Ходећи путевима историје отварају се манастирска врата крајишких драгуља: Гомионице, међу њима најстарије Моштанице, манастира Св. Илије, Клисине, вјековне богомоље Липља и Ступља.

На другој страни Српске, Херцеговина чува надалеко познате манастире. Тврдош смјештен на стијенама изнад плодног Требињског поља, по народном предању је основан од стране самог цара Константина још у IV вијеку. Ту су и манастири Добрићево, Дужи, Петропавлов и Грачаница саграђена као одраз посмртне жеље најпознатијег српског пјесника Јована Дучића.

Предјеле Подриња украшавају манастири Папраћа, Ловница, Сасе, Тавна и Добрун који украшава живописан планински крај и клисура ријеке Рзав, те пећина у којој се давао завјет Богу и средњовјековни град Добрун.

Веома познате и интересантне цркве брвнаре су у околини Слатине и Крупе и још многе које чувају дух православног народа овога поднебља.

Разноликост културе и вјероисповјести у Републици Српској потврђују нам католички самостани и други вјерски објекти. Познат је самостан траписта “Марија Звијезда“ код Бање Луке, „Пресвето срце Исусово“ у Добоју, џамија „Селимија“ такођер у Добоју, јеврејска кућа „Бејт Шалом“ у Добоју, православна црква Св.Климента, католичка катедрала из XIX вијека, Османпашина џамија у Требињу и још много других утканих у крајеве широм Републике Српске.

Мапу дестинација погледајте овдје.