У четвртој емисији осме манифестације „Дани Српске у Србији“, коју Представништво Републике Српске у Србији организује и реализује као шест колажних тв емисија на РТРС-у, РТС-у и 44 регионалне и локалне телевизије, представљен је град Бањалука, као и група „Миро и витешки плес“, Национални тениски центар, па произвођачи крафт пива Микола Гајић и Љубомир Марић, глумац Александар Стојковић казивао је пјесму Бранка Ћопића „Мала моја из Босанске Крупе“, а као млади херој представљена је Анастасија Томић, млада сликарка. Гости у студију РТРС-а у Бањалуци били су: Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, Игор Радојичић, градоначелник Бањалуке, Горан Весић, замјеник градоначелника Београда и Љубиша Ћосић, предсједник Савеза општина и градова Републике Српске.
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић изјавио је да је Бањалука урадила много на својој препознатљивости и урбанизацији, али да, осим инфраструктуре, мора да се гради и као град, не само формално-правно, него и садржајно, по свом карактеру.
– Верујем да ће ова екипа око Игора /Радојичића/, као и сви у Бањалуци наставити и даље да раде. Честитам на овоме што је Бањалука урадила као кандидат за Европску престоницу културе, али не сме одустати, има још много простора да се ради – рекао је Вучевић и додао да се Бањалука, на понос свих, развија не само инфраструктурно, него и културно, духовно и идентитетски.
– Ми смо сви срећни када се Бањалука развија и доживљавамо то као да се развија део нас. Не желимо да Бањалука, Бијељина, Требиње или било који други град или општина у Српској остану неразвијени, јер то није добро ни за Србију. Желимо да Бањалука буде једна снажна западна престоница нашег народа и да буде центар окупљања – истакао је Вучевић.
Он је рекао да је веома важно што Република Српска има своје представништво у Србији, као и да постоји манифестација „Дани Српске у Србији“, те подсјетио да се у Србији обиљежава Дан Републике Српске и други важни датуми, а да је на иницијативу предсједника Србије Александра Вучића и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика уведен и нови заједнички празник – Дан српског јединства који се празнује 15. септембра.
– То је датум пробоја Солунског фронта, када је јуришем библијских размера српске војске дошла слобода и за оно што зовемо данас Војводином, али оно што зовемо Републиком Српском, које су до тада припадале другим империјама. Захваљујући томе ми смо добили слободу и могућност да причамо на свом језику, испољавамо своју веру и културу – рекао је Вучевић.
Он је нагласио да Представништво Републике Српске у Београду има и политичку конотацију и наратив, што се не може искључити, као ни грађење политичког субјективитета Републике Српске, али да се тиме се не нарушава дејтонски концепт БиХ.
– Ми просто морамо једни друге чувати и помагати, не угрожавајући било кога. Зашто би уопште било потребно да нагласимо када сарађују Бањалука-Београд-Нови Сад да то није ни против кога? Стварно није ни против кога – истакао је Вучевић.
Он је навео да ови градови гледају како да се побиједи ковид 19, како да Нови Сад помогне Бањалуци за Европску престоницу младих, како да се имају бољи ауто-путеви, како да лакше путују једни ка другима.
– Толико смо прожети свакодневним контактима да је то просто нераскидиво. Не треба то никога да плаши, ни када причамо српским језиком, ни када пишемо ћирилицом, ни када истичемо нашу културу. Наша култура није ни против кога, она је део свеукупног европског или балканског културног потенцијала. Треба да будемо поносни, поштујемо туђе, али изнад свега волимо своје – истакао је Вучевић.
Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић је подсјетио да су Бањалука и Нови Сад већ градови побратими, а да предстоји у наредном периоду потписивање и Повеља о братимљењу Бањалуке и Београда.
Радојичић је истакао да је Србија Републици Српској највећи економски партнер и највећа политичка подршка, те да пуно сарађују грађани, школују се и на једној и на другој страни, а постоје и породичне и пријатељске везе.
Он је рекао да је Београд, као српска и регионална метропола, понудио Бањалуци, која је 10 пута мања, да буду побратими, партнери, пријатељи, сарадници, те додао да је он предложио да се отвори Крајишка и Херцеговачка кућа и у Београду и Новом Саду, да се понуде аутентични крајишки и херцеговачки брендови и производи.
Радојичић је рекао да град Бањалука размишља да у наредном периоду конкурише за Европску престоницу младих, у чему очекује и помоћ Новог Сада, који јој је већ раније давао подршку да дође до финала за Европску престоницу културе.
„Желимо да повежемо омладински сектор, омладинске организације, универзитете, спорт, да у наредних неколико година радимо на тој идеји да Бањалука конкурише за Европску престоницу младих“, додао је Радојичић.
Он је најавио да Бањалука улази и у концепт научно-технолошких паркова, које имају и Београд и Нови Сад, што би било развојна шанса да се запосле и задрже млади људи у Српској да раде квалитетне и добро плаћене послове за компаније у свијету, управо из Српске.
„Сада у Бањалуци разматрамо локацију, радимо са Министарством науке о првом научно-технолошком парку у Бањалуци“, навео је Радојичић и додао да са градоначелницима Београда и Новог Сада разговара и о комуналним питањима, јер Бањалука улази у велике пројекте као што су водоснабдијевање и прерада отпадних вода, у чему Београд и Нови Сад имају велика искуства.
