Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове и Представништво Српске у Србији, организовали су у Вили „Република Српска“ у Београду састанак посвећен реализацији закључака Конференције о заштити имовинских права Срба у Федерацији БиХ, која је одржана у Требињу.
Влада Републике Српске задужила је РУГИПП да обезбиједи пружање стручне правне помоћи избјеглим и расељеним лицима из Федерације БиХ.
Ријеч је о око 400.000 лица српске националности који и даље полажу права на непокретности у Федерацији.
Састанку су присуствовали шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Босиљка Предраговић, координатор рада канцеларија за стручну правну помоћ Србима у Федерацији Ђорђе Радановић, савјетник предсједника Владе Републике Српске Синиша Настић и предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине Србије Милимир Вујадиновић.
Били су присутни и директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон, директор Фонда за избјегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону АП Војводине Душко Ћутило, комесар Комесаријата за расељене и миграције Србије Владимир Цуцић, начелник Одјељења за одбрану и национална питања Народне скупштине Србије Горица Дуркалић, помоћник директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Николина Милатовић Поповић и представници Српске православне цркве.
Учесници из Републике Српске и Србије указали да је потребно анимирати људе да се укључе у борбу за заштиту своје имовине, а нарочито земљишта које користе Бошњаци без икакве надокнаде, због тога што власници тих посједа нису присутни на том терену.
Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић оцијенио је да ће конференција дати резултате ако се све стави у оквире система и ствари поређају како треба.
„Ми овдје имамо два посла. Први је да анимирамо све наше људе да, прије свега, учествују и заштите своју имовину на начин да се евидентирају, односно идентификују да је то њихова имовина. Друго, треба учинити све да се та имовина не прода у бесцијење и да заштитимо имовину за коју нема купца, а сви знамо да је користе Бошњаци“, објаснио је Цицовић.
Он сматра да оба процеса захтијевају ангажман удружења, медија и влада Српске и Србије, а у све ће бити укључено и Представништво Републике Српске у Србији са свим својим капацитетима.
Према његовим ријечима, потпуно је јасно да највећу помоћ у заштити имовине може да пружи Српска православна црква, поготово тамо гдје не могу да се пронађу насљедници власника имовине.
„Треба урадити све да се имовина Срба у ФБиХ сачува и да не буде отета, јер ако је наши људи не идентификују у ФБиХ и не упишу у земљишне књиге, то ће постати туђа имовина и неће бити могуће да се ствар врати на пређашње стање“, упозорио је Цицовић.
Он је истакао да је питање шта уопште може да се уради уколико имовина није уписана у законском року, додајући да на простору ФБиХ постоји правно насиље.
„У правној држави је незамисливо да ми неког анимирамо и молимо да уради оно што је по закону право сваког грађанина. Ми наше активности морамо да институционализујемо и све спроведемо у складу са законом и у нормалној процедури како добра намјера заштите имовине не би била погрешно протумачена“, указао је Цицовић.
Директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Босиљка Предраговић рекла је да око 400.000 Срба полаже право на непокретности у Федерацији БиХ, те да очекује да ће и Србија пружити логистичку помоћ путем своје дијаспоре да се дође до свих тих Срба који су у иностранству.
Предраговићева је рекла да је Србија укључена и путем својих институција, односно Управе за дијаспору и Србе у региону, која ће да пружи логистичку подршку.
„Надамо се да ће се у будућности сарадња подићи на један виши ниво“, рекла је Предраговићева, те оцијенила да треба ријешити проблем Срба који не могу да се старају о својој имовини у ФБиХ.
Она је истакла потребу да информација о бесплатној правној помоћи Србима који имају имовину у ФБиХ дође до свих Срба, власника тих непокретности.
„Ми покушавамо највише путем разних удружења, локалног или регионалног карактера, гдје су се људи удруживали, а који су избјегли из ФБиХ, да их обавијестимо о свему што се дешава кроз поступак хармонизације у ФБиХ, гдје долази до отуђења њихове имовине“, рекла је она.
Према подацима РУГИПП-а, око 400.000 Срба полаже право на непокретност у ФБиХ, а ако се узме податак да су Срби насељавали рурална подручја, то је неких 30 одсто територије ФБиХ која припада Србима.
„Самим тим кроз институције Србије, која има развијенију мрежу дијаспоре покушавамо још више да дођемо до свих заинтересованих, не само оних који су директно уписани као власници, него и насљедника тих власника, како би их упутили на њихова права и могућу заштиту“, навела је Предраговићева.
Она је подсјетила да је српска имовина која је остала у ФБиХ, која се необрађује и уређује, запуштена и да је довољно три године да зарасте у неку шикару и шибље или шуму.
Такође, она је упозорила и на опасност од такозваног поступка одржаја, односно да неко од грађана ФБиХ који обрађује 10 или 20 година неку српску земљу стекне право власништва.
„Познато је да је Законом о стварним правима предвиђена могућност да након 10, односно 20 година неко тим путем стекне право власништва над земљиштем гдје нико није покренуо тужбу за сметање посједа нити затражио правну заштиту за незаконито обрађивање његове земље“, навела је она.
