Многи градски центри се одликују значајним културно-историјским насљеђем. Археолошки налази показују да је подручје данашње Републике Српске било насељено у палеолиту (око 60.000 г.старе ере). Након тога ови простори се одликују високим културним развојем што потврђује постојање неолитских насеља.

Римљани су ове крајеве освојили у првом вијеку наше ере. Градили су цесте повезујући их са главним путевима, развијали војне центре, увели латински језик и ширили римску културу и религију. Најпознатије цесте из Римског периода су „пут соли“ и „пут сребра“.
О периоду насељавања Словена на овим просторима свједоче остаци ранословенских насеља. У периоду средњег вијека за ове просторе се везује настанак православних манастира те велики број утврђених градова.
Важну грађу за изучавање средњовјековне културе на простору данашње Републике Српске представљају надгробни споменици – стећци, чија је концентрација највећа у јужним крајевима Републике Српске.

Исламска умјетност у периоду окупације Отоманског царства у XV вијеку доноси на ове просторе нови вид културе и градитељства. Најљепши примјери османлијске архитектуре су мостови који се издижу својом снагом и љепотом као чувари древних времена. Мјесто и остаци градитељске цјелине Атик џамије у Бијељини проглашени су за национални споменик.
Незаобилазан дио културно-историјског насљеђа након Другог свјетског рата свакако представљају спомен-комплекси посвећени борцима и народима наших крајева.