Замјеник градоначелника Београда Горан Весић честитао је Бањалуци на одлуци да се и формално побратими са Београдом, те истакао да је то за Београд важније него побратимство са Москвом, као и да ће потписивање Повеље о братимљењу бити важан свечани и формални чин, али да је важно да се заиста сарађује и да та сарадња буде садржајна.
Он је напоменуо да је са градским властима Бањалуке већ разговарано да неки од познатих београдских фестивала – ФЕСТ, БИТЕФ, БЕМУС, џез фестивал, имају и нека своја скраћена издања и у Бањалуци, да неколико концерата буде организовано и у Бањалуци када је џез фестивал, као и да београдска позоришта Атеље 212 и Београдско драмско позориште одиграју представе у Бањалуци.
– Ако већ долази неко из иностранства у Србију, онда гостовање треба да виде и грађани више градова, између осталог и Бањалуке, јер тако стварамо јединствен културни простор. Ако већ нисмо једна држава, онда да имамо јединствен културни простор, да покажемо да смо један народ и то је нешто што ћемо радити у будућности – рекао је Весић.
Он је поновио да ће, у сарадњи са Бањалуком, у Београду бити отворена Крајишка кућа, која неће бити само мјесто гдје ће се куповати аутентични крајишки производи, него и нека врста мини културног центра.
Весић је рекао да ће настојати да у Бањалуци буде отворена Београдска или Шумадијска кућа, али и да се размијене споменици као Петру Кочићу, те да ће Београд подићи споменик Требињцу Луки Ћеловићу који је више задужио Београд него Требиње, а био је један од најбогатијих Београђана и своје задужбине вриједности веће него Нобелова награда оставио Београдском универзитету.
Весић је навео да, генерално, Београђани и Београђанке мало знају о Републици Српској, те да то треба промијенити и да грађани Србије треба да у познају Републику Српску, њене туристичке дестинације, али и да основци из Србије иду на екскурзије у Српску.
Он је напоменуо да је разговарао са људима из Владе Републике Српске да се у Београду уреди један парк који ће носити назив парк Републике Српске и који ће бити промоција саме Српске, односно идеја је да буде уређен тако да сваки његов дио буде посвећен једном крају Републике Српске.
Предсједник Савеза општина и градова Републике Српске Љубиша Ћосић је рекао да већина локалних заједница у Републици Српској као своје побратиме има градове и општине у Србији, те оцијенио да је битно да се што више повеже мали бизнис.
– Сарадња је првенствено на пољу културе, спорта, невладиних организација, узајамних посјета, сарадње локалних самоуправа. Међутим, сарадњу у области привреде је најтеже остварити – рекао је Ћосић и додао да постоје људи из Србије који инвестирају у општине и градове у Српској, покрећу своје властите бизнисе, извозе своје производе, независно од тога да ли је ријеч о великим предузећима која су већ традиционално присутна.
– Србија је већа од Српске и сасвим је логично да већи број инвестиција и прозивода долази из Србије у Српску. Али, сигуран сам да ће доћи вријеме да, уз посредовање локалних самоуправа, можемо очекивати да ће неки људи са капиталом из Републике Српске инвестирати у Србију, односно да ће се неки од производа наћи у Србији – истакао је Ћосић.
Он је навео да велики број људи из Србије посјећује градове и општине у Српској и ужива у туризму, наводећи као примјер Јахорину, која је и овог љета била преплављена туристима из Србије.
Ћосић је рекао да би локалне смаоуправе и начелници и градоначелници у Српској требало да направе искорак у правцу сарадње у области привреде, те оцијенио да би отварање Крајишке или Херцеговачке куће по градовима у Србији био један од првих корака за мале привреднике Српске да нађу своје мјесто на тржишту већих градова и општина Србије.
– Наша највећа веза је што смо један народ и као такви имамо снажне родбинске везе. Оне су се можда појачале због претходних негативних дешавања, гдје су из самог Сарајева биле озбиљне миграције према Србији. Много људи је у Београду и Новом Саду који своје коријене имају у Сарајеву, односно Источном Сарајеву – навео је Ћосић и оцијенио да та родбинска повезаност помаже да се људи одлуче за одређене инвестиције.
– Побољшање привредног амбијента у Српској доводи до тога да људи који су некада отишли, данас се враћају са значајним капиталом и врло радо покрећу неке бизнисе. Неко ко је успио у Београду, Новом Саду, Нишу одлучи се да врати дуг својој матици. Убијеђен сам да ће ова сарадња да буде још јача и снажнија – рекао је Ћосић.
Он је подсјетио да је општина Источно Сарајево дуго побратим са београдском општином Чукарица, те додао да ће се идуће године покушати да се неки привредни субјекти из Чукарице представе у Источном Сарајеву.
– Побратими смо и са Крупњом, Убом, Блацама, Новим Садом. Доста је инвеститора из Србије који инвестирају у туризам, али има и других који се интересују за неке друге секторе дрвопрераде и услуга – каже Ћосић и додаје да је увјерен да и велике компаније из Србије могу наћи своја представништва и производне погоне у Источном Сарајеву како би се њихова роба пласирала, а и ту отворила нова радна мјеста.
Вечерас је на реду пета емисија, тема је туризам, а гости у студију су: Сузана Гашић, министар трговине и туризма у Влади Републике Српске, Нада Јовановић, директор Туристичке организације Републике Српске и Бранислав Кнежевић, представник Туристичке организације Новог Сада, а видео изјаву из Београде шаље Мирослав Кнежевић, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација у Влади Републике Србије.