Данас је у оквиру репрезентативног наступа Републике Српске на 65. Међународном сајму књига у Београду своје наслове промовисало укупно седам издавача, шест промоција је било на штанду Републике Српске (Хала 2, ниво А) и једна у сајамској сали Борислав Пекић (Хала 1А).

 

На штанду у 11 сати СКПД Просвјета из Гацка промовисала је своја издања „Херцеговачки вијенац“ Гедеона Стајића, зборнике са Научног скупа историчара 2021. и 2022 године, часопис „Нова зора“, и књигу „На прагу стварности“ Огњена Кандића.

Један од пјесника који су уврштени у антологију Доброслав Ћук је рекао да је приређивач ове антологије Гедеон Стајић имао добар осјећај да би требало да се промовишу људи пјесници који живе на херцеговачком кршу, а квалитетно пишу и износе проблеме Херцеговине, и то ратне и поратне.

„Херцеговачка поетика је посебна и специфична по томе да је њен смисао да се каже истина на примјерен начин, а да се ништа не прећути“, рекао је Ћук, који је пензионисани доктор и бивши градоначелник Требиња.

Два зборника о научним скуповима историчара 2021. и 2022. године са „Ћоровићевих сусрета“ у Гацку и Билећи представио је Милан Мицић, који је рекао да су они благо српске историографије.

Он је истакао да су сусрети 15 историчара 2021. године били посвећени рату 1941. године, новим посматрањима тих догађаја, трагедије и великих злочина над Србима, док је на сусретима 10 историчара 2022. године било разматрано српско национално питање у БиХ.

Професор Милош Ковачевић је подсјетио да је часопис „Нова зора“ покренут у Билећи и Гацку 2004. године, а данас је представљен седамдесет пети број, те да је до сада у овој публикацији објављено више од 4.000 радова. Ковачевић је истакао да је у „Новој зори“ текстове објављивало више од 2.000 аутора не само са српског простора, него и из Европе, односно свако ко нешто представља на српском културном простору.

Након проомоције издања СКПД Просвјета из Гацка у 13 сати на штанду Српске представљена је књига „Борба моја за животе других: сјећања 1992-2020″ ратног хирурга и директора ратне болнице Касиндо, у Сарајеву, доктора Славка Ждрала, који је истакао борбу и допринос српских здравствених радника у одбрани Републике Српске и борби за животе.

Ждрале је на промоцији на штанду Републике Српске истакао да су српски здравствени радници у Сарајевско-романијској регији у то вријеме били борци, заједно са српским борцима у рововима, и да су дали изузетан допринос одбрани Републике Српске.

Он је навео да његова књига која је објављена у издању зворничке „Еурографике“ говори и о појединачним трагедијама, о борби ратних љекара, али да ово дјело у суштини представља осуду рата јер „рат је смрт“.

„Нагледао сам се рата, искасапљених тијела, просутих дјечијих мозгова, посљедњих трзаја људи који су на мојим рукама умирали“, прича доктор Ждрале.

Ждрале, који је у рату формирао Општу болницу Касиндо, која се прерасла у данашњу модерну болницу под називом „Србија“, рекао је да је у књизи поменуо и појединачно сваког здравственог радника и његов допринос у збрињавању рањеника и повријеђених на сарајевском ратишту.

О књизи је говорио и Драган Калинић, тадашњи ратни министар здравља Републике Српске и Ждралов саборац, који је истакао да је ова књига и документарна и лична прича, али и „наша прича“ која на најбољи начин показује какви су посебни људи живјели у Сарајевско-романијској регији, али и широм Републике Српске.

Калинић је рекао да је на Палама створена Република Српска, а да је доктор Ждрале изабрао да остане и да са својим народом дијели добро и зло, умјесто да оде, као и да је стручну помоћ пружао свима, без обзира на националност и вјеру.

У наставку промоција на штанду у 14 сати, Спомен-подручје Доња Градина промовисало је своја издања – Часописа „Топола“ 08/22 и књигу „Зашто Јасеновац“ Марка Ручнова јединствену у региону, који садржи текстове о злочинима геноцида у НДХ.

Виши кустос-историчар Дејан Мотл рекао је да је Ручнов био професор математике, пјесник, али и историчар, који је радио на откопавању гробница у Јасеновцу, које су се појавиле усљед ниског водостаја ријеке Саве.

Он је рекао да је Ручнов у овој књизи објавио биографије више од 3.000 усташких злочинаца, те да је ова књига својеврсни приручник који треба да стоји на столу сваког историчара који се бави овом материјом.

Када је ријеч о часопису „Топола“, Тања Тулековић, директор Спомен подручја Доња Градина  је рекла да је овај часопис јединствен у региону, јер обрађује усташке злочине геноцида у НДХ са акцентом на логор Јасеновац и Доњу Градину, те да садржи прилоге аутора из Републике Српске, Србије, Мађарске, Аустрија, као и Јад Вашема.

Према њеним ријечима, специфичност часописа је то што објављује породичне приче и фотографије оних чији су преци страдали или преживјели усташки логор Јасеновац, као и да се сваки примјерак овог часописа доставља у Јад Вашем, у Вашингтону.

Независни универзитет Бања Лука у 15 сати је на штанду промовисао своја издања: „Противрјечности босанскохерцеговачке стварности“ и „Социологија у времену невремена“ аутора Остоје Барашина; „Електронско пословање“ аутора Срећка Станковића; „Менаџмент људских ресурса у организацијама“ аутора Хелене Лајшић; „Никола Тесла и радио“ аутора Радмиле Чокорило; „Улога међународних организација у стварању и функционисању Дејтонске БиХ“ аутора Марка Аћића; „Вјештине комуницирања“ аутора Љубомира Зубера и „Савремени приступи управљању људским ресурсима уз подршку информационих система“ аутора Хелене Лајшић.

У сајамској сали за промоције „Борислав Пекић“ у 17 сати „Завод за уџбенике и наставна средства“ из Источног Сарајева представио је романе са конкурса Златна сова за 2022. годину: „Слике од стакла“ аутора Драгане Кнежевић, „Трн у пети“ аутора Ивана Новчића и „Оливера учи немачки“ аутора Јадранке Миленковић. О књигама су говорили проф. др Сања Мацура, проф. др Светлана Шеатовић, Радисав Милић и аутори.

У 18 сати настављене су проције на штанду Српске, представљена је књига поезије „Ужарена лаванда“, аутора Валентине Милачић у издању Арт принта из Бање Луке о којој су говорили Ненад Новаковић и аутор.

У 19 сати на штанду је промовисана и монографија „Уморан од додира… Угљеша Којадиновић (1936-1982) – живот и дјело“, аутора Бранке Санчанин, у издању Атлантик бб из Бање Луке. Монографију су представили режисер Марко Мисирача и аутор.