значи годину дана прије избијања рата у БиХ.

„Ми нигдје нисмо напали Сарајево, само смо бранили своја огњишта и домове гдје су биле наше породице. У Сарајевско-романијском корпусу 95 одсто војника су рођени и живјели у Сарајеву, док их је на муслиманској страни било много из, на примјер, Новог Пазара, Тутина, Бијелог Поља…“, рекао је Тушевљак.

На скупу су приказани снимци страних телевизијских кућа муслиманског напада на Српску Илиџу, њихово првобитно извјештавање да су муслиманске снаге напале Србе на Илиџи, приказане су и мапе сарајевских општина, опсадних прстенова и српских и бошњачких, као и разграничења.

Прочитана је молитва пуковника ЈНА Владимира Јанковића који је мучен у заточеништву у сарајевском Централном затвору и размијењен 1993. године, а у којој моли Бога да му не дозволи да се свети својим џелатима.

Панел је организовало Удружење „Центар за друштвена истраживања, транзицијску правду и демократију – Истина и правда“ из Источног Сарајева, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.

Комплетан видео снимак са панела можете погледати ОВДЈЕ