Она је изразила сумњу у поступке пред судовима ФБиХ у вези са одржајем, те указала на исполитизоване одлуке самог Суда БиХ, као и нижих судских инстанци, када су Срби у питању.
„Што се тиче објеката, уколико се о њима не стара, они пропадају, урушавају се, губе на вриједности, што је можда и неки крајњи циљ грађана ФБиХ који имају одређене жеље према тим непокретностима“, истакла је Предраговићева.
Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону при Министарству спољних послова Србије Арно Гујон рекао је данас да ће Управа сљедеће седмице кренути у кампању како би упознала Србе о могућностима заштите њихове имовине коју имају у Федерацији БиХ.
Гујон је новинарима у Београду рекао да широм свијета има доста Срба из ФБиХ и да ће кампања бити вођена преко српских удружења широм свијета и српских институција, медија, друштвених мрежа.
Он је истакао да Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону може да дође до њих тако што ће активирати кроз своју базу података сва удружења са којима је у контакту, а такође и преко дипломатско-конзуларне мреже Министарства спољних послова Србије.
„А верујемо да ће бити важна улога и друштвених мрежа, јер на тај начин ћемо моћи да дођемо до сваког Србина који је пореклом са тих простора и до њихових потомака. Ми ћемо се ангажовати да дођемо до њих, да направимо кампању кроз медије, друштвене мреже, преко наших институција и наших удружења, како бисмо успјели да све што је у рату сачувано не изгубимо сада у миру“, навео је Гујон.
Он је напоменуо да сваки Србин и сваки потомак Срба поријеклом из БиХ може да се јави једној од шест регионалних канцеларија РУГИПП од Бањалуке до Источног Сарајева, преко Мркоњић Града, Бијељине, Зворника, Невесиња и на тај начин сачува оно што му припада, како би оно што је српско, остало српско данас и у будућности.
„Кроз кампању Управа за дијаспору ће да промовише оно што ради РУГИПП, како би њихов домет био још већи. Ми смо ту да им помогнемо и да сарађуејмо са њима“, рекао је Гујон.
Он је додао да људи треба да позову неку од канцеларија РУГИПП-а и кажу из којег мјеста у ФБиХ су поријеклом и коју имовину имају.
„Данас то није тешко. Само треба да зову и да кажу – ево, ја сам пореклом из тог и тог мјеста, имам тамо имовину, мој деда је имао тамо имовину, не знамо шта се дешава, али ви имате сасвим право да ме заступате и заштитите нашу имовину како би остала наша и српска“, рекао је Гујон новинарима у „Вили Република Српска“ гдје се одржава скуп о овој проблематици.
Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Милимир Вујадиновић је рекао да је чињеница да, у најмању руку, неким чудним законским рјешењима власти Федерације БиХ покушавају да одузму имовину Србима који су одселили са тог простора, те да ће се радити да се тај процес сведе на минимум.
„Ми ћемо се као институција у сарадњи, пре свега са институцијама Републике Српске и представницима српског народа из ФБиХ, удружењима, појединцима, политичким представницима тамо где их имамо, потрудити да тај процес колико год је могуће сведемо на минимум“, навео је Вујадиновић.
Он је рекао новинарима уочи скупа у „Вили Републике Српске“ у Београду, посвећеном реализацији закључака Конференције о заштити имовинских права Срба у ФБиХ, која је одржана у Требињу, да ће се трудити да помогну институцијама Републике Српске и српском народу у ФБиХ да сачувају своју имовину и српско име.
Вујадиновић је истакао да је политика Србије данас да искористи свој политички, економски и сваки други потенцијал и да се нађе на испомоћи свим сународницима гдје год живјели, па и у ФБиХ по овом питању.
„Свакако поштујући уставни, законски поредак БиХ, али и држећи се онога што је Споразум о паралелним специјалним везама Србије и Српске, Дејтонски споразум, али и европске конвенције које говоре о заштити имовине сваког човека“, навео је он.
Према његовим ријечима, гдје год Срби немају своје политичке институције, сусрећу са са овим проблемом имовине као што је у ФБиХ, а слично стање је и на Косову и Метохији.
Он је подсјетио и на прошлогодишње догађаје у Црној Гори гдје је Српска православна црква била веома угрожена, те да се то стање сада мало побољшало, али не до краја.
Комесар за избјеглице Србије Владимир Цуцић истакао је да је у овој причи најважније мотивисати људе да се пријаве за уписивање своје имовине у ФБиХ.
„Све оно за шта неко плаћа порез, ту ће се људи јавити. Али, где се не плаћа порез и где нико не оре, ту ће бити проблема“, оцијенио је Цуцић.
Он је упозорио да ће још горе бити у случајевима гдје је по 20 насљедника, због чега они немају мотив да воде оставинске поступке.
„Ипак, ми морамо да нађемо начин да мотивишемо све те људе и објаснимо им због чега је ово важно“, поручио је Цуцић.