Комеморативна академија поводом обиљежавања 26 година од битке на Кошарама одржана је вечерас у Народном позоришту у Београду, гдје је поручено да је најважнији споменик јунака са Кошара слобода која мора да се сачува.
Скупу су присуствовали премијер Србије Ђуро Мацут, министри у Влади, шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, представници вјерских заједница, борци и ветерани, као и породице погинулих.
Изасланик предсједника Србије и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски истакла је да су голобради младићи бранили Србију и да ниједан није одступио, јер је знао да је то прва линија одбране отаџбине, а посљедња која дијели слободу од ропства.
Она је рекла је да су Косово и Метохија више од територије и да Срби никада своју будућност нису замишљали без јужне српске покрајине.
У име породица свих погинулих обратила се мајка јунака Тибора Церне, Ката Церна, која је изразила наду да ниједан живот више неће бити изгубљен због рата, а за свог сина је рекла да је био дијете за примјер које је са 20 година отишло у рат.
Артиљеријски потпуковник у пензији Срђан Николић из славне херојске 125 моторизоване бригаде, истакао је да је пакао Кошара почео на Велики петак и да је непријатељ заустављен, да је одбрањено Косово и Метохија, које ће заувијек бити дио Србије.
Николић је рекао да је команда свих команданата на терену била „За мном“, а мото бригаде био је „Претке нисмо осрамотили, покољења нас се неће стидити“.
На скупу је премијерно приказан спот за пјесму „Витезови Кошара“, коју је извео Бањалучанин Александар Дулић, припадник Полиције Републике Српске, а изведен је и пригодан драмско-музички програм.
Организатор Комеморативне академије је Одбор Владе Србије за његовање традиција ослободилачких ратова.
Битка на Кошарама вођена је од 9. априла, 1999. године на граничном прелазу Раса Кошаре, на граници тадашње СР Југославије и Албаније, у тешко приступачном појасу Јуничких планина, источних обронака Проклетија, након одлуке НАТО-а да нападне СР Југославију без одлуке Савјета безбједности УН, трајала је 67 дана и однијела је 108 живота.