Књига „Дигитална хигијена“ аутора Наталије Касперске и Игора Ашманова, која говори о потенцијалним опасностима у дигиталној сфери, представљена је синоћ у Руском дому у Београду и том приликом је истакнуто да држава мора да реагује на погубне сајтове и блокира токсични садржај на интернету.
Књига је посвећена опасностима које вребају у сајбер сфери – деструктивним групама, токсичном садржају, малтретирању /“булингу“/, дигиталној зависности и другим факторима који негативно утичу на психу, а требало би да помогне родитељима и наставницима да дјецу и младе науче неопходној дигиталној хигијени.
На промоцији су говорили декан Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци Предраг Ћеранић и један од аутора књиге Игор Ашманов.
Ћеранић је изјавио новинарима да је ово уједно и књига за људе који се баве безбједношћу и политиком, јер указује како се једна лажна вијест, „фејк“ вијест, производи, како настаје и како се свему томе може супротставити.
Он је као врло занимљив појам који се помиње у књизи навео „ментални вирус“, за којег аутори кажу да је једна информациона структура која се путем неких сајтова или друштвених мрежа једноставно усмјери према човјеку и према групи људи с циљем да потпуно овлада мислима, да они мисле о некој теми онако како је диктирано.
„Крајњи циљ је да се изведу `на улицу`. А омладина је та која је циљана група“, навео је Ћеранић, додајући да је у књизи сажето све оно што су аутори примјењивали на подручју Руске Федерације и њихова искуства и борба против деструктивних покрета, који су присутни на интернету, као што је „Клуб самоубица“ и слично.
„То је дало резултат у смислу да је, на примјер, број школских пуцњава сведен на минимум у Русији. За седам година догодиле су се три пуцњаве, али су 33 спријечене и осујећене оним што је радила компанија Ашманова у сарадњи са руски службама безбједности“, рекао је Ћеранић.
Он је додао да је руска служба безбједности ФСБ хапсила, упозоравала, тражила да се затамне одређене странице, „Фејсбук“, сајтови и тако даље.
Ћеранић је рекао да је књига за родитеље, учитеље, наставнике, васпитаче да би имали приступ дјеци, да указује шта је то „смартфон“, да би знали како с њима разговарати о свим оним опасностима које са интернета долазе, али и за широку публику.
Он је указао на паралелу са струјом, о којој родитељи од малена уче дјецу да струја може да убије, те истакао да исто тако и интернет може да убије, те да родитељи не знају како дјеци објаснити шта им је дозвољено, а шта ни у ком случају не би смјели да раде када је ријеч о интернету.
Један од аутора књиге Игор Ашманов рекао је да упутства дата у књизи не могу да функционишу без сарадње са државом која мора да реагује на те погубне сајтове и да за почетак треба обезбиједи основну безбједност интернета на смарт телефонима и лаптоповима.
Он је интернет упоредио са водом, гасом и струјом коју људи уведу у стан, али с тим што је „интернет-чесми“ у стану много више, као и да родитељи нису у стању сами да заштите дјецу, јер не владају том технологијом филтрације, не разумију шта треба филтрирати.
„У првом реду држава треба да осигура основну безбједност и да филтрира посебно токсичне садржаје“, рекао је Ашманов, који је истакао да родитељи треба да разумију да се дигитална зависност појављује врло брзо и да треба забрањивати коришћење смарт телефона у школи на часовима.
Он је навео да су за државу препоруке да треба да блокира токсични садржај, да га забрањује, а то се не односи само на директно зло као што су школске пуцњаве или суицидне групе, него и на све оно што урушава традиционалне вриједности, као што је ЛГБТ, „чајлд фри“, „радикални феминизам“ и слично, као и западна пропаганда.
„Тиме се држава треба бавити и радити да тога уопште не буде на друштвеним мрежама, на интернет сајтовима и слично“, рекао је Ашманов.
Књига је представљена у организацији Представништва Републике Српске у Београду, Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци и Руског дома.